Linkovi

Prestovic: Lice i naličje ekonomskog uspona Kine


ARHIVA - Američka zastava pored grba Kine u Pekingu

Pojava pandemije Kovida-19 nije samo ugrozila život miliona Amerikanaca, kao i američku ekonomiju, već i suštinski izmenila pozitivno mišljenje o Kini u SAD, tvrdi Klajd Prestovic, ugledni trgovinski pregovarač za istočnu Aziju u više američkih administracija i autor nedavno objavljene knjige “Svet okrenut naglavačke - Amerika, Kina i borba za globalno liderstvo.”

Posle raspada Sovjetskog Saveza, kaže Prestovic, svetska i američka spoljnopolitička elita bila je apsolutno uverena da je Kina bila rešena da ubrzanim putem ukine ‘državnu ekonomiju’ i da je takođe bila spremna za trgovinsku i ekonomsku saradnju na osnovu zapadnih kriterijuma.

Ideja da bi Kina mogla da se preobrazi u slobodno društvo pomoću uključivanja u svetske trgovinske tokove, potekla je u stvari u Americi, dodaje on. Po njemu takve procene bile su pogrešne od samog početka.

“Kineska ekonomija funkcioniše na način nespojiv sa tržišnim ekonomijama. Demokratske ekonomije funkcionišu zahvaljujući aktivnostima pojedinaca, preduzetnika i korporacija, bez mešanja od strane države. Državna intervencija koju Kina primenjuje ide direktno na štetu ostalih članica Svetske trgovinske organizacije, i to je namerno.“

Zapadne korporacije često prećutkuju kineske metode suprotne slobodnoj trgovini pomoću kojih stiču investicione povlastice od kineskih vlasti, ne sluteći da će plaćati visoku cenu za to kad već bude kasno, kaže Prestovic.

Sve počinje sa prijateljskim razgovorom sa kineskim birokratom poput:

„Dođite kod nas, imamo ogromno tržište, daćemo vam besplatno gradilište. Nema brige ni za radnu snagu, nemamo sindikate. Troškove za vodu, struju, materijal i drugo biće vam pedeset odsto niži u prvih deset godina. Nema ni poreza. A, koliko sredstava planirate da uložite? Deset milijardi dolara? I tu vam možemo pomoći sa nekoliko dodatnih milijardi…“

Međutim, strane kompanije vrlo brzo otkriju da funkcionišu u sistemu u kojem ne postoje zakoni, nezavisni sudovi, niti zaštita od državnog pritiska, upozorava dalje Prestovic:

„Događa se i poseta kineskog zvaničnika, koji se zapadnoj kompaniji obrati i rečima: 'Vaša vlada (bilo evropska ili američka) preti da zavede carine koje smatramo neprijateljskim za nas. Obratite se svojoj vladi da to zaustavi.' Kad ne pristanu odmah stignu nevolje. Nestane struja, nema vode, stižu inspekcije, zastane snabdevanje. To traje sve dok ne popuste uceni. Dakle, kineska strana će strancima omogućiti ostvarivanje profita, ali jedino pod kineskim uslovima.“

Kina za sada pobeđuje u ključnim granama, smatra Prestovic:

„U solarnoj tehnologiji, tehnologiji električnih automobila, i 5Gkomunikacijama u kojoj napreduje brže od tržišnih ekonomija.“

Bez obzira na postignute uspehe Kini nije mesto u Svetskoj trgovinskoj organizaciji, kaže Prestovic, koji kinesku ekonomiju opisuje kao '“amalgam poslovnih i državnih interesa pod kapom jednopartijskog diktata.“

On predlaže rasformiranje STO i osnivanje novog globalnog ekonomskog kluba, isključivo namenjenog „slobodnom svetu.“

Međutim, pridobiti američke transatlantske partnere za takvu ideju, naročito nakon nedavno utanačenog investicionog sporazuma između EU i Kine, neće biti jednostavno, upozorava Prestovic.

U nedavno usvojenoj Agendi Evropske unije za jačanje transatlantske saradnje, ističe se evropsko istorijsko opredeljenje za neraskidivi savez sa SAD utemeljen na trajnim zajedničkim demokratskim vrednostima, ali i dodaje da dve strane izazov Kine ne ocenjuju na istovetan način.

Primamljivost sticanja novog bogatstva zahvaljujući Kini, iako je ona autoritarni akter, čini budućnost starog kontinenta pouzdanijim, kaže Prestovic, i zaključuje da je reč je o večitoj dilemi između principa i koristi.

U međuvremenu, Kina postaje sve snažnija i sve manje tolerantna prema bilo kojoj vladi koja se neće držati njene linije, ocenjuje Prestovic.

