Linkovi

Saradnja Srbije i Kine: Nova ulaganja ili novi dug prema Pekingu?


Predsednik Kine Ši Đinping i predsednik Srbije Aleksadar Vučić, 2019.

Saradnja Srbije sa Kinom je izvanredna, ocenio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić nakon video samita sa Kinom i zemljama Centralne i Istočne Evrope 17+1, u okviru Inicijative Pojas i put. Predsednik Srbije najavio je da u sredu stiže još 500.000 kineskih vakcina, govorio je o novim kineskim ulaganjima i kazao da je predsednik Kine Ši Đinping potvrdio dolazak u Beograd.

"Predsednik Si najavio dolazak u Srbiju, zahvalio se na pozivu i sa sigurnošću potvrdio svoj dolazak. Imamo izvanrednu saradnju sa NR Kinom i Inicijativa Pojas i put je i našem narodu, ne samo kineskom narodu, donela i mnogo sreće i mnogo uspeha...Želim da vas obavestim da smo u proteklih 10 godina, dakle u odnosu na 2010, povećali izvoz u NR Kinu za 50 puta, sa 7 miliona dolara na 380 miliona dolara", izjavio je predsednik Srbije nakon samita.

Vučić kaže da, zahvaljujući kineskim ulaganjima, Srbija ne gubi “10 ili 12 miliona evra za železaru Smederevo, niti je dužna milijardu i 200 miliona evra za RTB Bor”. Najavio je i ulaganja kineske kompanije CRBC u izgradnju kanalizacionih sistema u 65 opština u Srbiji. Osim invesiticija kineskog HBIS-a u Železaru Smederevo i Ziđina u RTB Bor, ranije su dogovoreni i modernizacija železnice i infrastrukturni projekti.

Premijerka Ana Brnabić je 2019. izjavila da će kineska ulaganja u Srbiji biti 10 miijardi evra.

Samit Kine i zemalja Centralne i Istočne Evrope
please wait

No media source currently available

0:00 0:03:02 0:00

"Raste javni dug prema Kini"

Da li je ta cifra preterana još se ne zna, ali važno je znati da iz Kine ne stižu samo investicije, već i pozajmice, kaže autor analize o odnosima Srbije i Kine i istraživač Centra za evropske politike Strahinja Subotić.

"Mi prema Kini imamao sve veći javni dug. Naš javni dug prema Kini je oko 4 odsto, a ukupan spoljašnji dug je oko 7 odsto, i to je dosta veći spoljašnji dug prema Kini u odnosu na Rusiju. Rekao bih da nismo preterano zaduženi, ne bih rekao ono što mnogi kažu da će Kina Srbiju iskoristiti kao “trojanskog konja”, ili da će nas preko zaduživanja zloupotrebiti. Mi imamo veliki dug prema Kini, ali on je u granicama normalnosti".

Beograd ima strateško partnerstvo sa Pekingom od 2009, pre Inicijative Pojas i put. Sveobuhvatno strateško partnerstvo dve zemlje datira od 2016, što Srbiju čini jedinom zemljom u regionu sa takvim sporazumima o saradnji sa Kinom, podseća Subotić.

"Jedini smo koji se nisu usaglasili sa deklaracijama EU koje idu na štetu Kini, bilo da se radi o ljudskim pravima, geopolitici, interesima u Hong Kongu, Tibetu. Kina je sve glasnija u odbijanju tih kritika, a sve zemlje regiona su se usaglasile sa evropskim deklaracijama. Tako da je politika početni motor koji je uspostavio poverenje. I pokazalo se, kada je došlo do promene vlasti u Srbiji 2012, da je to poverenje izdržalo test. Kina je ostala van domena kritika političkih partija. S druge strane, neko može voleti ili ne Rusiju ili EU, ali mi ovde nemamo “sinoskepticizam”, odnosno skepticizam okrenut prema Kini".

​Skepticizam, ipak, iskazuju pojedine organizacije civilnog društva koje pitaju da li smo pomoć iz Kine tokom pandemije dobili ili platili.​

"Mi do sada ne znamo tačnu količinu lekova, medicinske opreme, maski, koje smo dobili od Kine. Mi ne znamo šta smo platili, a šta smo dobili kao donaciju. Civilno društvo je zapravo pokušalo da pristupi tim informacijama putem zahteva za slobodan pristup informacijama upućen Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje (RFZO) i odgovor koji je civilno društvo dobilo jeste da se radi o državnoj tajni. Generalni sekretarijat Vlade Srbije je doneo odluku kojom zabranjuje objavu tih podataka koji se tiču humanitarne pomoći", napominje Subotić.

Tako ostaje i otvoreno pitanje koliko je Srbija platila million i po kineskih vakcina, koje, uz Mađarsku, koristi jedina u Evropi.

XS
SM
MD
LG