Linkovi

Sondlend kaže da je radio po Trampovom naređenju i da je bilo "usluge za uslugu", Tramp to negira


Ambasador SAD u EU Gordon Sondlend priznao je da je u vezi sa Ukrajinom bilo "usluge za uslugu"

Američki ambasador pri Evropskoj uniji ​Gordon Sondlend rekao je u svedočenju pred Odborom za obaveštajna pitanja Predstavničkog doma u istrazi o opozivu Donalda Trampa, da je sve radio u skladu sa "Trampovim naređenjima" i da je postojao princip "usluga za uslugu".

Sondlend je kazao da je po "Trampovim naređenjima" radio i sa ličnim advokatom predsednika Rudijem Đulijanijem koji je pritiskao ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog da pokrene istragu o kompaniji "Burisma" i navodnom ukrajinskom mešanju u američke izbore 2016.

Ambasador SAD u EU je rekao da je to bio uslov za dolazak Zelenskog na sastanak u Belu kuću i da je to bila "usluga za uslugu", a ne ono što demokrate žele da dokažu - da je isplata vojne pomoći bila uslovljena pokretanjem istrage o Bajdenu.

"Sekretar (za energetiku) Rik Peri, (bivši izaslanik za Ukrajinu) Kurt Volker i ja smo radili sa Đulijanijem u Ukrajini u skladu sa direktnim naređenjima predsednika SAD. Iako se nismo složili sa tim da se Đulijani meša, nismo verovali da je njegova uloga neprimerena, radili smo sa njim jer smo mislili da ćemo, ako to odbijemo, izgubiti priliku da učvrstimo odnose između SAD i Ukrajine. I zato smo pratili naređenja predsednika...Nismo vodili nikakvu "odmetničku" diplomatiju".

Sondlend je kasnije pojasnio da im Tramp nije doslovno "naredio" da sarađuju sa Đulijanijem, ali da im je rečeno da "ako nešto hoće da završe u Ukrajini, treba da rade sa njim".​

Gordon Sondlend je rekao da su istrage o "Burismi" i mešanju Ukrajine u američke izbore Trampu bile "jako važne".

Iako je govorio o istragama o kompaniji „Burisma“ i navodnom mešanju u izbore 2016, Sondlend je institirao na tome da Džo Bajden nije pomenut i da tada nije znao da su Bajdenovi povezani sa „Burismom“.

Tramp: Od Ukrajine nisam tražio ništa

Predsednik Donald Tramp je prokomentarisao Sondlendovo svedočenje u dvorištu Bele kuće, držeći u ruci svoje beleške.

Beleške predsednika Donalda Trampa
Beleške predsednika Donalda Trampa

„Ovo pokazuje da je sve gotovo...Sondlend me je pitao šta želim od Ukrajine... I ja sam mu odgovorio da ne želim ništa. I to sam rekao dvaput. Ne želim nikakvu uslugu za uslugu. Recite Zelenskom da uradi pravu stvar...Onda on kaže: ovo je konačna poruka predsednika SAD – da ne želi ništa“.

Tramp je rekao i da "ne poznaje Sondlenda baš dobro, ali da deluje kao fin čovek", prenosi Rojters.

Demokratski kongresmen Radža Krišnamurti upitao je Sondlenda kako komentariše Trampovu izjavu da se "ne poznaju baš dobro", na šta je Sondlend rekao "kako došlo, tako i otišlo".

Gordon Sondlend je donirao milion dolara za Trampovu inauguraciju i tada ušao u krug potencialnih diplomatskih predstavnika ove administracije. U oktobru ga je Tramp nazvao "veoma dobrim čovekom", ali pošto je Sondlend svedočio u Kongresu iza zatvorenih vrata u oktobru, predsednik je rekao da se "jedva poznaju", podseća Rojters.

"Pompeo i Pens znali za pritiske na Ukrajinu"

Gordon Sondlend je nekoliko puta tokom svedočenja rekao da mu predsednik Donald Tramp nikada nije pominjao povezanost između isplate vojne pomoći i istraga u Ukrajini.

