Međunarodna uzbuna zbog artiljerijskih napada na ukrajinski nuklearni kompleks Zaporožje tokom vikenda nastavljena je i u ponedeljak, a Kijev je upozorio na rizik od katastrofe u stilu Černobilja i apelovao da se to područje pretvori u demilitarizovanu zonu.
Prvi čovek Ujedinjenih nacija pozvao je na omogućavanje pristupa fabrici, jer su Kijev i Moskva razmenili krivicu za granatiranje južnog regiona koji su zauzeli ruski osvajači u martu i koji je sada meta Kijeva za kontraofanzivu.
"Svaki napad na nuklearnu elektranu je samoubilačka stvar", rekao je generalni sekretar UN-a Antonio Gutereš na konferenciji za novinare u ponedeljak u Japanu, gde je u subotu prisustvovao mirovnoj Memorijalnoj ceremoniji u Hirošimi u znak sećanja na 77. godišnjicu bacanja prve atomske bombe.
Petro Kotin, šef ukrajinske državne nuklearne kompanije Energoatom, pozvao je da se tim mirovnih snaga rasporedi na lokaciji u Zaporožju, kojom još uvek upravljaju ukrajinski tehničari.
"Odluka koju zahtevamo od svetske zajednice i svih naših partnera... jeste da povučemo osvajače sa teritorije stanice i stvorimo demilitarizovanu zonu na teritoriji stanice", rekao je Kotin na televiziji.
"Prisustvo mirovnih snaga u ovoj zoni i prenošenje kontrole nad njom na njih, a zatim i kontrola stanice na ukrajinsku stranu bi rešilo ovaj problem".
Rusko ministarstvo odbrane saopštilo je u ponedeljak da je ukrajinsko granatiranje oštetilo visokonaponske dalekovode koji su opsluživali elektranu iz sovjetskog doba i primoralo je da smanji proizvodnju dva od svojih šest reaktora kako bi "sprečili prekide".
Ruski zvaničnik u regionu Zaporožja rekao je ranije da objekat radi normalno.
Ukrajina je okrivila Rusiju za ponovno granatiranje u oblasti fabrike za koju je rekla da je oštetila tri senzora radijacije, a dva radnika su hospitalizovana zbog povreda gelerima.
Ruska uprava regiona Zaporožja saopštila je da su ukrajinske snage pogodile lokaciju višecevnim raketnim bacačem, oštetivši administrativne zgrade i skladište.
Rojters nije mogao da potvrdi ni jednu verziju onoga što se dogodilo.
U razgovoru sa novinarima, portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da je granatiranje "izuzetno opasno" i dodao: "Očekujemo da zemlje koje imaju apsolutni uticaj na ukrajinsko rukovodstvo iskoriste ovaj uticaj kako bi isključile nastavak takvog granatiranja".
Ukrajinski Kotin je označio opasnost od udara granata u istrošene kontejnere sa visoko radioaktivnim istrošenim nuklearnim gorivom kao posebno opasno. Ako dva ili više kontejnera budu razbijeno, "nemoguće je proceniti razmere katastrofe".
Najgora civilna nuklearna katastrofa na svetu dogodila se 1986. godine kada je eksplodirao reaktor u kompleksu u Černobilju na severozapadu Ukrajine. Fabriku su zauzele ruske snage ubrzo nakon invazije 24. februara pre nego što su se povukle krajem marta.
Gutereš je rekao da je Međunarodnoj agenciji za atomsku energiju (IAEA) potreban pristup fabrici u Zaporožju. "U potpunosti podržavamo IAEA u svim njihovim naporima u vezi sa stvaranjem uslova za stabilizaciju elektrane", rekao je on.
Ukrajina je saopštila da planira da izvede veliku kontraofanzivu na jugu koji je okupirala Rusija, očigledno fokusiranu na grad Herson, zapadno od Zaporožja, i da je već zauzela desetine sela.
Ubrzava se izvoz žita
Odvojeno od toga, sporazum o deblokadi ukrajinskog izvoza hrane i ublažavanju globalne nestašice počeo je da se ubrzano sprovodi kako su dva broda sa žitom isplovila iz ukrajinskih crnomorskih luka u ponedeljak, čime je ukupan broj porastao na 12 otkako je prvi brod otplovio pre nedelju dana.
Dva poslednja broda prevozila su skoro 59.000 tona kukuruza i soje i kretala su se ka Italiji i jugoistočnoj Turskoj. Četvorka koja je otišla u nedelju nosila je skoro 170.000 tona kukuruza i druge hrane.
Pakt o izvozu žitarica od 22. jula, uz posredovanje Turske i Ujedinjenih nacija, predstavlja redak diplomatski trijumf dok se borbe vode u Ukrajini i ima za cilj da pomogne u ublažavanju rastućih globalnih cena hrane koji su proistekli iz rata.
Pre invazije, Rusija i Ukrajina zajedno su činile skoro trećinu svetskog izvoza pšenice. Poremećaji od tada izazvali su strah od gladi u delovima sveta.
Ukrajina je saopštila da se nada da će izvesti 20 miliona tona žitarica u silosima i 40 miliona iz svoje nove žetve kako bi pomogla u obnovi svoje uništene privrede.
Rusija kaže da vodi "specijalnu vojnu operaciju" u Ukrajini da bi je oslobodila nacionalista i zaštitila zajednice koje govore ruski. Ukrajina i Zapad opisuju akcije Rusije kao ničim izazvan rat u imperijalnom stilu za ponovno uspostavljanje kontrole nad prozapadnim susedom izgubljenom kada se Sovjetski Savez raspao 1991. godine.
U sukobu su raseljeni milioni ljudi, ubijeni je na hiljade civila, a gradovi, naselja i sela pretvoreni su u ruševine.
Ruske snage pokušavaju da preuzmu potpunu kontrolu nad istočnom ukrajinskom regijom Donbas, gde su promoskovski separatisti zauzeli teritoriju nakon što je Kremlj anektirao Krim na jugu 2014.
"Ukrajinski vojnici čvrsto drže odbranu, nanose gubitke neprijatelju i spremni su za bilo kakve promene u operativnoj situaciji", naveo je generalštab Ukrajine u operativnom ažuriranju u ponedeljak.
Ruske snage su u nedelju pojačale napade severno i severozapadno od grada Donjecka u Donbasu koji drži Rusija, saopštila je ukrajinska vojska. U njemu se navodi da su Rusi gađali ukrajinske položaje u blizini jako utvrđenih naselja Piski i Avdijevka, kao i granatirali druge lokacije u pokrajini Donjeck.
Rusija takođe pokušava da učvrsti svoju poziciju na jugu Ukrajine, gde je jačala snage u pokušaju da odbije bilo kakvu kontraofanzivu u blizini Hersona, saopštio je Kijev.
