Linkovi

Kofi: Ne verujem da će Grenel uspeti da reši pitanje Kosova do proleća 2020.


Luk Kofi iz fondacije "Heritidž" u intervjuu za Glas Amerike

Na Balkanu ništa nije lako ni jednostavno, SAD treba da budu strpljive sa Kosovom i oprezne sa Srbijom, da sarađuju sa Evropom u vezi sa pitanjem Kosova i da ne budu "kartografi" - to su saveti koje su stručnjaci konzervativne fondacije "Heritidž", bliske administraciji SAD, uputili novom izaslaniku za Srbiju i Kosovo Ričardu Grenelu. Jedan od autora tog dokumenta Luk Kofi za Glas Amerike kaže da ne veruje da će Grenel uspeti da brzo reši pitanje Kosova i ističe da SAD treba da budu oprezne sa Beogradom "predsednik priča jedno, a premijerka drugo - za evropsku publiku".

Glas Amerike: Gospodine Kofi, čujemo od zvaničnika ove administracije da Grenel „gura i Srbiju i Kosovo da dođu do rešenja“, pokušava da ubrza proces. S obzirom na aktuelnu situaciju, mislite li da je realno da se dogovor postigne na proleće 2020, kako se spekuliše?

Kofi: Mislim da je vrlo ambiciozno kada se uzmu u obzir sadašnje okolnosti, nije baš realno. Upozorio sam ambasadora Grenela u mom predlogu da ništa na Balkanu nije lako i neki od mojih predloga rešenja za glavne probleme deluju lako, ali verujte mi da nisu laki. I ako sagledate političku situaciju na Kosovu i da predstoje izbori u Srbiji, ja stvarno ne vidim kako do proleća sledeće godine, ili do kraja proleća može da se dođe do nekog velikog sporazuma između Srbije i Kosova. Nadam se da nisam u pravu, nadam se da ćemo imati dogovor do tada, ali nisam baš optimista.

"SAD da budu oprezne sa Beogradom, jer predsednik priča jedno, premijerka drugo"
please wait

No media source currently available

0:00 0:04:47 0:00

Glas Amerike: Kako komentarišete to što je Ričard Grenel imenovan za specijalnog izaslanika negudo pošto je Metju Palmer postavljen kao specijalni predstavnik za Zapadni Balkan? Da li Bela kuća i Stejt department imaju kohrenetnu politiku?

Kofi: Mislim da ima koordinacije kada je reč o ovom pitanju. I mislim da je pozitivno što je osoba koja je toliko bliska Trampu, kao što je ambasador Grenel, dobila tako važno zaduženje. To pokazuje da je on na direktnoj vezi sa predsednikom, a poznato je da on neko ko veoma podržava predsednika. Videćemo šta će se desiti na spoljnopolitičkom planu, ali kada je reč o unutrašnjoj, američkoj politici - ne mislim da je ovo nešto što donosi glasove u predizbornom periodu. Ne mislim da Bela kuća imenovanjem Grenela želi da motiviše Trampovo biračko telo, već da je Balkan važno pitanje kojem je ova administracija posvetila pažnju.

Glas Amerike: Ali, zašto je onda Ričard Grenel imenovan? Neki spekulišu da je Trampova administracija htela da ostvari spoljnopolitičku pobedu u predizbornom periodu.

Kofi: Pa nije sve povezano sa izborima. SAD su imale ključnu ulogu na Balkanu od ranih devedesetih i mnogi zvaničnici su uključeni u dešavanja u regionu. Uz to, mislim da predsednik voli da sklapa 'dilove'. I kada iskombinujete tu američku istoriju u regionu sa predsednikovom potrebom da sklopi neki dogovor i reši složen problem - dobijete ovo gde smo sada.

"SAD da budu oprezne sa Beogradom, jer predsednik priča jedno, premijerka drugo"

Glas Amerike: U pismu ste upozoril Ričarda Grenela da bude oprezan sa Srbijom, jer sarađuje sa Rusijom i na ekonomskom i na vojnom planu, da je izvor nestabilnosti u regionu i da se “neće u skorije vreme pridružiti zapadnim strukturama”. Ipak, Srbija je zvanično na putu ka EU. Zašto mislite da liderima u Srbiji ne treba verovati?

