Linkovi

SAD domaćin Samita za demokratiju, ali kakvo je stanje američke demokratije?


ARHIVA - Pripadnici Nacionalne garde čuvaju Kapitol 17. januara 2021, očekujući proteste pred inauguraciju predsednika Džoa Bajdena u Vašingtonu.

Devetog i desetog decembra, predsednik Džo Bajden biće domaćin virtuelnog Samita za demokratiju, na kome će se okupiti svetski lideri, predstavnici građanskog društva i privatnog sektora kako bi "formulisali afirmativnu agendu za obnovu demokratije i razmotrili najveće pretnje sa kojima se demokratije danas suočavaju, putem kolektivne akcije."

Samit je deo Bajdenovog predizbornog obećanja da će jačati demokratiju širom sveta u vreme kada su autokratske vlade u usponu. Evo šta znamo o tom skupu:

Šta je cilj?

Ciljevi samita su jačanje demokratije, odbrana od autoritarizma, rešavanje problema korupcije i promovisanje ljudskih prava.

Prema Bajdenovoj administraciji, lideri će biti podstaknuti da saopšte "konkretne akcije i obavežu se na stvarne, unutrašnje reforme", u skladu sa tim ciljevima.

Još nije izvesno koliko će učesnika svoja obećanja i sprovesti na delu. Dok njihove obaveze neće biti pravno obavezujuće, vladama će i dalje biti potrebna podrška njihovih građana, kao i resursi, da pretvore obećanja u nešto više od lepih reči.

"Ako pogledate agendu, ona je zaista apstraktna", ističe Stejsi Godard, profesorka političkih nauka na Velsli koledžu. Godard je izjavila za Glas Amerike da želi da vidi praktičniji pristup, kao što je formiranje radnih grupa o bezbednosti izbora.

Stiven Feldstin, visoki saradnik Karnegijeve zadužbine za međunarodni mir, Steven Feldstein, kaže da skup "pokazuje prilično značajan raskid sa administracijom predsednika Donalda Trampa, i to je važno."

"MIslim da će naredna "godina akcije", kako je to najavila Bajdenova administracija, biti pravi dokaz efikasnosti tog koncepta."

Kristofer Voker, potpredsednik za studije i analizu u Nacionalnoj zadužbini za demokratiju, ima sličnu ocenu.

"Mobilizacija i podizanje svesti kao i fokus na kolektivno mišljenje o ovim važnim, demokratskim pitanjima je već pozitivan korak koji je načinila ova administracija", kaže on.

Voker dodaje da je jedan od ciljeva samita da se postigne i primeni saradnja između vlada i civilnog društva, između ostalog u oblastima kao što je transnacionalna korupcija.

Jedan od prvih rezultata mogla bi da bude usmerenija akcija od strane jedne manje grupe zemalja. Na brifingu za novinare krajem prošle nedelje, visoki zvaničnici administracije kažu da nameravaju da objave spisak zemalja koje su obećale da će raditi zajedno na smanjivanju izvoza tehnologije koju represivne vlade i drugi mogu da iskoriste za kršenje ljudskih prava.

Administracija kaže da će u takozvanoj "godini akcije" biti održane i nove konsultacije da se razmotre preduzeti koraci. Bajden kaže da za oko godinu dana biti domaćin samita uživo da bi se "procenio postignuti napredak i odredio zajednički put napred."

Ko dolazi?

Više od 100 zemalja je pozvano, među kojima su liberalne demokratije, slabije demokratije, pa čak i nekoliko država sa autoritarnim karakteristikama.

Prema Indeksu demokratije Fridom hausa, 77 pozvanih zemalja je rangirano kao "slobodno" ili potpuno demokratsko, 31 je "delimično slobodna" a tri su "neslobodne".

"To je veoma široka skupina, u smislu kako je Bajdenova administracija odlučila da organizuje samit", kazao je Feldstin za Glas Amerike. Ukazuje na tri pozvane zemlje koje je Fridom Haus svrstao u kategoriju "neslobodnih": Irak, Angolu i Demokratsku republiku Kongo.

ARHIVA - Zgrada Koalicije za demokratiju i pravdu u Sulejmaniji u Iraku 13. maja 2018.
ARHIVA - Zgrada Koalicije za demokratiju i pravdu u Sulejmaniji u Iraku 13. maja 2018.

Spisak pozvanih zemalja je otvorio pitanja - na primer, zbog čega su neke zemlje pozvane a druge nisu. Bosna i Hercegovina, koja je ocenjena sa 53 u Indeksu Fridom hausa, nije pozvana, ali je Kosovo sa ocenom 54 pozvano zajedno sa još devet balkanskih zemalja. Pakistan, koji ima ocenu 37, je dospeo na listu pozvanih dok Šri Lanka, sa ocenom 56, nije.