Razlike među društvima, same po sebi nisu razlog za uzbunu. Ono što poziva na uzbunu su bahatost, predrasude i mržnja - pokušaj nametanja hijerarhije ljudskoj civilizaciji i nametanja sopstvene istorije, kulture i društvenog sistema drugima,“ izjavio je kineski predsednik Ši Đinping u govoru na ovogodišnjem Svetskom ekonomskom forumu u Davosu.

Naš sagovornik nije jedini ekspert koji tu izjavu kineskog predsednika tumači kao otvoreno negodovanje Kine protiv promocije demokratije i zaštite ljudskih prava koju zastupa Zapad. Prestovic ide korak dalje, on upozorava da će Kina kako bude sve više jačala, biti sve manje tolerantna prema bilo kojoj vladi koja se ne „uskladi“ sa njenom politikom, dok će još odlučnije nastojati da ekonomski i tehnološki nadmaši svoje Zapadne rivale.

Pored Amerike, glavna meta je Evropa u čijem se ekonomskom središtu nalazi Nemačka, smatra Prestovic:

Evropljani, posebno Nemačka, postigli su velike uspehe u Kini. Folksvagen, BMV i Mercedes, imaju vrlo dobru prođu. Prodaju se u Kini u istom broju kao i u Evropi. Nemci su, pri tom, uvereni da promućurnije posluju od Amerikanaca. Međutim, i njih je zatekalo iznenađenje. Bili su šokirani 2016. kada se doznalo da je Kina preuzela kompaniju KUKA, vodećeg nemačkog proizvođača industrijskih robota i rešenja za automatizaciju fabričke proizvodnje. Taj slučaj je nagnao Nemačku da usvoji zakon o pooštrenoj kontroli nad stranim investicijama u domaćoj proizvodnji.“

Ekonomski sporazum postignut između Kine i Evropske unije krajem prošle godine, naš sagovornok naziva bezvrednim:

“Taj dokument ne vredi ništa, ne obavezuje Kinu na uštrb bilo kakvog njenog interesa. Angela Merkel očito ne razume da to što je zapisano ne znači ništa. Ukoliko kineska strana smatra nepoželjnom bilo koju stranu investiciju, naćiće hiljadu načina da je spreči. Kina ne poštuje i nema transparentnost. Sve se događa pod pritiskom i iza zatvorenih vrata. Evropa će se neminovno pokajati.”

Kina nastoji da manipuliše i samim načinom na koji funkcioniše Evropska unija, čije odluke postaju pravosnažne samo uz saglasnost svih njenih članica, dodaje Prestovic.

Organizovala je grupu “17 + 1” u kojoj učestvuju uglavnom manje i siromašnije članice EU na istoku i jugu Evrope. Grupa je uključena u kineski infrastrukturni projekat “Pojas i put” u okviru kojeg Kina deli izdašne kredite.

Glavni cilj je, kaže Prestovic, vezivanje tih zemalja za Kinu nasuprot Briselu, i mogućim evropskim odlukama koje bi išle na štetu kineskih interesa, smatra naš sagovornik.

Po njemu, Kina iz istog razloga neguje čvrste veze sa Srbijom, koja pretenduje na članstvo u EU:

Srbija (kao članica EU) verovatno ne bi pristala da glasa za odluke koje Kina ne želi, što bi moglo da parališe rad evropskog bloka u celini.”

Kini ipak ne polazi sve za rukom. Vlade od Baltičkog do Jadranskog mora nedavno su otkazale javne tendere na kojima su kineske državne kompanije nameravale da učestvuju. Neke od zemalja pripremaju potpunu zabranu kineskim kompanijama.

Kinesko vođstvo ne krije da namerava da prestigne svoje zapadne rivale, pružanjem stotine milijardi državne pomoći domaćim firmama.

Prema jednoj proceni, kineska vlada je izdvojila više od 100 milijardi dolara za sektor električnih vozila, u obliku subvencija za kupce, podrške za istraživanje i razvoj i druge pomoći. Dodatnih 49 milijardi dolara odvojeno je za stvaranje kineskog konkurenta Erbasu.

Vreme je da Amerika preduzme odlučne korake, kaže Prestovic:

„Sve što se odnosi na Made in China 2025, predsednik Bajden treba da prozove Made in America 2030. Ukoliko se Zapad okupi i Amerika koncentriše, neće imati konkurenciju. Amerika s lakoćom može da odgovori na izazov Kine i to na način koji ne vodi ratu, već štiti vladavinu prava, slobodu govora i misli.”

Naš sagovornik predlaže projekat za koncentrisanje i jačanje američkog globalnog liderstva u svim visoko-tehnološkim platformama, slično programu iz vremena predsednika Dvajta Ajzenhauera organizovanom posle lansiranja sovjetskog Sputnjika 1957.

Bio je to tehnološki prodor rivalske supersile, koji je Ameriku zatekao uveliko nespremnom.

Ni današnja vremena nisu uobičajena. Sjedinjene Države se nalaze pred istorijskim izazovom retkih razmera, zaključuje Prestovic.

XS
SM
MD
LG