Ali, ambasador u EU je rekao da su "svi bili uključeni u proces", a da su sa pritiscima na Ukrajinu bili upoznati i državni sekretar Majk Pompeo i potpredsednik SAD Majk Pens.

Govoreći o isplati vojne pomoći Ukrajini, Sondlend je rekao da nije imao saznanja o tome da je bila uslovljena pokretanjem istraga o "Burismi" i mešanju u izbore 2016, ali da mu nije bilo jasno zašto novac nije uplaćen Kijevu.

"Probao sam da pitam zašto je pomoć suspendovana, ali nisam do danas dobio odgovor. U odsustvu bilo kakvog objašnjenja, poverovao sam da se pomoć neće isplatiti dok Zelenski ne objavi javno da je pokrenuo istrage o mešanju u izbore i Burismi".

Sondlend je rekao da je to, u mejlu, pitao i svog nadređenog, državnog sekretara Majka Pompea pred susret sa Zelenskim 1. septembra u Varšavi, kada je obeleženo 80. godina od početka Drugog svetskog rata.

"Pitao sam Pompea da li predsednik Zelenski treba da javno govori o stvarima koje su važne predsedniku SAD... da bismo odblokirali isplatu vojne pomoći? Pompeo mi je odgovorio: Da".

Državni sekretar Majk Pompeo, koji je na sastanku minsitara spoljnih poslova NATO-a u Briselu, rekao je da nije gledao svedočenje Gordona Sondlenda jer je ceo dan na sastancima i da je ponosan na američku politiku u Ukrajini.

Portparolka Stejt departmenta rekla je da "Sondlend nikada nije preneo državnom sekretaru Pompeu da sumnja da predsednik Tramp vojnu pomoć uslovljava istragama o političkim protivnicima" i da je svaka suprotna tvrdnja lažna.

Ambasador SAD u EU je rekao da se sa Zelenskim u Varšavi sastao potpredsednik SAD Majk Pens koga je ukrajinski predsednik upitao za isplatu vojne pomoći. Pens je, kaže Sondlend, rekao da će pričati sa Trampom o tome.

Sondlend je takođe rekao da je i on sa Pensom razgovarao o povezanosti blokade vojne pomoći i istraga.

"Potpredsednik je klimnuo glavom, čuo je šta sam rekao i to je bilo to".

Međutim, Pensov šef kabineta Mark Šort negira da se potpredsednik sastao sa Sondlendom i da su razgovarali o "istragama o Bajdenovima, "Burismi", uslovljavanju u vezi sa vojnom pomoći".

Ukrajinska šema obuhvatala "mnoge ljude"

Predsedavajući Odbora za obaveštajna pitanja Adam Šif kazao je da je svedočenje Gordona Sondlenda "jako važan momenat u dosadašnjoj istrazi " i da ukazuje na "srž ucena i ostalih krivičnih dela i prekršaja".

Šif je rekao da predsednik Donald Tramp i državni sekretar Majk Pompeo opstruišu istragu o opozivu i da Kongres nije dobio nijedan dokument od Stejt departmenta koji je tražio u istrazi.

"Ali, imamo saznanja da je šema obuhvatala mnoge ljude, uključujući i državnog sekretara i potpredsednika SAD. I sada je jasno zašto Pompeo i predsednik Tramp opstruišu ovu istragu".

Republikanac Devin Nunes je kritikovao istragu i ambasadoru Sondlendu poručio da su ga demokrate dovele na svedočenje kako bi ga "blatile".

"U maniji da napadaju predsednika, nijedna teorija zavere demokratama nije previše bizarna", rekao je Nunes.

Nunes je rekao da je „usluga za uslugu“ pala na nivo da ta "usluga nije imala nikakve veze sa isplatom vojne pomoći, već sa izjavom predsednika Zelenskog".

U istom danu planirano je da javno svedoče i Lora Kuper, zamenica pomoćnika državnog sekretara odbrane i Dejvid Hejl, službenik Stejt departmenta.

