Više od četiri meseca nakon što su demokrate u Predstavničkom domu pokrenule istragu o opozivu predsednika Trampa, Senat je predsednika oslobodio optužbi za zloupotrebu položaja i opstrukciju Kongresa. Takav ishod će imati dalekosežne posledice na vladu i politički sistem – slažu se mnogi eksperti. Evo pet važnih pouka posle celog procesa:
Zbog stranačke lojalnosti kakva do sada nije viđena možda će biti skoro nemoguće smeniti buduće predsednike s položaja
Nikada nije bilo lako opozvati i smeniti predsednika. Američki Ustav postavlja veoma visoki prag za uklanjanje predsednika sa položaja – većinsko glasanje u Predstavničkom domu i dve trećine glasova u Senatu, posle sprovođenja suđenja. Samo trojica američkih predsednika – Endru Džonson, Bil Klinton i sada Donald Tramp - su opozvani ali nijedan nije bio smenjen.
U sadašnjem periodu dubokih nacionalnih, ideoloških i političkih podela, možda će postati skoro nemoguće smeniti predsednika. Sve dok predsednikova stranka stoji uz njega i kontroliše Senat, kritičari kažu da predsednik može da se oseća bezbednim I zaštićenim od smene, bez obzira koliko su teški njegovi prekršaji.
Stranačka lojalnost se jasno videla tokom Trampovog opoziva. Nijedan republikanac nije se pridružio članovima Predstavničkog doma da glasa za opoziv. Glasanje u Senatu je bilo podjednako podeljeno, uz izuzetak senatora Mita Romnija iz Jute koji je jedini republikanac koji je glasao da se Tramp osudi za zloupotrebu položaja.
1970-ih, kada je Kongres razmatrao opoziv predsednika Ričarda Niksona zbog afere Votergejt, ideološki jaz između dve stranke nije bio ni blizu tako izražen kao danas. U Kongresu je bilo liberalnih republikanaca i konzervativnih demokrata. I mada je Nikson na kraju podneo ostavku da bi izbegao opoziv, šestoro republikanaca u Odboru za pravosuđe Predstavničkog doma je prešlo stranačke linije da bi preporučilo usvajanje tačaka optužnice.
Ishod predsedničkih izbora 2020 mogao bi da pokaže da je opoziv bio mudar potez – ili ne.
Kada je Tramp opozvan u Predstavničkom domu, neki su se pitali da li će "impičment" postati nova normalnost u američkoj politici. Republikanci su upozorili da je prag za opoziv predsednik spušten do tačke da bi Kongres mogao da opozove predsednika zbog običnog političkog neslaganja.
Još se ne zna da li će proces protiv Trampa doneti novu eru stalnih, stranačkih opoziva. Delimično će se to pokazati već na novembarskim predsedničkim izborima, kaže Piter Šejn, profesor ustavnog prava na Univerzitetu države Ohajo.
Ako Tramp osvoji drugi mandat, to će verovatno smanjiti želju Kongresa da vodi proces opoziva, kaže on. S druge strane, pobeda demokrata bi mogla da znači da je inicijativa demokrata u Predstavničkom domu da krenu u proces opoziva – bila opravdana.
“Ako se ispostavi da demokrate bolje stoje na jesen zato što su prošle kroz ovo iskustvo, možda su pouke za buduće sastave Predstavničkog doma – vodite proces opoziva, iako ne možete da smenite predsednika”, kaže Šejn.
Trampovim oslobađanjem se podiže standard kada zloupotreba položaja zaslužuje opoziv
Prva od dve tačke optužnice je teretila Trampa za zloupotrebu položaja, u vezi sa njegovim pokušajima da ubedi ukrajinskog predsednika da objavi istragu bivšeg potpredsednika Džoa Bajdena i njegovog sina Hantera. Republikanci su oslobodili Trampa optužbi zato što su verovali da navodna zloupotreba položaja nije bila na nivou prekršaja koji zaslužuje opoziv.
Kritičari kažu da će se time podići granica koliko ozbiljnu zloupotrebu treba da počini neki predsednik da bi se suočio sa opozivom.
Ravnoteža vlasti se pomerila na stranu izvršne grane
Ustavni princip podele vlasti bio je u centru suđenja za opoziv. Nezavisni senator Angus King iz Mejna upozorio je prošle nedelje da bi oslobađanje Trampa optužbi za opstrukciju moglo da poremeti ravnotežu vlasti između Kongresa i izvršne grane.
“Bio bi to najveći prenos vlasti sa Kongresa na izvršnu granu u istoriji ove zemlje”, upozorio je King.
Sistem podele vlasti, osmišljen da bi se sprečila koncentracija vlasti u bilo kojoj grani vlade, je “razlog što je Amerika tako slobodna zemlja”, glasi čuvena rečenica pokojnog sudije Vrhovnog suda Antonina Skalije.
Za vreme suđenja u Senatu, veliki deo debate u vezi sa drugom tačkom optužnice – opstrukcijom Kongresa i njegovim nadzorom – okretao se oko podele vlasti. Tužioci su upozorili da bi oslobađanje predsednika od optužbe za opstrukciju Kongresa dovelo do “imperijalnog predsedništva” a predsednikovi advokati su tvrdili da bi ono podrilo izvršnu vlast.
Otvoreno je pitanje do koje mere će oslabađajuća presuda uticati na balans moći između Kongresa i izvršne vlasti. Proteklih decenija, balans se pomerio na stranu izvršne grane, kako su se predsedničkova ovlašćenja u unutrašnjim i spoljnim poslovima stalno povećavala.
Oslobađajuća presuda će definitivno povećati iskušenje budućih predsednika da se odupiru kongresnom nadzoru, na način kako je to Tramp radio, budući da se on, na neki način, “izvukao sa tim”, kaže Šejn. “Možda će drugi predsednici misliti da je mešanje ličnih ciljeva sa ciljevima nacionalne bezbednosti – okej.”
Dugoročno gledano, međutim, “na ceo proces će uticati to kako ljudi na vlasti budu procenjivali da odnos šire javnosti utiče na njihovu političku sudbinu."
Suđenjem bez svedoka je možda postavljen presedan
Prvi put u više od 200 godina, Senat je sproveo suđenje o opozivu bez svedoka, uprkos upornim demokratskim zahtevima da se dozvole nova svedočenja. Demokrate, koje su osudile taj raskid sa tradicijom kao travestiju pravde, upozorile su da bi mogao da se postavi opasan presedan.
Republikanci su odgovorili da ni oni ne žele da postave presedan, pozivajući svedoke koje je Predstavnički dom prvo trebalo da pozove. Ipak, presedan je postavljen, kažu stručnjaci, i on će verovatno uticati na to kako Kongres bude pristupao budućim procedurama opoziva.
