Porota u gradu Kenoši oslobodila je 18-godišnjeg Kajla Ritenhausa optužbi da je odgovoran za ubistvo dvojice muškaraca i pokušao da ubije trećeg, svojom poluautomatskom puškom, za vreme haotičnih protesta za rasnu pravdu 2020. u Viskonsinu, zaključujući da je tinejdžer reagovao u samoodbrani.
12-člana porota je jednoglasno zaključila da Ritenhaus nije kriv na osnovu dve tačke optužnice za ubistvo, jednu za pokušaj ubistva i dve tačke za nesmotreno ugrožavanje javne bezbednosti za vreme uličnih protesta koje su pratile pljačke i paljenje imovine, 25. avgusta 2020. u gradu Kenoši u kojem pretežno žive pripadnici radničke klase.
Ritenhaus je posle presude počeo da jeca i spustio se na pod, nakon čega su mu pomogli da sedne.
Uz snažno policijsko prisustvo, nekoliko desetina demonstranata je stajalo na stepenicama ispred sudnice nakon što je presuda pročitana. Neki su nosili transparente podrške Ritenhausu dok su drugi izražavali razočarenje.
"Srećni smo što Kajl može da nastavi svoj život kao bezbedan i nedužan čovek, ali u ovoj situaciji nema pobednika, dvoje ljudi je izgubilo život i sasvim sjo svesni toga", izjavio je za agenciju Rojters portparol porodice Ritenhaus.
Predsednik Džo Bajden pozvao je Amerikance da na miran način izraze svoje stavove povodom presude. "Iako će mnogi Amerikanci, posle presude osećati ljutnju ili zabrinutost, a i ja sam među njima, moramo da prihvatimo da je porota donela odluku", poručio je Bajden. Rekao je da je razgovarao sa guvernerom Viskonsina Tonijem Eversom i ponudio svaku podršku potrebnu da se održi javni red.
"Pozivam sve da mirno izraze svoja gledišta, u skladu sa vladavinom zakona. Nasilju i uništenju imovine nema mesta u našoj demokratiji", rekao je.
Kajl Ritenhaus je poluautomatskim oružjem ubio 36-godišnjeg Džozefa Rozenbauma i 26-godišnjeg Entonija Hubera i ispalio metak koji je otkinuo deo ruke 28-godišnjeg Gejdža Groskojca.
Porota, koja je donela presudu posle više od tri dana razmatranja, saslušala je sasvim suprotne narative odbrane i tužilaštva, koji su slikali veoma različitu sliku ponašanja optuženog tinejdžera tokom noći nereda.
Odbrana je tvrdila da je Ritnehaus više puta napadnut i da je upucao muškarce iz straha za sopstveni život. Predstavili su ga kao tinejdžera zainteresovanog za svoju zajednicu, koji je došao u Kenošu da brani privatnu svojinu posle nekoliko noći nereda u gradu južno od Milvokija.
Neredi su nastali nakon što je policija pucala u crnca, Džejkoba Blejka, koji je ostao paralizovan od struka naniže.
Tužioci su Ritenhausa prikazali kao nesmotrenog "osvetnika" koji je provocirao nasilne situacije i nije pokazao nikakvo saosećanje prema muškarcima koje je upucao svojom puškom AR-15. Suđenje je uživo prenošeno na nacionalnim TV kanalima, uz opširne analize i komentare.
Presudu su sa ogorčenjem dočekali američki levičari, dok su je pozdravile pristalice prava na oružje.
"Nedopustivo je da naš pravosudni sistem dozvoli naoružanom osvetniku da izađe slobodan sa suđenja", saopštio je crnački kokus američkog Kongresa.
Republikanski kongresmen Medison Kotorn je, sa druge strane, poručio na instagramu: "Prijatelji, Kajl Ritenhaus nije kriv. Imate pravo da se branite. Budite naoružani, budite opasni i budite moralni."
Mnogim Amerikancima je veoma stalo do prava na oružje, koje je zaštićeno Ustavom, iako je stopa oružanog nasilja u zemlji veoma visoka a vatreno oružje lako dostupno.
Ritenahus, koji je i sam izašao da svedoči, rekao je da nije imao izbora i morao da otvori vatru da bi se zaštitio. On je heroj za neke konzervativce, koji se zalažu za široka prava na nošenje oružja i smatraju da je njegovo pucanje bilo opravdano. Mnogi sa leve strane spektra, međutim, vide mladića kao osvetnika i oličenje američke kulture oružja koja je potpuno van kontrole.
Protesti protiv rasizma i policijske brutalnosti postali su nasilni u mnogim američkim grradovima posle policijskog ubistva Džordža Flojda u Mineapolisu, tri meseca pre događaja u Kenoši.
Šta se dogodilo u noći pucnjave u Kenoši?
Iako je mnogo prizora te noći snimljeno mobilnim telefonima i bezbednosnim kamerama, nekoliko osnovnih činjenica je ostalo sporno. Suđenje se zato fokusiralo na pitanje da li se Ritenhaus ponašao razumno, kako bi sprečio "smrt ili teške telesne potrebe", što je prema zakonu Viskonsina razlog za primenu smrotnosne sile.
Tužioci, koje je predvodio Tomas Binger, je pokušalo da Ritenahusa prikaže kao agresora i isticalo da je bio jedina osoba koja je nekoga ubila te noći.
Ritenhausova puška je bila napunjena sa 30 metaka koji su napravljeni da prodru u telo žrtve. Porota je videla više video snimaka, uključujući i trenutak kada je Ritenhaus ispalio četiri metka u Rozenbauma, koji je ležao nepomično, krvario i stenjao na zemlji. Na drugom snimku se vidi kako Groskrojc vrišti dok mu krv lije iz ruke. U svom svedočenju, Ritenahaus je rekao da je pucao tek nakon što je napadnut.
"Uradio sam šta sam morao da zaustavim osobe koja me je napala", rekao je.
Ritenhaus je svedočio da je pucao u Entonija Hubera nakon što ga je udario skejtbordom i izvukao svoje oružuje. Takođe je rekao da je pucao na Groskrojca nakon što je ovaj uperio na njega pištolj koji je nosio kao tinejdžer - što je Grosjkrojc priznao za vreme ispitivanja. Ritenhaus je svedočio da je pucao u Rozenbauma nakon što ga je ovaj jurio i zgrabio njegovu pušku.
