Linkovi

Kampanja dezinformacija utiče na stavove mladih o ratu u Ukrajini


ARHIVA - Mladi učesnici anti-ratnog protesta ispred ukrajinske ambasade u Tbilisiju u Gruziji podižu mobilne telefone u čast žrtava sukoba u Ukrajini, 3. aprila 2022.
ARHIVA - Mladi učesnici anti-ratnog protesta ispred ukrajinske ambasade u Tbilisiju u Gruziji podižu mobilne telefone u čast žrtava sukoba u Ukrajini, 3. aprila 2022.

Dok se ceo svet fokusira na ruski rat u Ukrajini, još jedan konflikt besni - na mobilnim telefonima.

U ratu informacija, TikTok je postao bojno polje. Popularna kod mlađe publike, platforma poznata po plesnim video snimcima za neke je postala izvor informacija o ratu u Ukrajini.

Dok se svake sekunde na TikToku pojavljuju novi sadržaji nepotvrđene autentičnosti, neki analitičari brinu da platforma često služi da obmane svoje korisnike, kojih trenutno ima - milijardu.

"Ti video snimci mogu da se koriste da se ljudi obaveste o tome šta se zaista događa na terenu", kaže Džesika Brent, direktorka Instituta Brukings nadležna za inicijativu o veštačkoj inteligenciji i novim tehnologijama. "Takođe, oni mogu da se izvuku iz konteksta i koriste da zavaraju ili dezinformišu. Vidimo da se sve to dešava tokom ovog konflikta."

TikTok nije jedina aplikacija za društvene medije koja ima moć da informiše mlade o ratu u Ukrajini. Rajan Loker, student Američkog univerziteta i autor sadržaja na TikToku koji ima više od 180.000 pratilaca, kaže za Glas Amerike da je video kako više lažnih narativa o rusko-ukrajinskom sukobu dobija zamah na popularnim aplikacijama za društvene medije.

"Viđam ih na Tviteru, naravno na TikToku", izjavio je za Glas Amerike. "Veoma je lako zaključiti odakle potiču ti ljudi."

Disinformation Aims to Skew Young People's View of War in Ukraine
please wait

No media source currently available

0:00 0:03:23 0:00

Percepcija studenata

Loker kaže da je primetio da pro-ruski korisnici TikToka šire teorije zavere da bi opravdali rusku invaziju na Ukrajinu, od priča o navodnim ukrajinskim laboratorijama za biološko oružje do pretnje nacizmom koja navodno potiče iz Kijeva.

Dok je cilj nekih od tih lažnih informacija da se ljudi obmanu, Loker kaže da drugi sadržaji "proističu iz ranijih uverenja ljudi, dok pokušavaju da shvate ovaj sukob."

Andriana Markiv, Ukrajinka koja studira na Američkom univerzitetu u Vašingtonu, se slaže. "Ne potiču sve dezinformacije iz mržnje, ponekad ljudi koji šire lažne vesti zaista ne znaju da su one lažne."

Međutim, prema Andrijani, neki korisnici namerno objavljuju lažne informacije da bi podstakli kontroverzu i povećali posećenost svojih naloga na društvenim mrežama. "Oni vole da dobijaju lajkove i komentare", dodaje.

Bez obzira na nameru, obilje dezinformacija o ratu uznemirava mnoge Ukrajince.

Zvala sam roditelje i čula kako plaču jer ljudi na društvenim mrežama govore da je ovaj rat krivica Ukrajine ili koji šire prorusku propagandu. Pokušavam da to ignorišem jer mi teško pada", dodaje Markiv.

Albina Tokakova, studentkinja iz Rusije koja živi u Sjedinjenim Državama, veruje da i Rusi i Ukrajinci koriste društvene medije da šire informacije koje najviše odgovaraju interesima njihovih zemalja. Kaže da neki nastoje da opravdaju rusku invaziju, dok drugi brane ukrajinski suverenitet i nezavisnost.

Mislim da je stvarno teško u ovom trenutku reći šta je tačno, šta je pogrešno, i koje su informacije ispravne", kaže Tokakova za Glas Amerike.

Ona dodaje da, dok se na TikToku širi i mnogo dezinformacija, ta platforma takođe služi da se javno pokaže borba Ukrajianca da prežive rusku invaziju.

ARHIVA - Prodavnica Epl proizvoda u Pekingu u Kini, 17. jula 2020.
ARHIVA - Prodavnica Epl proizvoda u Pekingu u Kini, 17. jula 2020.

Kinesko vlasništvo

Dok je Tiktok u vlasništvu kineske kompanije BajtDens LTD, neki brinu da platforma služi kao sredstvo Pekinga da utiče na gledišta i percepciju ljudi širom sveta.

Metju Li, student Škole za međunarodnu službu na Američkom univerzitetu, ne koristi TikTok.

"Na kineskim društvenim mrežama vidimo mnogo nacionalističkog sadržaja, govori se mnogo toga u prilog Rusiji, a zbog toga što veoma čvrsto sve kontrolišu, teško je reći da li to govore stvarni ljudi, ili neko koga kineska vlada plaća da govori te stvari", rekao je Li za Glas Amerike.

Neki analitičari veruju da je to deo veće strategije kineske vlade da se manipuliše informacijama kako bi se promovisao njen narativ, bilo da je reč o ratu u Ukrajini ili drugim geopolitičkim temama.

"Mislim da Kina koristi manipulisanje informacijama da bi oblikovala stavove koji su za nju geopolitički relevantni. Već neko vreme, ti pokušaji su sve agresivniji, i mislim da će biti sve brojniji", ističe Džesika Brent sa Univerziteta Brukings.

Studenti na Američkom univerzitetu kažu za Glas Amerike da rade sve što mogu da se bore protiv dezinformacija. Kao rođena Ruskinja, Tokakova pokušava da ispravlja lažne narative o svojoj zemlji.

Loker kaže za Glas Amerike da koristi opcije prijavljivanja na TikToku da bi označio video snimke koji sadrže lažne informacije. "Takođe ponekad šaljem poruke autorima lažnih sadržaja", dodao je.

Što se tiče Markiv, ona savetuje korisnike društvenih medija da budu oprezni u odnosu na sadržaje koje konzumiraju, dodajući da, dok rat u Ukrajini možda deluje daleko Amerikancima, "možda imate druge studente u grupi ili prijatelji koji prolaze kroz sve ovo sa svojim ukrajinskim porodicama."

XS
SM
MD
LG