Zašto je Sondlend kontroverzni svedok?

Gordon Sondlend, jedan je od važnijih diplomata u administraciji Donalda Trampa i jedan od značajnijih donatora predsednika države iz redova republikanaca. U okviru istrage o opozivu, koju sprovodi većinski demokratski Predstavnički dom, jedan je od najintrigantnijih zvaničnika, zbog revizije izjave koju je dao o tom slučaju.

Taj američki diplomata je sredinom oktobra iza zatvorenih vrata dao iskaz u kojem je tvrdio da dodeljivanje vojne pomoći Ukrajini u iznosu od 391 miliona dolara i pokretanje istrage o bivšem potpredsedniku SAD-a Džou Bajdenu i njegovom sinu Hanteru Bajdenu nisu povezane.

Potom je početkom novembra Sondlendov advokat predao odborima Predstavničkog doma novu izjavu u kojoj diplomata potvrđuje sumnje o Trampovom pritisku na Ukrajinu da se obaveže na sprovođenje istrage sa političkom konotacijom.

U dodatku na prethodno svedočenje, Sondlend je naveo da je visoko pozicioniranom ukrajinskom zvaničniku preneo da stotine miliona dolara vojne pomoći, najverovatnije neće biti isplaćene, dok Ukrajina ne pristane da se oglasi antikorupcijskom izjavom - koju su dve strane razmatrale.

Svedoci koji su do sada prisustvovali javnom pretresu ili svedočili iza zatvorenih vrata, čiji su transkripti objavljeni, govorili su o zajedničkom delovanju Trampa i Sondlenda u tom slučaju.

Tako je Dejvid Holms, zvaničnik američke ambasade u Kijevu, bez prisustva javnosti i u senci javnog svedočenja bivše američke ambasadorke Mari Jovanovič, prošlog petka govorio o telefonskom razgovoru Trampa i Sondlenda, koji se dogodio 26. jula 2019. Prema detaljima Holmsovog svedočenja, koji su procurili u javnost, a objavila ih agencija Rojters, američki predsednik interesovao se za spremnost Ukrajine da sprovede istragu o Džou Bajdenu i njegovom sinu Hanteru – koji je bio član Upravnog odbora jedne ukrajinske energetske kompanije.

Telefonski razgovor dogodio se dan posle telefonske konverzacije američkog i ukrajinskog predsednika - centralne tačke istrage o opozivu Donalda Trampa.

“Dakle, sprovešće istragu?”, bilo je pitanje koje je, prema tvrdnjama svedoka Dejvida Holmsa, Donald Tramp uputio Gordonu Sondlendu, aludirajući na ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog.

“Učiniće to”, odgovorio je Sondlend, naveo je Holms – dodajući da je ukrajinski predsednik spreman da učini sve što se od njega bude zatražilo.

Svedočenje Dejvida Holmsa, pomoćnika američkog diplomate Vilijama Tejlora, koji je u sredu bio na javnom pretresu u Predstavničkom domu Kongresa, direktnije povezuje Trampa sa kampanjom pritisaka na Ukrajinu da se podrobnije istraži porodica Bajden - predvođena predsednikovim ličnim advokatom Rudijem Đulijanijem.

Holmsova izjava suprotstavljena je svedočenju koje je Gordon Sondlend dao pod zakletvom - u kojem nije pominjao telefonski razgovor sa Trampom, koji je prema tvrdnjama američkog diplomate Holmsa, održan 26. jula 2019.

Posle Sondlenda, Kuper i Hejla, ostalo je da u četvrtak pred Odborom za obaveštajna pitanja Predstavničkog doma svedoče Fiona Hil – bivša zvaničnica Saveta za nacionalnu bezbednost i Dejvid Holms, zvaničnik američke ambasade u Kijevu. Do sada je pred tim telom govorilo šestoro diplomata ili vojnih zvaničnika - Vilijem Tejlor, Džordž Kent, Mari Jovanovič, Dženifer Vilijams, Aleksandar Vindmen, Kurt Volker i Timoti Morison.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG