VAŠINGTON - Američka administracija deli zabrinutost Kongresa zbog pojačanih tenzija na severu Kosova, navedeno je u odgovoru iz Bele kuće na upit Glasa Amerike povodom pisma američkih senatora upućenog američkom predsedniku Džou Bajdenu zbog nedavnih napetosti između dve strane.
Pismo senatora američkom predsedniku
Poštovani predsedniče Bajden,
Pišemo vam da bismo izrazili iskrenu zabrinutost u vezi sa pogoršanjem situacije na severu Kosova, gde su Srbi počinili nasilje nad pripadnicima Mirovne misije NATO-a (KFOR) – povredivši njih skoro četrdeset. Nakon tih napada, uznemirile su nas odluke vlada Kosova i Srbije koje izazivaju raspririvanje napetosti, a ne njihovo smirivanje.
Posebno smo zabrinuti za bezbednost i dobrobit skoro 600 američkih vojnika koji su u službi KFOR-a. Cenimo diplomatske napore Sjedinjenih Država za deeskalaciju krize, međutim, Kosovo na njih nije reagovalo. U vidu posledice – spremni smo da razmotrimo promenu u podršci Kongresa. Sjedinjene Države dugo su prisutne na prostoru Zapadnog Balkana. Ponosni smo na ulogu koju su SAD imale u kosovskoj nezavisnosti proglašenoj 2008. Takođe, drago nam je zbog konkretnih koraka koje su Sjedinjene Države preduzele u izgradnji odnosa sa Srbijom. Postoji dvostranačka podrška snažnom vođstvu Sjedinjenih Država u regionu – ali i omogućavanju da se naš diplomatski kapital efikasno upotrebi u rešavanju otvorenih pitanja dve zemlje.
Zatečeni smo nedavnim potezima vlasti Srbije i Kosova koji ugrožavaju izglede za normalizaciju i odlukama koje prete da podriju izglede za unapređenje bilateralnih odnosa. To obuhvata nedavno privođenje trojice kosovskih policajaca 14. juna. Odluka kosovskih Srba da odbiju učešće na lokalnim izborima i potezi kosovskih vlasti da nasilno uđu u opštinska zdanja – rezultirali su dramatičnom eskalacijom i nasiljem koje ugrožava krhki mir u regionu. Pozivamo vas da izvršite potpun diplomatski pritisak kako bi se okončala trenutna krizu i nastavio napredak u pogledu Ohridskog sporazuma. Podržavamo predlog Evropske unije Srbiji i Kosovu koji obuhvata: povlačenje preostalih gradonačelnika iz opštinskih zgrada na severu Kosova; obustavu policijskih akcija u blizini opštinskih zgrada, uz istovremeni prekid protesta, raspisivanje novih opštinskih izbora uz obavezu učešća kosovskih Srba i povratak dijalogu o primeni Ohridskog sporazuma, uključujući i Zajednicu opština sa srpskom većinom na severu Kosova.
Ukoliko izostane čvrsta opredeljenost za primenu ovih koraka - pozivamo vas da odložite sve nerealizovane prodaje vojne opreme, kao i bilo kakvo produbljivanje bilateralnih bezbednosnih odnosa sa bilo kojom od ove dve zemlje. Tražimo da američka administracija Senatu Sjedinjenjih Država dostavi izveštaj – kako bi bilo potvrđena suzdržanost obe vlade – da bi se izbegle bilo kakve akcije koje bi ugrozile bezbednost američkih snaga u sastavu KFOR-a. Takođe, ukoliko bude potrebe, spremni smo da analiziramo odobrena godišnja izdvajanja za obe zemlje.
Gospodine predsedniče, Sjedinjene Države već dugo igraju konstruktivnu ulogu u regionu i želimo da se to nastavi. Ali, potrebno je da ti odnosi budu izgrađeni na dobroj volji, saradnji i zajedničkim vrednostima. Nedavne tenzije ne vidimo kao privremeno odstupanje u bilateralnim odnosima, već kao odlučujući trenutak u našim relacijama sa obe zemlje. Ako izostane adekvatna reakcija – pozivamo vas da razmotrite korake za njihovo ograničavanje onako kako smo predložili.
„Američki zvaničnici u Vladi, uključujući Belu kuću i Stejt department blisko sarađuju sa partnerima iz Evropske unije kako bi pronašli diplomatsko rešenje za nedavne događaje. Od lidera Kosova i Srbije zatražili su deskalaciju, kao i da se ponovo usredsrede na primenu sporazuma o normalizaciji koji su potpisani tokom godine“, navedeno je u odgovoru portparola Saveta za nacionalnu bezbednost Bele kuće.
„Jasno smo ukazali da će normalizacija odnosa, učešće u demokratskim procesima i poštovanje vladavine prava doprineti stabilnosti i bezbednosti na severu Kosova“, navedeno je u odgovoru Bele kuće na upit Glasa Amerike.
