Linkovi

Izveštaj: Napredak u borbi protiv terorizma, u Srbiji bez napada i malo regrutacija


Zgrada Stejt departmenta u Vašingtonu (Foto: AP/Luis M. Alvarez)

SAD i njihovi partneri ostvarili su veliki napredak u borbi protiv međunarodnih terorističkih organizacija u 2018, navodi se u godišnjem izveštaju Stejt Departmenta o borbi protiv terorizma.

U Srbiji 2018. nije bilo terorističkih napada i zabeležen je mali broj regrutovanja od strane Islamske države, ali glavne terorističke pretnje ostaju potencijalni transfer novca i oružja kroz region, povratak stranih boraca, revitalizacija terorističih ideologija i prilike za samoradikalizaciju.

Kako se ističe u izveštaju, zajednički je oslobođena skoro cela teritorija koju je Islamska država ranije držala u Siriji i Iraku, odnosno površina od oko 110.000 kvadratnih kilometara, a 7,7 miliona muškaraca, žena i dece oslobođeno je od brutalne vladavine Islamske države. Tako je otvoren put za konačno uništenje takozvanog “kalifata” 2019.

Istovremeno, SAD i partneri su nastavili progon al-Kaide u svetu, a SAD primenile maksimalni pritisak na Iran da bi se sprečilia podrška terorizmu. Značajno su proširene sankcije iranskim državnim akterima i njihovim saradnicima, a stvorena je i jača međunarodna politička volja da bi se suzbile te pretnje.

Uprkos uspesima, situacija je 2018. i dalje bila složena, navodi se u izveštaju.

Iako je Islamska država izgubila skoro celu fizičku teritoriju, grupa je uspela da se adaptira, posebno kroz pokušaje da inspiriše i manipuliše svoje sledbenike putem interneta. Tokom prošle godine, globalno prisustvo Islamske države je evoluiralo zbog srodnih mreža i grupa koje su vršile napade na Bliskom istoku, južnoj i istočnoj Aziji i Africi. Uz to, okoreli teroristi iz ratne zone u Siriji i Iraku vraćali su se kućama ili uputili u treće zemlje, gde od njih preti nova opasnost.

Sirijske demokratske snage, partner SAD, prošle godine su zarobile stotine boraca ISIS-a. Sjedinjene Države su želele da budu primer i održavale suđenja američkim državljanima, koji su se borili sa teroristima u inostranstvu. U međuvremenu, domaći teroristi, koje je inspirisala ideologija Islamske države, planirali su i izvršili napade na takozvane “meke mete”, uključujući hotele, restorane, stadione i druga javna mesta. Napad na božićnu pijacu u Strasburu u Francuskoj, izvršen u decembru 2018, u kojem je ubijeno troje ljudi, a ranjeno 12, pokazao je sposobnost domaćih terorista da izvrše udar u srcu Zapadne Evrope, konstatuje Stejt Department.

Iran je i dalje najveći svetski sponzor terorizma, ističe se u izveštaju. Dodaje se da je režim u Teheranu troši skoro milijardu dolara svake godine da bi podržao terorističke grupe, koje se bore za njegove ciljeve i šire maligni uticaj širom sveta. Teheran finansira međunarodne terorističke grupe kao što su Hezbolah, Hamas i palestinski Islamski džihad.

Iran radi i na sopstvenim terorističkim zaverama širom sveta, a posebno u Evropi, navodi se u izveštaju. Podseća se da su nemačke vlasti ispitale desetoro osumnjičenih operativaca jedinica Kuds Iranske Revolucionarne garde. U leto, vlasti u Belgiji, Francuskoj i Nemačkoj osujetile su iranski pokušaj da detonira bombu na političkom skupu blizu Pariza. U oktobru, iranski operativac uhapšen je zbog planiranja atenteta u Danskoj, a u decembru, Albanija je proterala dvojicu iranskih zvaničnika zbog planiranja terorističkih napada. Teheran, uz to, dozvoljava rad mreže koja pomaže al- Kaidi, i koja šalje borce i novac u konfliktne zone u Avganistanu i Siriji.

U dokumentu se ističe da su al-Kaida i njeni regionalni ogranci i dalje pretnja Sjedinjenim Državama, njihovim partnerima, saveznicima i interesima.

