Linkovi

Slučaj poverljivih dokumenata: Sličnosti i razlike između Bajdena i Trampa


Pismo Nacionalnog arhiva upućeno pravnom timu bivšeg predsednika Donalda Trampa je fotografisano 23. avgusta 2022. (Foto: AP/Jon Elswick)

Nedavno otkriće poverljivih dokumenata u bivšoj kancelariji predsednika Džoa Bajdena u Vašingtonu i njegovom domu u Delaveru podsetilo je na slučaj bivšeg predsednika Donalda Trumpa i njegovog postupanja sa vladinim dosijeima.

Sekretar za pravosuđe Merik Garland objavio je u četvrtak da će imenovati specijalnog tužioca da istraži slučaj dokumenata pronađenih u Bajdenovoj kancelariji i kući, samo nekoliko nedelja nakon što je imenovao tužioca da istraži Trampovo postupanje sa poverljivim dokumentima na njegovom imanju na Floridi.

U međuvremenu, kongresmen Džim Džordan, republikanski predsednik Odbora za pravosuđe redstavničkog doma Kongresa, izjavio je u petak da će komisija istražiti postupke Sekretarijata za pravosuđe u oba slučaja, rekavši: „Imamo sličnu situaciju sa predsednikom Bajdenom."

Međutim, s obzirom na to da se veći deo obe istrage vodi u tajnosti, pravni eksperti su upozorili da ne treba praviti ishitrena poređenja.

"Mislim da je vrlo rano da se generalno prave poređenja, s obzirom da se javno zna više informacija o slučaju Mar-a-Lago i drugim stvarima nego o slučaju sadašnjeg predsednika", rekao je Džordan Straus, bivši federalni tužilac koji je sada izvršni direktor u Krolu - kompaniji za korporativno istraživanje.

Koja dokumenta su pronađena?

Oba slučaja obuhvataju poverljive dokumente, uključujući neke označene kao "strogo poverljive".

Federalni istražitelji su, prema sudskim dokumentima, pronašli više od 300 dokumenata sa poverljivim oznakama koji su napustili Belu kuću sa Trumpom.

Oko 100 tih dokumenata, od kojih su neki klasifikovani kao "strogo poverljivi", zaplenjeno je tokom pretrage Trampovog imanja Mar-a-Lago u avgustu 2022.

U poređenju sa tim, Bajdenovi lični advokati kažu da su pronašli "mali broj" poverljivih dokumenata, za koje se tvrdi da ih je manje od desetak, u vašingtonskoj kancelariji Centra Pen Bajden, 2. novembra 2022, i još jedan "manji" broj u Bajdenovoj kući u Delaveru, 20. decembra.

Međutim, pravni eksperti kažu da je suština dokumenata važnija od njihovog broja.

"Meni je važno šta su ti dokumenti bili ", kaže Čarls Stimson, bivši savezni tužilac i zamenik pomoćnika sekretara odbrane, koji je sada viši pravni saradnik u Fondaciji Heritidž. "Mislim, mogli biste imati jedan dokument sa informacijama koje bi mogle biti neverovatno štetne ako se otkriju pogrešnim ljudima u odnosu na 40 dokumenata koji su bili poverljivi, ali ne toliko važni."

Vlada nije otkrila sadržaj poverljivih dokumenata koji su pod istragom, ali su medijski izveštaji nagovestili da su tokom pretrage Mar-a-Laga pronađeni papiri sa osetljivim informacijama o Kini i iranskom raketnom programu.

Mreža Si En En je prošle nedelje objavila da je deset dokumenata pronađenih u Bajdenovoj kancelariji obuhvatalo "obaveštajne beleške i informativne materijale" o Ukrajini, Iranu i Velikoj Britaniji.

Kakve krivične optužbe mogu da budu podnete protiv Bajdena i Trampa?

Prema zakonu, predsednički zapisi pripadaju vladi i moraju se predati Nacionalnom arhivu na kraju predsedničkog mandata. Dodatno, Zakon o špijunaži iz 1917. zabranjuje neadekvatno otkrivanje, objavljivanje ili loše postupanje sa poverljivim informacijama.

Nenamerno nošenje poverljivih dokumenata kući ili na drugu neovlašćenu lokaciju ne rezultira uvek krivičnim kaznama. Iz perspektive tužioca, mnogo je važnije šta neko radi kada nađe dokumente koje nije ovlašćen da čuva.

U Bajdenovom slučaju, njegovi advokati kažu da su predali dokumente vladi bez odlaganja i da sarađuju sa Nacionalnim arhivom i Sekretarijatom za pravosuđe.

U Trumpovom slučaju, Federalni Istražni Biro (FBI) je izvršio nalog za pretres Mar-a-Laga zbog dokumenata u njegovom posedu nakon što ih nije predao, kao odgovor na sudski nalog iz maja 2022.

Džordan Straus kaže da je istraga Sekretarijata za pravosuđe o Trumpovom postupanju sa poverljivim dokumentima izgleda više fokusirana na „kakvo je bilo postupanje bivšeg predsednika nakon primanja zahteva i sudskog naloga."

Sa istragom slučaja dokumenata kod Bajdena, "prerano je da se tačno zna šta će biti fokus istrage", rekao je Straus.

"U zavisnosti od toga kako se rešava, može biti bilo šta, od jednostavnog kršenja bezbednosti sve do mnogo ozbiljnijeg krivičnog dela, a sve to zavisi od činjenica", rekao je Straus.

Ko su specijalni tužioci?

Navodeći "izvanredne okolnosti", Garland je imenovao odvojene specijalne tužoce da istraže slučajeve Trampa i Bajdena.

Džek Smit, bivši šef odeljenja za javni integritet Sekretarijata za pravosuđe, vodi istragu o Trampovom postupanju sa dokumentima. Robert Hur, bivši državni tužilac i službenik Sekretarijata za pravosuđe pod Trampom, vodi istragu o Bajdenu.

Specijalni tužilac imenuje se kada bi vidljivi sukob interesa mogao da dovede u pitanje integritet istrage Sekretarijata za pravosuđe.

Iako će imenovanje polunezavisnog tužioca zaštititi istrage od bilo kakve percepcije da postoji politički uticaj, na kraju će sekretar za pravosuđe odlučiti da li će podneti bilo kakvu krivičnu prijavu protiv Trampa ili Bajdena, rekao je Stimson.

Garlandovu odluku komplikuje pravno mišljenje Sekretarijata za pravosuđe da aktuelni predsednici ne mogu biti optuženi.

"To definitivno otežava stvari Sekretarijatu za pravosuđe, posebno onom koji je u javnosti posvećen obnovi poverenja u vladavinu prava, zaključio je Straus.

XS
SM
MD
LG