Linkovi

SpejsEks lansirao četiri astronauta amatera u svemirski obilazak Zemlje


Greb video veb snimka SpejsEksa na kom se vide spoljašnost i unutrašnjost svemirskog broda "Zmaj" pred lansiranje na NASA-inom Svemiskom centru Kenedi, 15. sepmtebra 2021.

Prvi privatni let SpacEksa (SpaceX) u sredu uveče ušao je u orbitu noseći dva pobednika konkursa - zdravstvenog radnika i njegovim bogatim sponzorom, što predstavlja najambiciozniji skok do sada u svemirskom turizmu.

Bio je to prvi put da je oko Zemlje kružila sveirska leteica sa amaterskom posadom i bez profesionalnih astronauta.

"Ud'ri, SpejsEks", viknuo je vođa leta milijarder Džared Ajzekmen nekoliko trenutaka pre poletanja.

Dva muškarca i dve žene u kapsuli "Zmaj" žele da provedu tri dana obilazeći planetu iz neobično visoke orbite, 160 kilometara višoj od Međunarodne svemirske stanice, pre nego što se ovog vikenda spuste niz obalu Floride.

To je prvi nastup osnivača SpejsEksa Elona Muska na takmičenju u bogataškom svermiskom turizmu.

Ajzekmen je treći milijarder koji je lansiran ovog leta, nakon kratkih letova Vrdžin galaktikom (Virgin Galactic) Ričarda Brensona i Džefa Bezosa iz Blu oridžina (Blue Origin) u julu. Sa samo 38 godina, Ajzekmen se obogatio vodeći kompaniju za obradu plaćanja koju je osnovao u tinejdžerskim godinama.

Ajzekmanu se na putovanju pod imenom Inspiration 4 pridružuje Hejli Arkeno (29), žena koja je preživela rak kostiju u detinjstvu koja radi kao pomoćnica lekara u bolnici u kojoj se lečila, u Dečjoj istraživačkoj bolnici Sent Džud u memfisu, Tenesi. Ajzekmen je obećao da će donirati bolnici iz svog džepa 100 miliona dolara i traga za još toliko - 100 miliona dolara dodatnih donacija.

SpejsEksov Falkon 9 (Soko 9), koji prevozi privatne građane, poleće sa lansirne rampe 39-A Svemirskog centra Kenedi, 15. septembra 2021, u Kejp Kanaveralu, Florida (Foto: AP, Kis O'Mira)
SpejsEksov Falkon 9 (Soko 9), koji prevozi privatne građane, poleće sa lansirne rampe 39-A Svemirskog centra Kenedi, 15. septembra 2021, u Kejp Kanaveralu, Florida (Foto: AP, Kis O'Mira)

Arkeno je postala najmlađa Amerikanka u svemiru i prva osoba u svemiru sa protezom, titanijumskom šipkom u levoj nozi.

Takođe su u letu pobednici nagradne igre Kris Sembroski (42), inženjer podataka u Everetu u Vašingtonu i Šon Proktor (51), nastavnik na lokalnom koledžu u Tempi, Arizona.

Nekada protivnica svemirskog turizma, NASA je sada pristalica takvih aktivnosti. "Niska orbita iznad Zemlje sada je pristupačnija za više ljudi da iskuse svemirska čuda", napisao je na Tviteru administrator NASA Bil Nelson, kongresmen koji se pre nekoliko decenija vozio svemirskim šatlom.

Reciklirana raketa Falkon poletela je sa iste rampe Svemirskog centra Kenedi koja je upotrebljavama u tri prethodna leta kompanije za NASA-u. Ali ovog puta, kapsula Dragon je imala za cilj visinu od 575 kilometara, odmah ispod visine svemirskog teleskopa Habl.