Kofi: Moramo biti oprezni sa Srbijom, jer iz Beograda stižu zbunjujući signali. Kao da imate dobrog i lošeg policajca. Predsednik kaže jedno, premijerka drugo, premijerka obično govori, da se tako izrazim, za evropsku publiku. I to ne sme da nas prevari, moramo držati oči širom otvorene. Naravno da treba ostaviti otvorena vrata za Srbiju da se pridruži evroatlantskoj zajednici, ali moramo imati u vidu istorijske, kulturološke, religijske veze sa Rusijom i ne možemo da se pretvaramo da to ne postoji. Srbija se priključuje Evroazijskoj ekonomskoj uniji i održava vojnu vežbu sa Rusijom i to je prvi put da se sistem S-400 vidi na nekoj vojnoj vežbi van granica Rusije. Ta bliska veza postoji i moramo toga biti svesni.

Glas Amerike: Predlažete da “SAD zauzmu realističan i pragmatičan stav prema Srbiji”. Šta to znači?

Kofi: To znači dugoročni pristup. Narod u Srbiji ima tendenciju da gleda prema Evropi, NATO-u, i mislim da će, vremenom, sve više ljudi shvatati da je budućnost bolja u evropskoj zajednici nego u Evroazijskoj ekonomskoj uniji. Ali, biće potrebno vreme i smena generacija da bi se to desilo. Sada, u eri Tvitera, Fejsbuka, vesti koje idu 24 sata - želimo sve brzo. Za ovo će ipak biti potrebno vreme.

Luk Kofi iz fondacije "Heritidž" u intervjuu za Glas Amerike
Luk Kofi iz fondacije "Heritidž" u intervjuu za Glas Amerike

Glas Amerike: Takođe ste savetovali Grenelu da ne bude “kartograf” i pišete protiv razmene teritorija. Ipak, od ove američke administracije, tačnije Džona Boltona, prvi put smo čuli da se SAD ne protive “teritorijalnim korekcijama”.

Kofi: MIslim da je to što je Bolton rekao bila loša ideja. Treba da mislimo o efektima etničkog crtanja granica u Evropi. Otvoriće Pandorinu kutiju ne samo na Balkanu, već i šire. Mnogi se pitaju - a zašto bi se Amerika uopšte mešala u dogovor dve zemlje? Zato što smo uložili mnogo novca naših poreskih obveznika, vojska je mnogo uložila i delom smo odgovorni za nastanak Kosova kao nezavisne države. Razmena nekoliko hiljada hektara zemlje, kako bi se zadovoljili politički zahtevi, može vrlo negativno da utiče na region, Evropu, a konačno i na američku nacionalnu bezbednost.

Glas Amerike: Šta je plan B onda?

Kofi: Plan B je da ohrabrimo obe strane da se vladaju svojom teritorijom tako da poštuju prava verskih i nacionalnih manjina. Ima mnogo zemalja u Evropi koje imaju nacionalne manjine i žele da ih zaštite, pa ne prekrajaju granice. Ovo je primer na koji sam upozorio u svom pismu - da se treba čuvati onih koji predlažu brza i laka rešenja.

Glas Amerike: Savetujete Grenelu da radi sa Evropom, a ne protiv nje. Ali deluje da Evropa ne radi sa Zapadnim Balkanom, kada pogledate poslednju odluku da ne počne pregovore sa Severnom Makedonijom i Albanijom. Specijalni predstavnik Metju Palmer kaže da je to veoma loša poruka Srbiji i Kosovu, jer teške odluke i kompromis ne znače i put kao EU. Kako vi to vidite?

Kofi: Pogledajte samo slučaj Makedonije – oni su prošli kroz proces promene imena, koji je bio poniženje za zemlju, imali su ključnu ulogu u zaustavljanju priliva migranata na balkanskoj ruti u vreme krize, sve to da bi išli napred ka EU i onda im je rečeno "ne". Da sam na Balkanu, bio bih veoma oprezan u vezi sa obećanjima EU. Ja sam istakao da treba sarađivati sa Evropom, a ne EU, što mnogi u Vašingtonu misle da je isto - a nije. SAD treba da rade sa unijom kao institucijom, ali takođe sa evropskim zemljama na uspostavljanju stabilnosti i prosperiteta na Balkanu. Recimo, bilateralno sa Nemačkom i Velikom Britanijom.

Glas Amerike: Da li ova situacija na Balkanu gura region ka Rusiji i Kini?

Kofi: Mislim da je region okrenut evroatlantskoj budućnosti, ali jeste razočaran poslednjom odlukom Francuske. To ne da znači da će na Balkanu početi da uče mandarinski, već samo jednu prepreku na veoma dugom putu.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG