Spoljnopolitički odbor Evropskog parlamenta usvojio je nacrt Izveštaja o Srbiji koji je pripremio izvestilac EP za Srbiju Vladimir Bilčik, kojim se od Srbije traži hitno uvođenje sankcija Rusiji. Izražena je zabrinutost zbog toga što je Srbija među malobrojnim zemljama Evrope koja se nije uskladila sa pozicijom EU, ali i zbog činjenice da je po usklađenosti na poslednjem mestu u regionu.
Takođe, u jednom od amandmana koji je ušao u konačan tekst, radi nastavka evropskog puta traži se normalizacija odnosa sa Kosovom i od Beograda i Prištine se očekuje potpisivanje pravno obavezujećeg sporazuma zasnovanog na međusobnom priznanju.
Od 58 prisutnih članova Odbora, njih 50 je glasalo za ovaj dokument, pet je bilo protiv i troje uzdržanih.
U izjavi koju je dao nakon usvajanja u Odboru za spoljnu politiku Evropskog parlamenta izvestilac Vladimir Bilčik je ocenio da je ovim izveštajem upućen jasan poziv Srbiji da naprave odlučan izbor.
Prema njegovim rečima ovo nije ultimatum, “ali srpskim vlastima mora da bude jasno šta očekujemo od njih i Srbija treba da napravi odlučan izbor i bude na pravoj strani istorije“.
Bilčik ističe i da je zahtev za međusobno priznanje Beograda i Prištine ušlo u izveštaj o Srbiji, da Evropski parlament nema moć da natera nekoga da prizna Kosovo i da se, kad je reč o Kosovu mora razgovarati.
Vučić: Srbija ostaje na evropskom putu
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je posle današnje posete Spomeniku heroja sa Košara rekao da "ovo što se događa" nije strateški lako za Srbiju, da brine pred predstojeću zimu i da nije siguran kako stvari u Ukrajini mogu da se okončaju i kakav to uticaj može da ima na Srbiju, Evropu i ceo svet.
“I dalje u zvaničnom pregovaračkom okviru stoji puna normalizacija odnosa Beograda i Prištine, ali nigde se ne govori o međusobnom priznanju. Naše je da pokušavamo da razgovaramo o stvarima koje su normalne”, rekao je Vučić novinarima i dodao da što se tiče zadiranja u status državnosti i teritorijalnog integriteta Srbija pošuje međunarodno javno pravo na koje se ceo svet poziva.
On je rekao da Srbija i dalje ostaje na evropskom putu, iako istraživanja pokazuju da evroskepticizam građana Srbije svakodnevno raste:
“I po tom pitanju mi ćemo morati da pokušamo da postavimo stvari racionalno. Možemo li mi bez Evrope, možemo li bez njihovih investicija? Ja mislim da ne… Moramo da budemo razumni, da emocije ne prevagnu. I da vodimo politiku koja je u skladu sa našim suštinskim, realnim interesima i mogućnostima. Predsednik je izabran na pet, vlada uskoro na četiri godine i imaćemo politiku koja ima legitimitet u narodu”, izjavio je Vučić.
Subotić: Napad Rusije an Ukrajinu promenio pravila igre
Prema mišljenju Strahinje Subotića iz Centra za evropske politike Beograd sigurno neće sa radošću dočekati vesti iz Evropskog parlamenta i da očekuje da će Srbija nastaviti da insistira da je moguće izbeći međudobno priznavanje putem sveobuhvatnog obavezujućeg sporazuma:
“Vidimo da sa jedne strane EP zauzima jedan oštriji ton, što je situacija ne samo prema Zapadnom Balkanu, nego generalno i prema državama članicama kada je u pitanju vladavina prava, kada je u pitanju odnos prema Kini i Rusiji itd. Međutim, sa druge strane vidimo Evropski savet, vidimo pojedine države članice poput Austrije koje su ipak odabrale jedan konstruktivniji pristup kada je u pitanju pružanje podsticaja Srbiji i ostalim država Zapadnog Balkana”, izjavio je Subotić u razgovoru za Glas Amerike.
On smatra da je 24. februar i napad Rusije na Ukrajinu promenio pravila igre i da ono za šta se ranije moglo gledati kriz prste sada više nije moguće:
“Međutim, što rat u Ukrajini bude krvaviji, što bude duže trajao, a deluje nažalost da se neće skoro završiti, to će naš manevarski prostor biti manji. I to će biti povećana očekivanja EU da se usaglasimo. Ali opet, ja se nadam da neće biti samo pritisci, već da će se govoriti i o podsticajima, a upravo je model faznog pristupanja jedan od ključnih podsticaja za koje ja mislim da može da promeni pravila igre. Jer, trenutno Srbija kaže – što ja da uvodim sankcije kad šta imam od toga. Uveli su i Crna Gora i Makedonija i šta sa tim? A na ovaj način, ako zna da ga sledeće godine čeka potencijalno milijardu evra godišnje mislim da bi se svako racionalan zapitao da li je mudro i dalje balansirati”, ističe Subotić, koji smatra da stvari nisu jednostavne i da Srbija nije u potpunosti stala na rusku stranu:
“Ja uvek insistiram da nije crno-belo, da smo se ipak usaglasili sa nekoliko rezolucije UN, čak smo glasali da izbacimo Rusiju iz Odbora za ljudska prava. Imajući u vidu srpski kontekst – to je jedan vid sankcija. Da je neko pitao da li bi Srbija to uradila pre par meseci to bi izgledalo nezamislivo, imajući u vidu da od kako su oni postali stub naše spoljne politike još 2004. godine mi ni jednu političku odluku nismo donosili koja bi mogla direktno da utiče na njihove interese. Ja već vidim nekog pomaka kada je u pitanju Srbija. Ako pogledate izjave naših visokih zvaničnika vi možete primetiti da postoji blago distanciranje od ruskih partnera, a konačno kao kulminacija svega toga i kao rezultat promišljanja Srbije možemo videti da je i ruski ambasador počeo da preti - što je isto nekad bilo nezamislivo - ekonomskim i socijalnim posledicama ukoliko se Srbija prikloni sankcijama”.
Konačnu odluku o Izveštaju o Srbiji doneće Evropski parlament na sednici u julu i po svim pokazateljima veliki su izgledi da ovakav izveštaj i tada bude usvojen velikom većinom glasova.