Širom zemlje i zaposleni u SpejsEksu u sedištu kompanije u Hovtornu, Kalifornija, energično su navijali tokom svake prekretnice leta, uključujući i kada je potrošeni pojačivač prve faze sleteo uspravno na okeansku platformu. Francuski astronaut Toma Peske tvitovao je sa svemirske stanice: "Bez obzira da li ste profesionalac ili niste, kada ste vezani u raketi i lansirate se u svemir, imamo nešto zajedničko. Sve najbolje iz, pa, svemira".

Ajzakman je po dosezanju orbite primetio da je malo ljudi bilo u svemiru - manje od 600 tokom 60 godina. Ali dodao je: "Mnogi će ih uskoro pratiti. Vrata se sada otvaraju i prilično su neverovatna".

Njihova kapsula je već bila u orbiti. Korišćena je za drugi let astronauta SpejsEksa za NASA-u do svemirske stanice. Jedina značajna promena je veliki kupolasti prozor na vrhu umesto uobičajenih mehanizama za pristajanje svemirskih stanica.

Uspešan pilot, Ajzekmen je ubedio SpejsEks da podigne potpuno automatizovanu kapsulu Dragon više nego što je ikad bila. U početku oklevajući zbog povećane izloženosti radijaciji i drugih rizika, SpejsEks se složio nakon analize bezbednosti.

"Sada bih samo želio da ih gurnemo da idu više", rekao je Ajzekmen novinarima uoči leta. "Ako hoćemo ponovo na Mesec i na Mars i dalje, onda moramo malo da izađemo iz naše zone komfora i napravimo sledeći korak u tom pravcu".

Ajzakman, čija je kompanija Šift for pejments (Shift4 Payments) sa sedištem u Alentaunu u Pensilvaniji, finansira celokupni trošak leta, ali neće sapštiti koliko je miliona platio. On i drugi tvrde da će te velike cene na kraju smanjiti troškove.

"Da, danas morate imati i biti spremni da se rastanete sa velikom količinom gotovine da biste sebi kupili put u svemir", rekao je predsednik Kluba istraživača Ričard Gariot, sin astronauta NASA koji je Rusima platio putovanje svemirskom stanicom pre više od jedne decenije. "Ali ovo je jedini način na koji možemo da snizimo cenu i proširimo pristup, baš kao što je to bilo sa drugim industrijama pre ove".

Iako je kapsula automatizovana, četiri putnika "Zmaja" provela su šest meseci obučavajući se za let kako bi se nosili sa hitnim slučajevima. Ta obuka je uključivala centrifugalne letove i letove lovačkim avionima, vežbanje lansiranja i ponovnog ulaska u SpejsEksovu kapsulu simulatora, kao i mukotrpno planinarenje po snegu po planini Rejnier.

Četiri sata pre poletanja, četvorica su se srela sa Maskom pre nego što su izašli iz ogromnog raketnog hangara SpejsEksa, mašući i upućujući poljupce svojim porodicama i zaposlenima u kompaniji, pre nego što su ih odvezli da obuku njihova elegantna bela letačka odela. Jednom na lansirnoj rampi, pozirali su za fotografisanje, pre nego što su se podigli liftom. Proktor je plesala dok se probijala do otvora.

Za razliku od misija NASA, javnost neće moći da sluša i gleda događaje u stvarnom vremenu. Arkeno se nadala da će se povezati sa pacijentima iz Sent Džuda, ali razgovor neće biti emitovan uživo.

Sledeće privatno putovanje SpejsEksa, početkom sledeće godine, podrazumevaće penzionisanog astronauta NASA koji će ispratiti tri bogata biznismena do svemirske stanice u nedeljnu posetu. Rusi u narednih nekoliko meseci lansiraju do svemirske stanicu glumicu, filmskog reditelja i japanskog tajkuna.

"Jednog dana astronauti NASA će biti izuzetak, a ne pravilo", rekao je Meson Pek sa Univerziteta Kornel, profesor inženjeringa koji je pre skoro deceniju bio glavni NASA tehnolog. "Ali oni će verovatno nastaviti da budu prvi koji ćemo mi ostali slediti."

XS
SM
MD
LG