Linkovi

Globalna nuklearna pretnja "najveća od kubanske krize"


Rusija testira interkontinentalnu balističku raketu Sarma, 1. marta 2018. (snimak Ministarstva odbrane Rusije)

Svetski lideri okupljaju se sledeće nedelje u Njujorku, na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, a kontrola nuklearnog naoružanja morala bi da im bude prioritet – poručila je grupa od više od stotinu političara, vojnika i diplomata. U zajedničkom saopštenju, oni su upozorili da rizik od nuklearne nesreće, pogrešne procene ili nesporazuma, nije bio veći od vremena kubanske raketne krize.

Istorijski sporazum Sjedinjenih Država i Rusije o nuklearnim snagama srednjeg dometa – INF – formalno je ukinut u avgustu. Ruski predsednik Vladimir Putin ovog meseca je najavio da će njegova zemlja početi da proizvodi nove projektile, koji su tim sporazumom bili zabranjeni, ali da ih neće raspoređivati, osim ako to prvo ne učine Sjedinjene Države.

Predsednici SSSR-a i SAD, Mihail Gorbačov i Ronald Regan, potpisuju sporazum o raketama srednjeg dometa u Beloj kući, 8. decembra 1987.
Predsednici SSSR-a i SAD, Mihail Gorbačov i Ronald Regan, potpisuju sporazum o raketama srednjeg dometa u Beloj kući, 8. decembra 1987.

Brzi krah sporazuma INF naveo je grupu istaknutih evropskih i ruskih diplomata i vojnih lidera da upozore na ozbiljne, nove nuklearne pretnje. Oni zahtevaju da globalna kontrola naoružanja bude priotetna tema na predstojećoj Generalnoj skupštini UN u Njujorku. Među potpisnicima saopštenja je Des Braun, bivši britanski sekretar za odbranu, koji je sada predsedavajući Evropske liderske mreže, koja je koordinisala saopštenje.

“Pre svega, narušena je cela struktura kontrole naoružanja, na koju smo se oslanjali decenijama. Da bi stvari bile još komplikovanije, razvijaju se nove tehnologije koje, u sferi nuklearnog oružja stvaraju ne samo kapacitete za koje ne postoji regulativa, već i rizike kakve do sada nismo videli.”

U takvo oružje spadaju hipersonični projektili – kakve razvijaju Rusija, SAD, Kina I Australija – a koji će navodno moći da zaobiđu sve postojeće odbrambene sisteme.

Sve više zemalja nastoji da razvije svoje raketene sisteme. Međutim, tri decenije posle kraja hladnog rata, Evropa je i dalje u najosetljivijem položaju.

“Sa evropskog stanovišta, narušeno poverenje između Zapada i Rusije u širem smislu, i sistematsko urušavanje strukture kontrole naoružanja u proteklih desetak godina, nas posebno zabrinjava jer živimo u sredini gde je ili uskladišteno ili raspoređeno 90% svetskog nuklearnog arsenala. A mnoga od tih raspoređenih oružja mogu da se upotrebe u roku od nekoliko minuta”, ističe Des Braun.

"Penzionisana" američka balistička raketa Minuteman 1 na glavnom ulazu u vazdušnu bazu Mino u Severnoj Dakoti (arhivski snimak)
"Penzionisana" američka balistička raketa Minuteman 1 na glavnom ulazu u vazdušnu bazu Mino u Severnoj Dakoti (arhivski snimak)

U saopštenju se upozorava da nije ugrožena samo evropska bezbednost – dok Severna Koreja nagomilava svoj nuklearni arsenal, rastu tenzije između nuklearno naoružanih suseda Indije i Pakistana a preti opasnost i od kolapsa iranskog nuklearnog sporazuma, posle američkog povlačenja.

“Postoje znaci da se ta pitanja pominju u razgovorima naših lidera, ali problem je što nam današnja politika i nedostatak liderstva ne dozvoljavaju da dospemo tamo gde su nas doveli prethodni lideri.”

Potpisnici saopštenja apeluju na SAD i Rusiju da pronađu novi pristup razvoju novog oružja, i konstatuju da bi Kina i druge države sa nuklearnim naoružanjem trebalo da promovišu rad na strateškoj stabilnosti. Međutim, u sadašnjoj geopolitičkoj klimi, postizanje sporazuma u Ujedinjenim nacijama neće biti lako.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG