Linkovi

Učesnici debate na festivalu "Mirdita": Politika pokušava da podeli baštinu na albansku i srpsku


Detalj sa festivala "Mirdita" koji se održava u beogradskom "Centru za kulturnu dekontaminaciju"

Uz poruku da na Kosovu postoji kolektivna svest svih naroda o potrebi očuvanja kuluturne baštine i spomenika, učesnici debate "Kosovo - Nasleđe sećanja", koja je održana u okviru festivala "Mirdita, dobar dan" u Beogradu, istakli su da je politika ta koja pokušava da podeli baštinu po nacionalnim osnovama na albansko i srpsko.

Kako je rekao Korab Krasnići, autor publikacije "Kosovo - Nasleđe sećanja", za njega nije problem ako se kaže da su neki objekti samo srpski ili samo albanski, ali to treba da bude polazna osnova za razgovor i diskusiju o kulturnom nasleđu.

Na pitanje Glasa Amerike o tome da li veruje da se pripadnici albanske i srpske zajednice ikada mogu dogovoriti o kulturnoj baštini i spomenicima, Durim Abdulahu sa Filozofskog fakulteta u Prištini kaže da veruje da je to moguće.

"Ali nisam optimista da će se to dogoditi u skorije vreme. Posebno zato što je to pitanje koje se ispolitizovalo, pitanje koje postoji kao jedna od tema u pregovorima koji se dešavaju u Briselu između Kosova i Srbije. To je jedna od tema koja se stalno otvara, posebno se otvara od političkih krugova koji su u Srbiji i koji su naslednici Miloševićevog režima iz devedesetih", kaže, Abdulahu.

Durim Abdulahu: Moguće je da se albanska i srpska zajednica dogovore o kulturnoj baštini
please wait

No media source currently available

0:00 0:01:16 0:00

Situaciju je uporedio sa scenarijom po kom bi u Nemačkoj, nakon Drugog svetskog rata, Hitlerovi ministri otvorili teme o kulturnom nasleđu i govorili o tome.

"Dakle, na taj način se pitanje ispolitizira i postaje problematično, umesto da se ono ostavi da se generički razvija i da ljudi koji žive na tim prostorima, bilo kom narodu da pripadaju, da dobiju tu interakciju sa tim prostorom, kao što su nekada imali tu interakciju", podvlači Abdulahu.

Anđela Savić iz Inicijative mladih za ljudska prava kaže da festival Mirdita upravo pokušava da doprinese rešavanju problema kulturne baštine tako što predstavlja beogradskoj publici umetnike i stručnjake sa Kosova.

Upitana da li su biselski dijalog i događaji poput festivala Mirdita paralelni procesi koji se nigde ne ukrštaju, Savić ističe da je od zvaničnog dijaloga mnogo važniji dijalog pojedinaca i građana Srbije i Kosova.

"Mislim da sa obe strane postoji određena doza nerazumevanja. To vidimo po protestima u Beogradu, ali oni nisu poruka koju mi želimo da pošaljemo. Ono što je mnogo bitnije jeste ono što se događa ovde", kaže Anđela Savić.

Po mišljenju Durima Abdulahua sama čiunjenica da se u isto vreme odvijaju pregovori u Briselu i festival "Mirdita, dobar dan" u Beograd govori o tome da dolazi do oprečnih simbola i festivala, i pregovora.

"Pregovori i ono što se dešava u Briselu ne predstavlja ono što u većini slučajeva zajednice žele. S druge strane, imali smo i proteste sinoć ispred festivala tokom otvaranja, koji su ostavili gorak ukus na to što se desilo. Ja verujem da, recimo u Prištini, vrlo je malo verovatno da bi se tako što dogodilo. Međutim, ponavljam sama dešavanja festivala kažu da je oprečno to što predstavljaju političari u Briselu tokom tih pregovora i onoga što same zajednice žele", smatra Abdulahu.

Trodnevni festival "Mirdita, dobar dan" završava se sutra debatom o pitanjima tranzicione pravde na Kosovu i njenoj institucionalizaciji, a u Centru za dekontaminaciju u 20.30 biće prikazan film "Agina kuća".

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG