Desetine hiljada ljudi okupile su se u glavnom gradu Belorusije i pozvale na ostavku predsednika Aleksandra Lukašenka posle rezultata spornih izbora i gušenja protesta. U gradu je bilo vidljivo veliko prisustvo vojske.
Demonstranti, od kojih su mnogi nosili boje opozicije - crvenu i belu - skandirali su "sloboda", i "nećemo zaboraviti, nećemo oprostiti", dok su marširali ka centru Minska. Na kratko su se zaustavili blizu rezidencije predsednika a zatim su se mirno razišli.
Protesti, koji su ušli u 15. dan, dobili su ime Marš nove Belorusije.
Pred početak skupa opozicije, Ministarstvo odbrane saopštilo je da će vojska biti odgovorna za zaštitu nacionalnih spomenika od demonstranata. Kako je upozoreno, na eventualne nerede oko takvih spomenika više neće odgovarati policija - već vojska.
Vojni transporteri su viđeni na putu za Minsk. Opozicioni kanal NEXTA Live Telegram saopštio je da su policijski kontrolni punktovi postavljeni na prilazima prestonici Belorusije.
Do sada je potvrđeno je da su dve osobe ubijene u protestima posle izbora u Belorusiji.
Od kada je Lukašenko, koji vlada od 1994. godine, ponovo proglašen pobednikom na izborima 9. avgusta, hiljade ljudi počele su da izlaze na ulice. Više od 7.000 ljudi je privela policija a stotine su pretučene. Evropska unija i Sjedinjene Države su kritikovale glasanje i osudile gušenje protesta.
Protesti podrške Belorusiji, čiji učesnici formiraju "lanac solidarnosti", najavljeni su u 26 zemalja, uključujući Litvaniju, gde bi ljudski lanac mogao da se protegne do branice sa Belorusijom.
Pre trideset jedne godine, 23. avgusta 1989. procenjuje se da je oko 2 miliona ljudi držeći se za ruke formiralo lanac preko tri baltičke države - Estonije, Letonije i Litvanije - u znak protesta zbog sovjetske vladavine. Lanac je postao poznat kao "Baltički put."
Svetlana Tihanovskaja, opoziciona kandidatkinja koja je pobegla u Litvaniju posle izbora, a tvrdi da je osvojila između 60 i 70% glasova, izjavila je u subotu da Belorusiji moraju da se "bore za svoja prava" i ne dozvole da ih Lukašenko odvrati tvrdnjom da strana vojska preti zemlji.
"Mi smo narod Belorusije, mi smo većina i nećemo ustuknuti. Više ih se ne bojimo", izjavila je za agenciju AFP.
Lukašenko je ponovo izneo tvrdnju da se NATO trupe u Poljskoj i Litvaniji "ozbiljno pomeraju" blizu granica Belorusije i da beloruska armija mora da zaštiti "teritorijalni integritet zemlje". NATO je odgovorio da su takve tvrdnje "bez osnova." Predsednik Litvanije, Gitanas Nauseda takođe je odbacio te optužbe u subotu. "Režim po svaku cenu pokušava da odvrati pažnju sa unutrašnjih problema Belorusije potpuno neosnovanim saopštenjima o imaginarnim spoljnim pretnjama", izjavio je Nauseda za AFP.
Litvansko ministarstvo spoljnih poslova takođe je u subotu objavilo da će zamenik američkog državnog sekretara Stiven Bigan posetiti Litvaniju i Rusiju naredne nedelje radi razgovora o postizbornoj krizi u Belorusiji. Bigan će se u Litvaniji takođe sastati sa Svetlanom Tihanovskajom, saopštili su njeni predstavnici.
Nijedni izbori u Belorusiji pod Lukašenkom nikada nisu ocenjeni kao pravedni i pošteni od strane Zapada.
