Švedska kraljavska akademija nauka saopštila je da su ovogodišnji dobitnici Nobelove nagrade za fiziku trojica naučnika, čiji je rad pomogao da shvatimo složene fizičke sisteme i pokazao se veoma važnim u kvantifikovanju i predviđanju klime.
Na konferenciji za novinare u Stokholmu, generalni sekretar akademije Joran K. Hanson i Nobelov panel za fiziku dodelili su polovinu nagrade u toj oblasti Sajukurou Manabeu i Klausu Haselmanu “za fizičko modeliranje Zemljine klime, kvantifikovanje varijabilnosti i i pouzdano predviđanje globalnog zagrevanja”.
Hanson je rekao da druga polovina nagrade ide Đorđu Pariziju “za otkriće uzajamnog delovanja poremećaja i oscilacija u fizičkim sistemima od atomskog do planetarnog nivoa".
Panel je naveo da je Manabeov i Haselmanov rad "postavio temelje našeg znanja o Zemljinoj klimi i na koji način ljudi utiču na nju”.
Manabe, koji je rođen u Japanu, a sada je profesor meteorologije na Univerzitetu Prinston, prvi je proučavao na koji način povećani nivoi ugljen-dioksida u atmosferi dovode do podizanja temperature na površini Zemlje.
Haselman, takođe profesor meteorologije, ali na Institutu za meteorologiju "Maks Plank" u Hamburgu, u Nemačkoj, stvorio je model koji povezuje vreme i klimu, odgovarajući tako na pitanje zbog čega klimatski modeli mogu da budu pouzdani, uprkos tome što vreme može da se menja i bude haotično.
Parizi, fizičar na Sapijenca univerzitetu u Rimu, tokom svoje karijere, otkrio je skrivene šablone u nesređenim složenim materijalima, čime je omogućio da razumemo i opišemo mnoge različite i očito potpuno nasumične materijale i pojave u svim oblastima nauke i matematike.
Trojica naučnika podeliće novčanu nagradu u iznosu od milion i 100 hiljada dolara. Dobitnici Nobelove nagrade za medicinu saopšteni su u ponedeljak, a do kraja nedelje i početkom sledeće biće saopštena imena dobitnika u oblasti hemije, književnosti, ekonomije i dobitnik Nobelove nagrade za mir.