Pošto je Islamska država pretrpela gubitke, al-Kaida želi da se ponovo pozicionira kao predvodnica globalnog džihadističkog pokreta. Regionalni ogranci al-Kaide nastavljaju da se šire i planiraju napade, kao i da inspirišu nove regrute putem društvenih medija. Globalna mreža al-Kaide obuhvata ostatke liderstva grupe u Avganistanu i Pakistanu, Front al-Nusra u Siriji, al-Šabab i druge organizacije, piše u izveštaju, u kojem se takođe ističe da su regionalno koncentrisane terorističke grupe takođe ostale pretnja 2018.

Terorističke taktike i upotreba tehnologije su se menjali i razvijali tokom 2018. Na primer, veća upotreba komercijalnih dronova i šifrovane komunikacije, kao i napadi noževima i običnim automobilima predstavljali su dodatni izazov međunarodnoj zajednici u borbi protiv teroirzma. Teroristi i dalje žele da napadaju civilnu avijaciju, iako 2018. nije bilo takvih uspešnih napada.

U oktobru, Bela kuće je objavila Nacionalnu strategiju borbe protiv terorizma, prvu od 2011. U njoj je naglašena potreba da se odgovori na širok spektar terorističkih pretnji sa kojima se zemlja suočava, uključujući ISIS, al-Kaidu i grupe koje podržava Iran. Ističe se da su SAD nastavile napore da suzbijaju finansiranje terorizma, kao i da ograničavanje kretanja i putovanja terorista ostaje veliki prioritet.

Unutrašnje birokratske prepreke ograničavaju doprinos Srbije

Srbija je ojačala napore u borbi protiv terorizma, nastavila saradnju sa međunarodnim partnerima i članica je globalne Koalicije za borbu protiv Islamske države. Ipak, neiskustvo i unutrašnje birokratske prepreke su ograničile doprinos Srbije globalnoj koaliciji, navodi se u izveštaju Stejt departmenta.

Zakonske procedure i zaštita granica

U Srbiji je, podseća se u izveštaju, u martu na snagu stupio Zakon o organizaciji i nadležnostima državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije. Konstatuje se da su nadležne službe napredovale, ali da im je i dalje potrebno poboljšanje u radu.

U izveštaju se navodi da sistem za kontrolu vozila i putnika na granici funkcioniše, ali da centralizacija podataka ide sporo. Srbija zakonski zabranjuje učešče u oružanim sukobima u drugoj zemlji, u skladu sa rezolucijom 2178 Saveta bezbednosti UN, ali, piše u izveštaju, još nije razvila potrebne sisteme za prikupljanje podataka o putnicima.

Borba protiv finansiranja terorizma

U Srbiji su na snagu stupili Zakon o zamrzavanju imovine i sprečavanja terorizma i Zakon o sprečavanju pranja novca, koji usklađuju srpsko zakonodavstvo sa međunarodnim standardima. Ali, u izveštaju piše da je Srbija i dalje na “sivoj listi” Međunarognog tela za sprečavanje pranja novca (FATF) i da mora da radi na primeni ovih zakona.

Borba protiv ekstremizma

U Srbiji je na snazi Nacionalna strategija za prevenciju i borbu protiv terorizma u periodu 2017-2021, izrađen je i Akcioni plan koji treba da identifiikuje rane faktore koji vode ka radikalizaciji, predviđa praćenje pretnji na društvenim mrežama i poboljšanje bezbednost građana. Ali, još nije imenovan nacionalni koordinator za borbu protiv ekstremizma.

Međunarodna i regionalna saradnja

Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije i BIA sarađuju sa Interpolom i Europolom u borbi protiv terorizma. U 2018. ministarstvo je odgovorilo na 20 zahteva iz FBI-a. Kao članica NATO programa Partnerstvo za mir, Srbija je asistirala u NATO obukama za iračko vojno-medicinsko osoblje u sklopu borbe protiv terorizma. Sa Bugarskom, Rumunijom, Mađarskom, Hrvatskom i BiH sarađuje na zaštiti granice, srpske agencije sarađuju i sa Albanijom i Severnom Makedonijom, dok su u martu obustavljene aktivnosti na bilateralnoj graničnoj saradnji sa Kosovom.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG