Linkovi

SAD upozoravaju da Putin "pada" na sopstvenu retoriku


Predsednik Rusije Vladimir Putin, u Moksvi, 20. jula 2022.

Čini se da je ruski predsednik Vladimir Putin podlegao sopstvenom stvaranju mitova i hiperboli, nesposoban da napusti svoju želju da osvoji Ukrajinu, bez obzira na cenu, prema javnoj oceni glavnog američkog šefa špijuna.

Direktor Centralne obaveštajne agencije (CIA) Vilijam Berns, poslednjeg američkog zvaničnika koji se sastao sa Putinom pre nego što je naredio ruskim snagama da uđu u Ukrajinu u februaru, upozorio je kasno u sredu da ruski lider zaista veruje da mora da osvoji Ukrajinu da bi ispunio svoju sudbinu.

"Putin zaista veruje u svoju retoriku, a čuo sam da je to privatno govorio tokom godina, da Ukrajina nije prava zemlja. Zaista je mislio da bi mogao da zauzme Kijev za manje od nedelju dana", rekao je Berns publici na godišnjem Aspenskom bezbednosnom forumu u Aspenu u Koloradu.

"On je uveren da je njegova sudbina kao ruskog lidera da vrati Rusiju kao veliku silu... i ne veruje da to možete učiniti bez kontrole Ukrajine i njenih izbora", dodao je Berns. "On veruje da to ima pravo, da ima pravo Rusije da dominira Ukrajinom".

Prethodne američke obaveštajne procene su sugerisale da je, iako Putin nije nameravao da odustane od napora da osvoji celu Ukrajinu, bilo moguće da je voljan da zvanično pauzira borbe kako bi dao vremena svojim snagama da se reorganizuju nakon značajnih gubitaka od početka invazije.

"Potpuno je uverljivo, iz naše perspektive, da u zavisnosti od toga kako će se stvari razvijati u narednim mesecima i tako dalje, on (Putin) bude uveren da postoji vrednost u postizanju neke vrste sporazuma", rekla je direktorka američke Nacionalne obaveštajne službe Avril Hejns prošlog meseca.

Procene američkih obaveštajnih službi kažu da je oko 15.000 ruskih vojnika ubijeno u Ukrajini, a još 45.000 je ranjeno.

Zvaničnici ukrajinske odbrane navode da je broj poginulih ruskih vojnika iznosio oko 38.000.

Činilo se da je Berns doveo u sumnju ideju da bi neka vrsta dogovora mogla biti u igri, opisujući je kao nesaglasnu sa Putinovim pogledom na svet.

Putin "uveliko veruje u kontrolu i zastrašivanje i izjednačavanje", rekao je Berns, nazvavši ruskog lidera "apostolom uzvraćanja".

"Kako je njegov stisak na moći čvršći, kako mu se krug savetnika sužavao, njegov lični osećaj za sudbinu i apetit za rizikom su porasli", rekao je Berns. "Putinova opklada... je da on može da uspe u žestokom ratu na iscrpljivanje, da mogu da iscrpe ukrajinsku vojsku, da dolazi zima i da može da zadavi ukrajinsku ekonomiju, da može da iscrpi evropsku javnost i rukovodstvo, i da može da iscrpi Sjedinjene Države".

"Moj lični stav je da je Putin pogrešio u svojim pretpostavkama o razbijanju saveza (NATO) i slamanju ukrajinske volje pre početka rata i mislim da je isto tako greši i sada", rekao je Berns.

Postoje neke indicije da je Rusija izvukla pouke iz svojih ranih neuspeha u Ukrajini, ograničavajući svoje ciljeve na one u regionu Donbasa i povećavajući upotrebu artiljerije velikog dometa, oblasti u kojoj Moskva održava prednost nad Kijevom.

U isto vreme, međutim, postoje znaci da se Putinove ambicije ponovo pojavljuju.

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov upozorio je u sredu da bi ruske snage uskoro mogle da prošire svoju "specijalnu operaciju" zbog obezbeđivanja američkih artiljerijskih raketnih sistema (HIMARS) Ukrajini.

"Sada se geografija promenila. Nisu samo Donjeck i Lugansk, to su Herson, Zaporožje i nekoliko drugih teritorija", rekao je Lavrov državnim medijima u sredu.

"Ne možemo dozvoliti da deo Ukrajine koji će kontrolisati (ukrajinski predsednik Volodimir) Zelenski, ili ko god da ga zameni, sadrži oružje koje će predstavljati direktnu pretnju našoj teritoriji i teritoriji republika koje su proglasile nezavisnost, onih koje žele da odrede sopstvenu budućnost".

