Vlada Crne Gore usvojila je informaciju o projektu "Evropa sad", koji kako je kazao premijer Zdravko Krivokapić “daje najveću šansu onima koji najmanje imaju”.
Crnogorski premijer saopštio je da je “Evropa sad projekat koji “vraća sistem na dominaciju socijalne pravde i dostojanstven život svih građana".
On je, na konferenciji za novinare, rekao da je projekat rađen više od šest mjeseci i “testiran najboljim modelom koji je preporučio MMF”.
“Projekat daje najveću šansu onima koji najmanje imaju. Najniža cijena rada po ovom modelu je 450 eura, ali da bi se došlo do usaglašavanja i prihvatanja od strane svih onda je i porez jedinstven i najmanji u ovom dijelu Evrope. Opterećenje poslodavaca je 20,4 odsto “, rekao je premijer Krivokapić.
Ministar ekonomskog razvoja Jakov Milatović rekao je da je trenutna Vlada “zatekla ekonomski pad više od 15 procenata koji je bio jedan od najvećih “.
On je saopštio da očekuju deficit budžeta koji će "možda biti i manji od tri procenta, kao i da će javni dug biti smanjen na 76 ili 78 odsto”.
Prema njegovim riječima, Crna Gora je do sada imala poresko opterećenje koje je bilo jedno od najvećih u regionu i najniže minimalne zarade. Veliki problem bio je, navodi Milatović, ogroman udio sive ekonomije na tržištu rada. Milatović je rekao da je reforma “Evropa sad” upravo zbog toga pokrenuta, te da ima četiri cilja.
“Prvi cilj je povećanje životnog standarda svih građana. Drugi cilj je unaprjeđenje poslovnog i investicionog ambijenta.Treći cilj je smanjenje sive ekonomije na tržištu rada.Četvrti cilj je da ekonomski model bude održiv i inkluzivan u odnosu na ono što smo imali do sada”, rekao je Milatović.
Ministar finansija i socijalnog staranja, Milojko Spajić istakao je da je Crna Gora prebrodila tešku krizu i izazovnu situaciju i kazao da će “Crna Gora sigurno biti najbrže rastuća ekonomija u regionu i Evropi “.
“Mislim da je reforma položila ispit i da sama po sebi, bez drugih efekata, ima naznaka da bude potpuno održiva i možemo je nazvati fiskalno neutralnom, a u budućnosti će naročito dati rezultate. Minimalna neto zarada je bila 250 eura. Porast na 450 je praktično dupliranje za najugroiženije radno stanovništvo. Prosječna neto zarada će uz razna usklađivanja porasti na 700 eura do kraja 2022.“, objasnio je Spajić.
Spajić je, takođe, saopštio, da će se Crna Gora “transformisati u državu koja će imati najmanje poresko opterećenje na rad u regionu”.
“I Švajcarska ima oko 21 odsto, ali su kod njih privatna zdravstvena osiguranja, a kod nas će ono ići na teret države. Kao jedna od ključnih stvari jeste smanjenje nezaposlenosti čemu bi trebalo da doprinese smanjenje opterećenja na poslodavce”, kazao je Spajić i dodao da bi “velika većina stanovništva imala povećanje zarada koje je preko 20 procenata”.
“Statički uticaj na budžetski bilans samo ove mjere bio bi 35 miliona eura. Privreda će imati efekat preko 200 miliona eura. Dobili smo rezultat da bi od druge godine imali rast 18 miliona eura po prihodima budžeta. Mjera je u suštini fiskalno pozitivna i srednjeročno će imati vrlo dobar učinak na ekonomski rast i deficit budžeta “, kazao je Spajić.
Ministar Spajić tvrdi da je posrijedi “antipopulistička mjera koja je prošla različite filtere u i van zemlje”.
Spajić je kao ključno pitanje naveo podršku u Skupštini, ali dodao da je “iz neformalne komunikacije sa parlamentarcima zaključio da su svjesni da su poslodvaci, socijalni partneri pristali na ovakvu reformu” .
“Ovo je apolitična reforma, ovo nije socijalna, već reformska mjera, od 2023. i fiskalno pozitivna za naš budžet. Ne treba to da uskratimo ljudima zbog naših političkih previranja”, poručio je Spajić.
Na pitanje novinara kako će planirana reforma biti implementirana u privatnom sektoru i "ko će natjerati privatnike da povećaju plate radnicima", dražvni sekretar Branko Krvavac objasnio je da su rješenja za to već predviđena Opštim kolektivnim ugovorom. On je naglasio da će “uz implementaciju svih mjera biti povećan i inspekcijski nadzor”.
Ukoliko dobije podršku Skupštine Crne Gore, Projekat "Evropa sad", trebalo bi da stupi na snagu 1. januara naredne godine. Spajić je, na konferenciji za novinare, rekao i da će Nacrt zakona o budžetu za 2022. biti predat Skupšini u ponedjeljak 15. novembra.
