Evropu i Balkan poslednjih dana potresa navodni "non pejper" slovenačkog premijera Janeza Janše u kome se predlaže novo prekrajanje granica na Balkanu i između ostalog raspad Bosne i Hercegovine.
Sarajevo je odmah burno reagovalo, Skoplje takođe, a u Briselu se o Janšinom non pejperu i dalje priča kao o dokumentu čije postojanje nije potvrđeno. Kako za Glas Amerike objašnjava izveštač iz Brisela Dušan Gajić u jednom trenuku je nezvanično potvrđeno, a zatim i demantovano njegovo postojanje.
"Ja mislim da se ovo još ne shvata previše ozbiljno, da tako kažem kao neka inicijativa koja zaista ima težinu i koja će zaista dovesti do nekih formalizovnih razgovora ovde u EU o mogućoj primeni granica i sličnim pitanjima. Rekao bih da se ovde u Briselu ovo postojanje 'non pejpera' za sada zanemaruje, gura u stranu, 'ima još vremena do početka slovenačkog predsedavanja, pa ćemo videti šta će do tada biti'. I da se pre shvata u kontekstu toga šta će sve doneti slovenačko predsedavanje", ističe Gajić.
Za bivšeg diplomatu Srećka Đukića prilično je izvesno postojanje "non pejpera", u kojem, prema njegovim rečima, evropska desnica preko slovenačkog premijera Janeza Janše pokušava da proturi i ispita teren za ovakve ideje. Ona je primamljiva za one koji bi želeli da ponovo žare i pale na teritoriji bivše Jugoslavije, kaže Đukić.
"To je jedno ponovno prizivanje onih krvavih devedesetih godina. I to upravo sada kada se nalazimo, rekao bih, pred završnim akordom te jugoslovenske tragedije, dovođenja problema koji postoje u BiH i između Beograda i Prištine do njihovog logičnog kraja".
Očit je snažan nalet evropske desnice koja pokušava da razgradi sve ono što je do sada urađeno na Balkanu - od Dejtonskog do Kumanovskog sporazuma i zbog toga je, prema rečima Đukića, očekivana snažna reakcija svih relevatnih činilaca na zapadnoj hemisferi.
"Svakako da su SAD one koje se u krajnjoj liniji pitaju za sve ono što se dešava na teritoriji bivše Jugoslavije. Uostalom, one su i tvorci Dejtonskog sporazuma, koji je doneo konačno mir u BiH, one su i tvorci Rezolucije 1244 i Kumanovskog sporazuma. SAD su tvorci i sporazuma sa Severnom Makedonijom, tako da mislim da ta alternativa koju su dali podvesti dobrovoljno Slovenci - nema nikakvu šansu".
Briselu je više od samog non pejpera, sporan i način na koji sa Evropskom unijom komunicira slovenački premijer Janša, ukazuje Dušan Gajić.
"Za mnoge u Briselu je to glavno pitanje i ovo se vidi kao još nešto što dolazi u tom kontekstu raznih problematičnih stavova koje je Janša u poslednje vreme iznosio, njegovog otvorenog sukoba sa delom briselske nomenklature, sa ljudima iz Evropskog parlamenta, sa medijima. Janša je jedan od retkih premijera u EU koga je i Evropska komisija javno osudila zbog nekih izjava i stavova koji se odnose na slovenačke medije", podseća sagovornik Glasa Amerike, dok Srećko Đukić iznosi mišljenje da su ideje iznete u slovenačkom "non pejperu" osuđene na neuspeh.
"Ne bih isključio Rusiju iz slovenačkog paketa i slovenačkog 'non pejpera', imajući u vidu njene ambicije na Balkanu. U Srbiji posebno, a takođe i u BiH i Republici Srpskoj".
Kako kaže Dušan Gajić, Brisel već skeptično gleda i Slovenija bi mogla da ima probleme sa Unijom. Prema njegovim rečima, od budućeg predsedavajućeg Evropskom unijom se očekuje da deluje u duhu stabilnosti i konsenzusa, bez potpirivanja problematičnih i toksičnih tema. A promena granica svakako spada u toksične teme, zaključuje Dušan Gajić.
