Razgranicenje ili korekcija granica nije dobro rešenje, posebno ne kada je u pitanju budući položaj Srba južno od Ibra zaključeno je na debati ,,Može li se do drugog sporazuma o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, ako prvi nije sproveden?’’ koja je održana u Medija centru u Čaglavici.
Direktor Aktiva, jedne od najaktivnihjih nevladinih organizacija na severu Kosova, Miodrag Milićević, smatra da bi Srbi južno od Ibra bili najugroženiji građani na Kosovu ukoliko bi došlo do toga da sever Kosova ili njegov deo pripadne Srbiji, a ostatak ostao deo nezavisnog Kosova. Time bi po njegovim rečima Srbi izgubili i ona prava koja sada imaju.
,,Tu pričamo u stvari o garantovanim mestima u parlamentu. Pričamo o srpskom jeziku, kao drugom zvaničnom jeziku na Kosovu, pričamo o procesu povratka, koji se nije dogodio u poslednjih 20 godina. To je poražavajuća činjenica za sve nas, bez izuzetka. Pričamo o procesu faktički gde je neko nama rekao da Briselski sporazum više ne važi i da kao takav uključujući sve njegove elemente, sve postignute i sprovedene do sada sporazume više nećemo primenjivati, već ćemo postaviti neku novu platformu na osnovu koje će se graditi neka kosovska budućnost’’, kazao je Milićević.
Analitičar Ramuš Tahiri koji je i bivši savetnik predsednice Kosova Atifete Jahjage smatra da najveću odgovornost što briselski sporazum između Kosova i Srbije postignut 2013. godine nije sproveden snosi Evrospka Unija
,,Imali smo oko 33 sporazuma od kojih se neki sporovede potpuno, neki delimično, a neki se uopšte ne sprovode. Feler tih sporazuma jeste da strane objašnjavaju drugačije taj sporazum, a mi nemamo stranu koja to nadgleda i koja je takoreći pravno lice ili evropska zajednica koja bi rekla – e to ste se dogovirili, taj sporazum podrazumev ovo pitanje’’, rekao je Ramuš Tahiri
Beljulj Bećaj, politički analitičar, kaže da bez primene svih dogovora iz prvog sporazuma o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, ne može doći do drugog, odnosno finalnog. On smatra da bi razgraničenje ili korekcija granica možda dovelo do pripajanja Kosova Albaniji što po njegovim rečima nije prihvatljivo za mnoge Albance.
„Ja ne želim Veliku Albaniju, mnogo normalnih ljudi ne želi veliku Albaniju i hoću da se konstruiše na demokratskim osnovama moja država, naša država gde će i Žika i Miodrag imati prava koliko i ja u ovoj državi. Mi smo ušli u jednu situaciju gde nema izlaza i sada podržavamo one koji misle da jedino oni mogu da pruže rešenje“, kazao je Bećaj.
Novinar Živojin Rakočević takođe smatra da je razgraničenje ili podela Kosova najgore moguće rešenje. Po njegovim rečima trenutno nije vreme za bilo kakvo rešavanje kosovskog pitanja, jer je kako kaže, Kosovo daleko od demokratskog društva.
“Jednostavno nema demokratije, nema demokratskih odnosa na terenu i nema uspostavljanja dubljih kontakarta između enklava, odnosno geto zajednica i većinskih albanskih sredina u kojima više ne žive Srbi“, rekao je Rakočević.
Debatu na temu ,,Može li se do drugog sporazuma o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, ako prvi nije sproveden” organizovao je Medija centar u Čaglavici uz podršku Kancelarije za zajednice pri kabinetu premijera Kosova.