Linkovi

Stent: Da li Lukašenko zaista pristaje na podelu vlasti?


FILE - Protesters carry a man wounded during clashes with police after the presidential election in Minsk, Belarus, Aug. 10. Hundreds of people released from custody after a violent crackdown on protests in Belarus are sharing their accounts of harsh trea

Stotine hiljada ljudi širom Belorusije sve glasnije traže demokratiju, dok njihov predsednik od Moskve traži spas, kaže Angela Stent, ekspert za Rusiju u Instititu Brukings i direktorka Centra za Evroaziju na Univerzitetu Džordžtaun.

Stent pomno prati događaje u zemlji, za koju kaže da Kremlj smatra svojom najvažnijom bebzbednosnom zonom u odnosu na Zapad.

U svojoj najnovijoj izjavi, predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko izrazio je spremnost da podeli vlast, ali samo pod njegovim uslovima, dok je Svetlana Tihanovskaja, koja predvodi sve snažniju opoziciju u zemlji, rekla da je spremna da preuzme vođstvo.

Po mišljenju Angele Stent, Lukašenku su u svakom slučaju odbrojani dani. Početna i najveća greška, koju je napravio bila je tvrdnja da je osvojio 80 odsto glasova na izborima 9. avgusta. Malo ko mu veruje, kaže ona, i to s razlogom.

“Lukašenko, koji nosi pežorativan naziv ‘poslednjeg diktatora u Evropi’ gvozdenom rukom kontroliše politički sistem u Belorusiji, bivšoj sovjetskoj republici kojom je upravljao od raspada Sovjetskog Saveza," kaže Stent.

Dugogodišnji saveznik Moskve od početka dolaska na vlast 1994, postavlja lične podanike za sudije i ključne vođe službe bezbednosti i državnih medija.

Odabrao je i lidera izborne komisije, koji je na toj funkciji od 1996. godine.

“Njegova ozloglašena tajna policija, i dalje nosi staro ime iz sovjetske ere, Komitet državne bezbednosti ili KGB,” ističe Stent.

U nadi da pridobije radnike, Lukašenko rekao je juče u državnoj fabrici u Minsku da njegova vlada radi na nacrtu novog ustava kojim se predviđa preraspodela vlasti u zemlji. Rekao je takođe da je spreman da preda vlast, ali tek nakon referenduma i usvajanja novog ustava, ali ne na osnovu uličnih protesta.

Za nemire u zemlji zvanično je optužio “strane provokatore” i dodatno zapretio:

"Nemojte očekivati da ću ikada da učinim tako nešto pod pritiskom ulice."

Lukašenko, za sada opstaje isključivo zahvaljujući preostaloj podršci svojih snaga bezbednosti, smatra Stent.

Kriza kroz koju prolazi Belorusija, trenutno ide na ruku Vladimiru Putinu, koji želi da poveća ruski uticaj na svog strateški bitnog suseda.

“Belorusija ima krupnu geostratešku vrednost za Rusiju. Ova bivša sovjetska republika nalazi se u centru Istočne Evrope i na zapadnoj granici Rusije. Belorusija je i jedina post-sovjetska republika koja se pridržava sporazuma o uniji sa Rusijom, na osnovu kojeg Rusija zadržava vojnu bazu na njenom tlu. Sa stanovišta Kremlja, Belorusija predstavlja najveću, najzapadniju bezbednosnu zonu za Rusiju,” kaže Stent.

Lukašenko je proteklih godina imao napete odnose sa Kremljom, dok ovih dana nagoveštava da će pozvati dugogodišneg saveznika Rusiju da pomogne u rešavanju situacije u zemlji 'ukoliko dođe do bilo kakve spoljne agresije ili spoljne vojne pretnje Belorusiji.’

Optužio je NATO da je na zapadnoj granici Belorusije pojačao svoje vojne snage, uključujući razmeštanje tenkova i letelica, što je generalni sekretar Jens Stoltenberg demantovao.

Moskva je za sada vrlo oprezna u svojim potezima, smatra Stent.

"Putin je čestitao Lukašenku na pobedi, međutim, ruska strana je kritikovala hapšenje nekoliko ruskih novinara, uključujuči reportera Russia Today, i poziva Lukašenka da stabilizuje situaciju. Odnosi između Putina i Lukašenka su oduvek bili napeti.“

Predsednik Belorusije je poslednjih godina težio bližim odnosima sa Evropom i Sjedinjenim Državama, što nervira Putina, kaže Stent.

“Moskva je spremna da toleriše izvesne veze između Minska i Brisela, ali samo ukoliko Belorusija ne traži članstvo, bilo u evropskom bloku ili NATO-u. Međutim, ideja da na čelo Belorusije dođe lider koji želi prekid veza sa Rusijom, za Moskvu je nezamisliva.“

Belorusija je, kaže naša sagovornica, takođe izuzetno važna za Evropsku uniju.

“Evropljani prate zbivanja u Belorusiji, masovne proteste i sve ostalo što pogoršava stabilnost u zemlji. Strepe od toga šta bi Rusija mogla da preduzme. Ali imaju ograničenu mogućnost akcije. Najviše što za sada mogu da učine je da uvedu sankcije onima koji su odgovorni za masovnu represiju.”

Zapadni mediji izveštavaju da je nemačka kancelarka Angela Merkel razgovarala sa Putinom, očigledno zabrinuta zbog njegovih namera u odnosu na Belorusiju. Apelovala je na puštanje političkih zatvorenika u Belorusiji, prekid nasilja nad mirnim demonstrantima i pozvala vladu da započne dijalog sa opozicijom i drugim predstavnicima građanskog društvu u zemlji.

Stent veruje da bi Belorusija mogla da krene stopama Jermenije, koja je 2018. doživela burnu “obojenu revoluciju”, ali je bila pošteđena ruskog mešanja.

“Ne postoji nikakav razuman argument u prilog opstanka statusa kvo u Belorusiji. Pre svega, nasilje koje se vrši je potpuno nepodnošljivo za veliki broj samih Belorusa. Istovremeno, preterano oslanjanje na Zapad nosi opasnost ruske intervencije na poziv Lukašenka, što bi pre svega ugrozilo položaj baltičkih zemalja. Srednje rešenje, koje verujem da je prihvatljivo za sve strane je: smena vlasti poput one obavljene pre nekoliko godina u Jermeniji kao posledice ‘obojene revolucije’, protiv korupcije prethodne vlasti. Tamošnja nova vlada održava dobre odnose sa Rusijom. Verujem da Belorusija može da postigne to isto.“

Naša sagovornica Lukašenku ne predviđa srećan kraj.

„Mnoge ljude je iznenadio tako snažan bunt u beloruskoj javnosti. Međutim, dodatno ulje na vatru dolilo je Lukašenkovo omalovažavanje problema zbog koronavirusa. Preporučivao je da ljudi piju votku, voze traktor i odlaze u saunu da bi ostali zdravi. Mnogim Belorusima je već dosta svega, došlo je vreme za promenu.”

Kada je reč o geostrateškoj budućnosti zemlje Stent predviđa:

“Belorusija je suviše važna da bi Rusija ili Evropa digle ruke od nje, stoga će verovatno i dalje biti predmet nadmetanja između Istoka i Zapada."

XS
SM
MD
LG