Linkovi

EP poziva Srbiju da uvede sankcije Rusiji - da li Brisel pojačava pritisak


Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimir Bilčik predstavlja nacrt Rezolucije o Srbiji, 21. aprila 2022.

BEOGRAD - Pred Odborom za spoljne poslove Evropskog parlamenta (EP) počela je rasprava o nacrtu rezolucije o Srbiji, u kojem se, između ostalog, poziva vlast u Beogradu da uvede sankcije Rusiji zbog invazije na Ukrajinu. Usvajanje ove rezolucije u Evropskom parlamentu očekuje se u julu, kada se završi podnošenje amandmana i usaglasi tekst. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je da će rezoluciju EP "primiti k znanju", ali da će se rukovoditi interesima Srbije, a u intervjuu za Fajnenšl tajms ponovio je da neće uvoditi sankcije Rusiji. Pitanje je koliko će još Beograd moći da se odupire pritiscima iz EU i šta Brisel poručuje ovakvim predlogom rezolucije?

Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimir Bilčik predstavio je Odboru za spoljne poslove nacrt rezolucije čiji je autor, u kojoj se “nova vlast u Srbiji poziva da iskaže posvećenost vrednostima EU i usaglasi sa njenom politikom – uključujući i sankcije Rusiji".

EU je do sada uvela pet paketa sankcija Rusiji, a Srbija je jedina zemlja kandidat za članstvo koja se nije usaglasila ni sa jednim paketom.

"Ovo je prvi put da jednim evropskim dokumentom imamo poziv na uvođenje sankcija, odnosno svih restriktivnih mera koje se tiču Rusije. Do sada su evropski dokumenti pozivali na usklađivanje spoljne politike Srbije sa politikom EU, ali ovo je prvi put da se konkretno nacrtu rezolucije Vladimira Bilčika poziva na uvođenje sankcija. Zanimljivo je da je Vladimir Bilčik dolazi iz Evropske narodne partije, dakle sestrinske partije SNS gde je SNS pridruženi član i da poziv dolazi iz te grupacije. Evropska narodna partija je ta koja daje osnovni tekst rezolucije i tu se vidi promena narativa prema vlastima u Srbiji, i snažniji poziv za delovanje, ne samo kada je u pitanju uvođenje sankcija Rusiji već i druge reforme u zemlji koje se tiču evropskih integracija", kaže za Glas Amerike Nemanja Todorović Štiplija, urednik portala European Western Balkans (EWB).

Štiplija dodaje da će, na osnovni tekst rezolucije koji je pisao Bilčik, amandmane uložiti poslanici iz drugih partija u EP. Ipak, kaže da ne očekuje da se suština dokumenta izmeni.

Rezolucije Evropskog parlamenta inače nisu obavezujuće, za razliku od izveštaja Evropske komisije, ali imaju svoju težinu.

"Izveštaj Evropske komisije je birokratski dokument koji, po poglavljima, predstavlja kako je Srbija napredovala u proteklih godinu dana. Međutim, politički odgovor na taj izveštaj Evropske komisije, odnosno stanje u zemlji koje daju evropski poslanici izabrani od građana EU, je mnogo snažnija poruka. Jer tu imamo taj politički odgovor na sve što se dešava u Srbiji i obaveze koje Srbija treba da ispuni da bi postala članica EU, tu je težina rezolucije EP", kaže urednik portala EWB.

Kakva je reakcija vlasti u Srbiji?

Ministar policije u tehničkom mandatu Aleksandar Vulin u utorak je izjavio da "veruje da će predsednik Aleksandar Vučić preispitati evropski put Srbije".

Predsednik Srbije je u sredu izjvio da će "rezoluciju EP primiti k znanju, ali da će se rukovoditi interesima Srbije". Dodao da Beograd plaća “visoku cenu zato što ne uvodi sankcije Rusiji”.

„Da li nama takav stav donosi probleme? Nema nikakve sumnje, mnogo problema, od finansijskih investitora do mnogih drugih. Nema nikakve sumnje da veoma visoku cenu plaćamo“, rekao je Vučić.

Šta Srbija može da izgubi u Briselu?

Strahinja Subotić, viši istraživač u Centru za evropske politike, kaže da Beograd najpre može da pogorša svoj imidž u EU, ali i među zemljama članicama. Potom, moguća je i stagnacija procesa evropskih integracija, odnosno odbijanje da se otvori klaster 3 ove u narednim mesecima.

Ipak, Subotić smatra da ta cena za aktuelnu vlast nije previsoka.

"Poslednje ankete Ipsosa pokazuju da pritisci na Srbiju negativno utiču na naše građane, prvi put vidimo da veći broj građana nije za članstvo u EU u odnosu na one koji jesu. To je ilustracija donosiocima odluka da, ako budu sledili takvu politiku EU, da će ih to koštati glasova. Iako su prošli izbori, ova vlast konstatno pazi na to kako se njene reakcije mogu odraziti na biračko telo. Druga stvar jeste cena gasa, to ne mora da se objašnjava, a cena je, odnosno rizik, ako izgubimo rusku podršku oko pitanja Kosova, odnosno pravo veta u Savetu bezbednosti UN. Tako da ja mislim da cena i dalje nije previsoka".

Zbog svih navedenih faktora, Subotić smatra da EU treba da promeni pristup prema Srbiji i da umesto pritisaka pruži - podsticaje.

"Cena udaljavanja od Rusije je značajna za Srbiju, ne samo zbog njene meke moći, već i energenata i Kosova. I to je razlog da se EU, osim što kritikuje i pritiska, više angažuje. Da ponudi veće pristupne fondove koji bi se koristili za projekte u Srbiji. Drugo, treba da nam pomogne da se energetski diversifikujemo. Dakle, ne samo da kaže da ne kupujemo gas, nego da se pokaže akcioni plan. I treće, da nam se omogući da sedimo za stolom sa njima u institucijama EU, u skladu sa revidiranom metologijom, da znamo o čemu se raspravlja i da se javnost pripremi za eventualno uvođenje sankcija".

Otvoreno je pitanje kako će se aktuelna dinamika odraziti na formiranje nove Vlade Srbije - one koju Evropski parlament u nacrtu rezolucije i poziva da uvede sankcije Rusiji.

XS
SM
MD
LG