Grupa demokratskih i republikanskih senatora od američkog predsednika i administracije zatražila je da se, kako je navedeno, prioritetno osvrne na sve goru bezbednosnu situaciju između Kosova i Srbije.
Apel predvodi Džin Šahin, demokratska senatorka i predsedavajuća Pododbora za Evropu i regionalnu bezbednost pri Odboru za spoljne poslove, a potpisali su ga demokrate Kris Marfi, Kris van Holen, Ben Kardin, Piter Velč, Dik Durbin, i republikanci Pit Rikets i Tom Tilis.
"Pišemo vam da izrazimo zabrinutost zbog pogoršanja situacije na severu Kosova, gde je u nedavnim sukobima Srba sa pripadnicima KFOR-a povređeno skoro 40 pripadnika NATO mirovnih trupa. Od tih napada, alarmiraju nas odluke i Kosova i Srbije koje nastavljaju da eskaliraju, umesto da deeskaliraju tenzije. Posebno nas brine bezbednost skoro 600 američkih vojnika koji služe u okviru KFOR-a. Cenimo diplomatske napore SAD da deeskaliraju krizu, ali na njih se ne odgovara recipročno, posebno od strane Kosova", navodi se u apelu administraciji SAD.
Senatori apeluju na predsednika SAD da izvrši diplomatski pritisak kako bi se okončala aktuelna kriza i nastavio napredak u primeni Ohridskog sporazuma. Posebno, kako se navodi, iskazuju zajedničku podršku predlogu EU za smirivanje tenzija između Kosova i Srbije.
Grupa senatora predložila je Bajdenu i da razmotri odlaganje prodaje vojne opreme ako se obe strane ne obavežu da će primeniti predlog EU. Najavili su i preispitivanje podrške Kongresa ako Kosovo i Srbija “ne pokažu uzdržanost i ne budu radili na deeskalaciji bezbednosne situacije.” Takođe traže od administracije da Senatu dostavi izveštaj o trenutnoj bezbednosnoj situaciji na severu Kosova i osigura bezbednost američkih vojnika u okviru KFOR-a.
Kada je pismo senatora isporučeno, kako se navodi, vlast u Srbiji najavila je puštanje trojice kosovskih policajaca koji su bili u pritvoru od 14. juna.
Senatori Šahin, Marfi, Van Holen, Kardin, Rikets i Tilis su ranije ovog meseca apelovali na smirivanje situacije između srpskih i kosovskih snafga. Šahin, Marfi i Rikets su, kako se navodi, nedavno razgovarali i sa kosovskim premijerom Aljbinom Kurtijem i apelovali na isto.
Na inicijativu senatorke Šahin, Odbor za spoljne poslove u Senatu je prošlog meseca održao pretres o Zapadnom Balkanu, što je usledilo nakon njenog predloga da se donese zakon koji će promovisati saradnju između SAD i Zapadnog Balkana.
Američki senatori su se predsedniku Bajdenu obratili u trenutku novih napetosti u odnosima Kosova i Srbije i novog zastoja u dijalogu dve strane, kojim posreduje Evropska unija - uz podršku Sjedinjenih Država.
Napetosti su eskalirale su kada su nesrpski gradonačelnici, izabrani na glasanju koje je bojkotovala srpska zajednica, uz asistenciju kosovske policije pokušali da uđu u opštinske kancelarije u tri opštine sa srpskom većinom: Zvečan, Zubin Potok i Leposavić.
To je iniciralo proteste koji su u jednom trenutku eskalirali u sukobe sa pripadnicima KFOR-a u kojima je povređeno 30 njenih pripadnika – a ukupno više od 60 ljudi.
Nakon toga je na severu Kosova uhapšeno više kosovskih Srba zbog sumnje da su počinili napade na pripadnike KFOR-a i novinare mahom albanske nacionalnosti.
Dodatnoj eskalaciji doprinelo je hapšenje trojice kosovskih policijaca oslobođenih posle jedanaest dana koje su proveli u pritvoru u Kraljevu. Dok su kosovske vlasti tvrdile da su oteti sa teritorije te države, zvanični Beograd uzvraćao je navodima da su uhapšeni na teritoriji opštine Raška u centralnoj Srbiji.
Nakon insistiranja međunarodne zajednice, prvenstveno Evropske unije i Sjedinjenih Država, privedeni policajci pušteni su da se brane sa slobode - pošto su dvanaest dana proveli u pritvoru.
Optuženi su za nedozovljenu proizvodnju, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija.
Inače, smirivanje napetosti bio je glavni razlog odvojenih susreta koje je šef diplomatije Evropske unije Žosep Borelj prošlog četvrtka održao sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i kosovskom premijerom Aljbinom Kurtijem.
Nakon toga, u dva poslednja javna istupa – šef evropske diplomatije izrazio je nezadovoljstvo postupcima srpskih i kosovskih vlasti nakon poslednjeg kriznog dijaloga održanog u Briselu.
Ponovio je da potrebno da Kosovo i Srbija učine što je do njih kako bi tenzije deeskalirale.