Dvesta ukrajinskih vojnika je obučeno na HIMARS-u, a najmanje osam jedinica je do sada viđeno u akciji, prema podacima američkih vojnih zvaničnika, gađajući i uništavajući ruska skladišta oružja i komandno-kontrolne centre.

Zvaničnici odbrane SAD rekli su da se ukrajinskoj vojsci šalju još četiri HIMARS-a i obećali su isporuku još četiri sistema u bezbednosnom paketu koji će biti objavljen kasnije ove nedelje.

"Ne radimo samo da bismo kratkoročno pružili bezbednosnu pomoć", rekao je general Mark Mili, predsedavajući Združenog generalštaba američke vojske novinarima u sredu. "Mi takođe gledamo unapred da obezbedimo Ukrajini sposobnosti koje će joj biti potrebne za odvraćanje i odbranu na duži rok".

Drugi ukrajinski saveznici takođe vide da se rat nastavlja.

"Ne vidimo nikakve znake da će se rat uskoro završiti", rekao je pomoćnik generalnog sekretara NATO za obaveštajne poslove i bezbednost Dejvid Ketler na onlajn forumu u utorak.

"U stvari, ima još više znakova da će ovaj rat biti veoma dug", rekao je on.

Rusija i Iran

Odbrambeni i obaveštajni zvaničnici SAD upozorili su Iran da se ne meša u ruski rat u Ukrajini.

Dan nakon što se Putin sastao sa iranskim vrhovnim vođom ajatolahom Alijem Hamneijem u Teheranu, amerčki sekretar za odbranu Lojd Ostin rekao je novinarima u Pentagonu da bi bila "zaista, zaista loša ideja" da Iran obezbedi Rusiji naoružane bespilotne letelice.

"Po pitanju iranske podrške Rusiji, savetovali bismo Iran da to ne čini", rekao je Ostin.

Upitan o Ostinovim komentarima, Berns je rekao da je Ostin "veoma dobar u nedorečenosti".

"Realnost je da su Rusi i Iranci potrebni jedni drugima u ovom trenutku, obe zemlje su pod velikim sankcijama, obe žele da se izvuku iz političke izolacije", dodao je Berns. "Ali mislim da, ma koliko da su zabrinjavajući neki od koraka između te dve strane - a mi se u CIA fokusiramo na njih veoma oštro - mislim da postoje ograničenja u pogledu načina na koje će moći da pomognu jedni drugima upravo sada".

Lekcije za Kinu

Berns je rekao da Moskva dobija određenu pomoć od Kine, a Peking pojačava kupovinu energenata kako bi pomogao ruskoj ekonomiji. Ali on je upozorio da su Kinezi veoma oprezni u pogledu davanja bilo kakve vojne podrške Rusiji.

"Čini mi se da su predsednik Ši (Đinping) i kinesko rukovodstvo donekle bili uznemireni, posebno u prvoj fazi Putinovog rata u Ukrajini... uznemireni vojnim učinkom Rusa na početku i učinkom ruskog naoružanja, uznemireni ekonomskim neizvesnostima koje je rat izazvao", rekao je on.

Međutim, Berns je rekao da je malo verovatno da će borbe Rusije promeniti kinesku kalkulaciju o upotrebi sile da zauzme Tajvan.

"Naš osećaj je da to verovatno manje utiče na pitanje da li bi kinesko rukovodstvo moglo izabrati nekoliko godina kasnije da upotrebi silu da bi kontrolisalo Tajvan, već kako i kada će to učiniti", rekao je on.

"Ako postoji jedna lekcija za koju mislim da možda izvlače iz Putinovog iskustva u Ukrajini jeste da ne postižete brze odlučujuće pobede sa nedovoljnom snagom", rekao je Berns.

Govoreći na Aspenskom bezbednosnom forumu ranije u sredu, kineski ambasador u Sjedinjenim Državama je umanjio verovatnoću da će Peking upotrebiti silu protiv Tajvana.

"Poslednja stvar koju želimo da uradimo je da se borimo sa našim sunarodnicima (na Tajvanu)", rekao je ambasador Ćin Gang, optužujući SAD da šalju sofisticirano oružje za podršku tajvanskoj vojsci.

"Daćemo sve od sebe u našoj velikoj iskrenosti da postignemo mirno ujedinjenje", dodao je Ćin. "Princip 'Jedne Kine' je politička osnova za kinesko-američke odnose i temelj je mira i stabilnosti širom Tajvanskog moreuza. .. ali apelujemo na Sjedinjene Države da svojim akcijama ispoštuju svoje obaveze".

XS
SM
MD
LG