General Kolin Pauel, prvi crnac koji je postao američki državni sekretar, i bivši načelnik združenog generalštaba američkih oružanih snaga, preminuo je u ponedeljak od komplikacija povezanih sa Kovidom 19. Imao je 84 godine.
Njegova porodica objavila je vest o smrti na Fejsbuku:
"Izgubili smo izuzetnog, nežnog supruga, oca, decu i velikog Amerikanca".
Porodica je navela da je bio potpuno vakcinisan protiv virusa, i zahvalila se osoblju Nacionalnog medicinskog centra Volter Rid, nadomak Vašingtona "na brižnom negovanju" Pauela u njegovim poslednjim danima.
Povodom smrti Kolina Pauela oglasio se i 46. američki predsednik Džo Bajden.
"Džil i ja samo duboko ožalošćeni zbog smrti našeg dragog prijatelja i patriote nemerljive časti i dostojanstva generala Kolina Pauela. Uvek je stavljao svoju zemlju ispred sebe, ispred stranke, ispred svega drugog - i kada je nosio uniformu i kada nije. Biće upamćen kao jedan od naših velikih Amerikanaca", objavio je Bajden na svom predsedničkom nalogu na Tviteru.
Bivši državni sekretar je imao i druge zdravstvene probleme, uključujući i Parkinsonovu bolest, prenose američki mediji.
Kako javlja agencija Asošijeted pres (AP) Pauelova dugogodišnja pomoćnica Pegi Sifrino izjavila je da se bivši američki visoki zvaničnik se poslednjih nekoliko godina lečio od multiplog mijeloma - kancera krvi. To oboljenje, navodi dalje AP umanjuje sposobnost organizma da se bori protiv infekcije. Agencija ukazuje i da su naučne studije pokazale da vakcinisani pacijenti, oboleli od kancera imunizacijom ne ostvaruju toliki stepen zaštite, u poređenju sa ljudima boljeg zdravstvenog stanja.
Sin imigranata i ratni veteran
Kolin Pauel je bio sin imigranata sa Jamajke i veteran Vijetnamskog rata. Bio je državni sekretar od 2001. do 2005. za vreme prvog mandata republikanskog predsednika Džordža Buša mlađeg.
Pre toga, kao general sa četiri zvezdice i veteran sa 35 godina službe, bio je vojni lider Pentagona, načelnik združenog generalštaba američkih oružanih snaga od 1989. do 1993. za vreme Bušovog oca, predsednika Džordža Buša starijeg. U toj ulozi je nadzirao američku invaziju na Panamu, a kasnije i invaziju na Kuvajt protiv iračke armije 1991.
Međutim, njegovo nasleđe je zauvek narušeno kada je 2003. izašao pred Savet bezbednosti UN kao državni sekretar i obrazložio američke razloge za rat protiv Iraka. Pozvao se na netačne informacije da je Sadam Husein nagomilao oružje za masovno uništenje. Iračke tvrdnje da nemaju takvo oružje su "mreža laži", rekao je tada Pauel svetskoj organizaciji.
Veršbou: Pauel će biti upamćen kao veliki državnik
Aleksandar Rasel Veršbou, duogodišnji američki diplomata i saradnik Kolina Pauela, izjavio je za Glas Amerike da veruje da će nekadašnji američki državni sekretar ostati upamćen kao veliki državnik.
“Dobro se sećam saradnje sa Kolinom Pauelom dok je bio načelnik združenog generalštaba američkih oružanih snaga - kada smo pokušavali da razvijemo strategiju za rešavanje sukoba u bivšoj Jugoslaviji. Potom, dok je on bio državni sekretar - ja sam službovao kao ambasador u Rusiji. Tako da smo tih dana imali dosta interakcije pokušavajući da održimo zamah integracije Rusije u evroatlantsku zajednicu”, rekao je Veršbov u izjavi za program na ruskom jeziku.
Precizirao je da je sa Pauelom, kako se izrazio, delio frustraciju kada su prvi dani mandata ruskog predsednika Vladimira Putina ukazivali da će ruski državnik krenuti, kako je ukazao, u pogrešnom smeru.
“Teme o kojima se danas razgovara odražavaju neke od propuštenih prilika koje smo pokušavali da iskoristimo u vreme kada je Pauel bio glavni američki diplomata”, rekao je Veršbou, koji Pauela opisuje kao visoko kvalifikovanog vojnog komandanta.
“Svoj intelekt mogao je da primeni i u diplomatiji. Mislim da je on bio ključni faktor koji je pomogao oblikovanju politike tokom osamdsesetih i devdesetih godina prošlog veka. U kojima smo uspeli da stanemo na kraj Hladnom ratu i izbrišemo neke linije podela širom Evrope”, ukazao je dugogodišnji američki diplomata.
Takođe, istakao je i da se Pauel trudio američke zvaničnike da odvrati od učešća u nekim, kako ih je označio, beskonačnih ratova.
“Poput onih u Avganistanu i Iraku. Doživeo je neka razočaranja, ali mislim da će biti upamćen kao veliki državnik”, zaključio je Aleksandar Rasel Veršbou koji je tokom diplomatske karijere službovao kao ambasador u Južnoj Koreji, Rusiji, ali i kao diplomatski predstavnik SAD u NATO-u.
Zbog ostvarene saradnje sa NATO dodeljeno mu je posebno priznanje Stejt departmenta.
Državni sekretar je privatno upozoravao Buša o ogromnim teškoćama invazije i okupacije Iraka. Međutim, kao najuvaženiji član Bušovog kabineta na globalnom nivou, pristao je da javno iznese argumente za rat, kako bi pridobio međunarodnu podršku.
U intervjuu za Asošijeted pres napisao je da su SAD, ako se sve uzme u obzir, postigle uspeh u Iraku. "Mislim da smo imali puno uspeha", rekao je. "Užasni irački diktator je smenjen."
Kolin Pauel, umereni republikanac i pragmatista, razmatrao je predsedničku kandidaturu kako bi postao prvi afroamerički predsednik 1996. godine, ali je odustao zbog strahova svoje supruge Alme za njegovu bezbednost. 2008. godine, raskinuo je sa svojom partijom da bi podržao kandidaturu demokrate Baraka Obame.
Pauel je odrastao u siromašnoj četvrti u Njujorku. "Moja priča je priča o jednom crnom dečaku bez velike perspektive, dečaku iz imigrantske porodice bez većih sredstava, koji je odrastao u Južnom Bronksu", napisao je u svojoj autobiografiji "Moje američko putovanje" 1995.
"Jedan od najvećih lidera"
Predsednik Džordž Buš mlađi u ponedeljak je saopštio da su on i bivša prva dama Lora Buš "duboko ožalošćeni" zbog Pauelove smrti.
“Bio je sjajan javni službenik i poštovan u zemlji i inostranstvu", napisao je Buš. "Što je još važnije, bio je porodični čovek i prijatelj".
"Svet je izgubio jednog od najvećih lidera koje smo ikada videli. Alma je izgubila divnog muža, porodica izuzetnog oca a ja sam izgubio izuzetnog ličnog prijatelja i mentora. Bio je moj mentor više godina i uvek sam mogao da mu se obratim kada sam imao dileme. Uvek bi mi dao dobar savet", poručio je američki sekretar za odbranu Lojd Ostin.
