Senat je u sredu glasao za ukidanje rezolucije kojom je dato zeleno svetlo za invaziju na Irak 2003. godine. To je dvostranački pokušaj da se osnovna ovlašćenja za vođenje rata vrate Kongresu, 20 godina nakon što su ta ovlašćenja data predsedniku, za rat koji mnogi danas doživljavaju kao grešku.
Procenjuje se da su u ratu poginule stotine hiljada Iračana, i skoro pet hiljada američkih vojnika, posle netačnih tvrdnji administracije predsednika Džordža Buša mlađeg da Sadam Husein nagomilava oružje za masovno uništenje.
“Ova institucija je utrčala u rat, koji je imao ogromne posledice", izjavio je senator iz Virdžinije Tim Kejn, demokrata koji se godinama zalagao za ukidanje ovlašćenja.
Senatori su glasali sa 66 prema 30 da se ukine mera doneta 2002. godine, kao i ovlašćenje iz 1991. kojim je odboreno američko učešće u Zalivskom ratu. Ukoliko odluku usvoji i Predstavnički dom, očekuje se da ona neće imati uticaja na sadašnji status američkih vojnika raspoređenih u Iraku. Međutim, članovi Kongresa iz obe stranke sve više pokušavaju da povrate kongresna ovlašćenja koja su predata Beloj kući, i odnose se na američke vojne udare i raspoređivanje vojske, a neki zakonodavci koji su pre dvadeset godina glasali za rat u Iraku, sada kažu da je to bila - greška.
Senator Robert Menendez, demokrata iz Nju Džersija, primetio je da će to biti prvi put u više od 50 godina da Kongres ukida izglasana ovlašćenja za vođenje rata, od kada je rezolucija o Tonkinškom zalivu, kojom je odobrena upotreba vojne sile u Vijetnamu, ukinuta početkom 1970-ih.
"Amerikanci žele da vide kraj beskonačnih ratova na Bliskom istoku", izjavio je lider senatske većine Čak Šumer, dodajući da je ukidanje tih ovlašćenja "neophodan korak da se ti teški, gorki sukobi stave iza nas".
Senatori koji su glasali za ukidanje mere, među kojima je i 18 republikanaca, izjavili su da je to ključno da bi se sprečile buduće zloupotrebe, i naglasili su da je Irak danas strateški partner Sjedinjenih Država. Protivnici kažu da bi ukidanje moglo da se doživi kao slabost SAD, koje su i dalje umešane u sukob na Bliskom istoku.
“Naši teroristički neprijatelji se ne povlače lagano iz svog rata protiv nas", kazao je lider republikanaca u Senatu, Mič Mekonel, koji se kod kuće oporavlja od nedavnog pada i nije prisustvovao glasanju.
“Kada pošaljemo svoje vojnike na opasna mesta, moramo da im pružimo svu moguću podršku i pravna ovlašćenja."
Situacija oko usvajanja mere, odnosno ukidanja predsedničkih ratnih ovlašćenja, je manje izvesna u Predstavničkom domu, gde se 49 republikanaca pridružilo demokratama u podršsci sličnom predlogu zakona pre dve godine. Predsedavajući Predstavničkog doma Kevin Mekarti je nagovestio da je otvoren prema ideji da podrži ukidanje ovlašćenja, iako se prethodno tome protivio, ali je Majkl Mekol, republikanac koji predsedava odborom za spoljnopolitičke odnose, nagovestio da bi umesto toga voleo da se mera zameni nekom drugom, iako nije jasno - kojom.
Tim Kejn i Tod Jang, republikanac iz Indijane, koji su zajedno predstavili rezoluciju, izjavili su da veruju da snažna dvostranačka podrška šalje moćnu poruku Amerikancima koji veruju da njihov glas treba da se čuje kada je reč o pitanjima rata i mira.
Administracija predsednika Donalda Trampa se pozvala na rezoluciju o ratu u Iraku iz 2002. kao deo svog pravnog obrazloženja za američki napad dronom 2020. godine, u kojem je ubijen iranski general Kasim Sulejmani, ali su dve rezolucije o ratnim ovlašćenjima, osim toga, retko korišćene kao osnova za postupke predsednika.
Oko 2.500 američkih vojnika i dalje je raspoređeno u Iraku na poziv iračke vlade, gde pruža podršku i savetuje lokalne snage.
Odvojeno ovlašćenje iz 2001. godine, koje se odnosi na globalni rat protiv terorizma, ostalo bi na snazi na osnovu ovog zakonskog predloga, za koji je predsednik Džo Bajden izjavio da će ga podržati.
Glasanje u oktobru 2002. godine, kada su Džordžu Bušu data široka ovlašćenja za invaziju na Irak, bio je prelomni trenutak za mnoge članove Kongresa, dok se u zemlji vodila debata o tome da li je vojna akcija - potrebna. SAD su u to vreme već bile u ratu u Avagnistanu, zemlji koja je pružala utočište teroristima Al-Kaide, koji su isplanirali terorističke napade 11. septembra 2001, u čemu Irak nije imao nikakvu ulogu.
Bušova administracija prikupila je podršku članova Kongresa i američke javnosti za invaziju na Iraku pozivajući se na obaveštajne podatke da Sadam Husein ima oružje za masovno uništenje - podatke za koje se pokazalo da su netačni.
Posle invazije u martu 2003, američke kopnene snage su brzo utvrdile da su navodi o programima nuklearnog ili hemijskog oružja bili bez osnova.
Nakon što su SAD brzo pobedile iračke snage bezbednosti, usledile su brutalne borbe između iračkih sekti i nasilne kampanje islamskih ekstremističkih grupa u Iraku. Eksplozije automobila bombi, ubistva, mučenja i otmice postali su deo svakodnevnog života.
Neki republikanski senatori, među kojima je Mekonel, izrazili su zabrinutost zbog nedavnih napada na američke vojnike u Siriji. U udaru dronom prošle nedelje ubijen je jedan američki kontraktor i ranjeno pet vojnika, a u drugom, raketnom napadu je ranjen još jedan američki vojnik. Veruje se da su za te napade odgovorni ekstremisti koje podržava Iran.
Bajden i njegova administracija tvrde da ukidanje ne bi uticalo na bilo kakvo reagovanje u odnosu na Iran. Sekretar za odbranu Lojd Ostin i načelnik Združenog generalštaba Mark Mili izjavili su na pretresu u Senatu prošle nedelje da američki vojnici imaju ovlašćenje da se brane, i odgovaraju na napade u skladu sa drugim članom Ustava, koji predsedniku daje ovlašćenje za zaštitu vojnika.
Neposredno pred glasanje o ukidanju ratnih ovlašćenja, senator Menendez, predsedavajući senatskog odbora za spoljnopolitičke odnose, izjavio je da to "ni na koji način" ne umanjuje kapacitete SAD u odvraćanju iranske agresije.
“Ovde se ne radi o Iranu", rekao je Menendez. "Reč je o Iraku. Sadama Huseina više nema."