Sekretarka za štampu Bele kuće Džen Psaki izjavila je za Glas Amerike da pozivnica ne znači i odobrenje SAD.

"Svaka demokratija znači rad koji je stalno u toku. To ne znači da smo dali neku negativnu ocenu ili ne odobravamo stanje u zemljama koje nisu pozvane. Ovaj skup je zamišljen da uključi raznovrsne glasove, zemlje koje mogu da svedoče o našim globalnim naporima da se zaštiti demokratija", dodala je Psaki.

Nekoliko faktora ima ulogu u sastavljanju spiska gostiju, rekao je Feldstin, kao što su regionalna dinamika i ameirčki strateški interesi, uključujući i korišćenje samita da bi se podstaklo kretanje određene zemlje ka demokratiji.

Administracija je na samit pozvala i neke sasvim male države. Oko 30 zemalja koje imaju manje od milion stanovnika prisustvovaće skupu.

Da li je cilj ujedinjenje sveta protiv Rusije i Kine?

Dok cilj samita nije samo da se zemlje sveta okupe i ujedine protiv Rusije i Kine, to je prilika za Bajdenovu administraciju da prikupi podršku za suprostavljanje nečemu što vidi kao sve jači ruski i kineski autoritarni uticaj, kaže Godard.

"To je meka verzija onoga: "sa nama ste ili protiv nas", kaže profesorka Godard. "Okupljanje demokratija je na razne načine strategija čiji je cilj da se povuče linija između SAD i njihovih saveznika, i Rusije i Kine, i da se pokuša da se apeluje na zemlje da, bar malo, izaberu stranu."

Poziv Tajvanu je izazvao posebnu frustraciju Kine, koja smatra ostrvo svojom otcepljenom provincijom.

ARHIVA - Studenti iz Hong Konga i drugi aktivisti za ljudska prava ispred zgrade parlamenta u Taipeiju, 1. oktobra 2021.
ARHIVA - Studenti iz Hong Konga i drugi aktivisti za ljudska prava ispred zgrade parlamenta u Taipeiju, 1. oktobra 2021.

U novembru, ambasadori Rusije i Kine u SAD, Anatolij Antonov i Ćin Gang objavili su, što je neoubičajeno, zajednički autorski tekst u kome su napali samit kao "očigledan proizvod američkog mentaliteta hladnog rata", koji bi mogao da "postakne ideološku konfrontaciju i rascep u svetu" i stvori "nove linije razdvajanja."

Odgovarajući na kritike da samit izaziva podele i čini da se države koje neguju duboke veze sa Kinom - kao što su Južna Koreja i Nemačka - osećaju neprijatno, Psaki je rekla da će SAD uvek nastaviti da jačaju demokratiju širom sveta.

"Nećemo se izvinjavati zbog toga", rekla je.

Ali, zar SAD nemaju sopstvene probleme sa demokratijom?

Prvi put do sada, SAD su označene kao "demokratija u nazadovanju" u izveštaju za 2021 koji je objavio Međunarodni institut za demokratiju i izbornu pomoć.

Evropski tink tenk je spustio SAD na demokratskoj skali, navodeći da se istorijska prekretnica dogodila kada je bivši predsednik Tramp neosnovano dovodio u pitanje rezultate izbora 2020, što je kulminiralo upadom pristalica bivšeg predsednika u zgradu američkog Kapitola 6. januara.

ARHIVA - Pristalice američkog predsednika Donalda Trampa upadaju u zgradu Kapitola 6. januara 2021.
ARHIVA - Pristalice američkog predsednika Donalda Trampa upadaju u zgradu Kapitola 6. januara 2021.

Sličan pesimizam po pitanju američke demokratije ogleda se u novoj anketi Instituta za politiku Kenedi škole pri Univerzitetu Harvard. Prema anketi, 52% mladih u SAD veruju da je američka demokratija "u problemima", ili da je "neuspešna." Samo 7% je stanje demokratije ocenilo kao "zdravo."

Neki su doveli u pitanje da li SAD imaju dovoljno moralnog ugleda da bi bile domaćin samita.

"Američki rezultati u demokratiji su daleko od blistavih. Upad u Kapitol je svima još svež u pamćenju", rekao je zamenik kineskog ministra spoljnih poslova Li Jučeng.

Administracija navodi da je upravo sposobnost da se priznaju nesavršenosti i da se sa njima suoči na transparentan način - snaga svojstvena demokratiji i nešto što samit želi da istakne.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG