“Ne predviđam i bilo bi neobično predviđati bilo kakvu međunarodnu istragu u kontekstu izbora”, izjavio je za Vladimir Bilčik – poslanik Evropskog parlamenta i izvestilac tog predstavničkog tela Evropske unije za Srbiju.
U intervjuu Glasu Amerike, Bilčik je rekao da je na institucijama Srbije da otklone eventualne nepravilnosti koje su se dogodile tokom vanrednih parlamentarnih i lokalnih izbora 17. decembra 2023.
“Srbija je predstavnička demokratija koja je organizovala sopstvene izbore. To su učinile vlasti i političke partije iz celokupnog spektra. Na izborima je učestvovala vladajuća većina i opozicija. Važno je saslušati posmatrače angažovane u dugoročnoj posmatračkoj misiji OEBS-a i ozbiljno shvatiti njihove zaključke. Siguran sam da međunarodne institucije mogu da rade zajednički sa domaćim u Srbiji”, rekao je poslanik Bilčik.
“Želim da ohrabrim vlasti u Srbiji da u potpunosti sarađuju sa međunarodnim institucijama ukoliko se pojave bilo kakva pitanja koja bi zahtevala njihovo angažovanje. Mislim da je u interesu građana Srbije i birača da izborni okvir i njegov integritet bude zaštićen. A, ukoliko bude ispravki – to je na institucijama Srbije. Postoje pitanja na koja smo ukazivali u mom izveštaju Evropskom parlamentu godinama unazad. Reč je o preporukama u vezi sa integritetom izborne kampanje. Kao i pravilima koja se odnose na predizborni period i to je potrebno ozbiljno shvatiti. Tako da prilikom sledećih izbora – više ne bude tih suštinskih pitanja”, precizirao je Bilčik.
Jedinstven stav, bez različitih izjava
Posmatračka misija izbora u Srbiji, koju je predvodila Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), upozorila je u preliminarnom izveštaju da su izbore u Srbiji obeležili pritisci na birače, kupovina glasova, neravnopravni uslovi za sve učesnike – oličeni u favorizovanju vladajuće Srpske napredne stranke. Domaći posmatrači CRTE utvrdili su da je izborni inženjering, sproveden organizovanim dovođenjem birača iz susednih država na glasanje na lokalnim izborima u Beogradu, uticao na izborni rezultat i ne odražava volju građana prestonice.
U delu javnosti Srbije, Bilčikovi stavovi nakon izbora protumačeni su kao da je tvrdio da je glasanje proteklo bez većih nepravilnosti. U razgovoru za Glas Amerike ukazao je da je tako nešto posledica, kako je precizirao, izvlačenja određenih reči iz konteksta.
“Sve vreme imam jedan stav o izborima u Srbiji. To stanovište je da sam podržao zajednički izveštaj i zaključke Evropskog parlamenta koji su usvojeni i predstavljeni u ponedeljak popodne 18. decembra. Kao i zajedničku izjavu posmatrača Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), predstavnika Saveta Evrope i posmatrača Evropskog parlamenta. Zauzeli smo veoma jasan i jedinstven stav. Nema nikakve promene, niti moje dve različite izjave. Pozdravili smo činjenicu o velikoj izlaznosti birača. Mislim da su i svi cenili to što, podvlačim, nije bilo nasilja i velikih incidenata. U vezi sa jednim slučajem nasilja koji se dogodio van Beograda, kada je napadnuta grupa posmatrača u njihovom vozilu, pozvali smo na hitnu istragu. U tom smislu izbori su bili dobro sprovedeni i održani. Svesni smo izveštaja o nepravilnostima i nepoznanicama – posebno u vezi sa kupovinom glasova, kao i birača koji su iz drugih mesta došli i glasali u Beogradu. Vrlo jasno smo od nadležnih tražili da detaljno i u potpunosti istraže te događaje. Dodaću i da je naš mandat bio posmatranje parlamentarnih, a ne lokalnih izbora. Naravno, u političkom smislu, izuzetno je važno pratiti nepravilnosti na svim nivoima", rekao je Bilčik, dodavši da pozdravlja skori dolazak predstavnika Saveta Evrope koji će sa zvaničnicima Srbije razmatrati okolnosti koje su propratile održavanje lokalnih izbora.
Glas Amerike: Očekuje se da će konačni izveštaj OEBS-a o izborima u Srbiji biti objavljen u narednim nedeljama. Imajući u vidu da će u celosti ili delimično potvrditi nepravilnosti navedene u preliminarnom dokumentu – šta bi moglo uslediti nakon toga?
Bilčik: Pročitajmo izveštaj, pa onda možemo diskutovati o narednim koracima.
Glas Amerike: Da li je realno očekivati da bi vlasti Srbije, koje su organizovale izbore, pa bi samim tim i snoslile odgovornost za nepravilnosti, bile tek tako voljne da ih isprave?
Bilčik: Poslali smo veoma jasnu poruku. Činjenice koje je utvrdila komisija za praćenje izbora OEBS-a potrebno je da se slede u potpunosti i budu šireg inkluzivnog dijaloga u političkom spektru Srbije. To je sastavni deo predstavničke demokratije u bilo kojoj zemlji. Jasno je da izbori izazivaju snažnije emocije. To se pogotovo dešava tokom kampanje. Jače emocije izaziva i prebrojavanje glasova. Za dobrobit svih strana važno je propratiti sve nedostatke i nepravilnosti. Takođe, izuzetno je važno da Skupština Srbije krene sa radom i da vlada preuzme dužnost. Vremena su veoma teška širom Evrope. Ali su to istovremeno i vremena važnih prilika, posebno kada se radi o proširenju Evropske unije. Očekujemo da se formiranje institucija odvija u skladu sa izbornim rezultatima. Mislim da je važno da izborne rezultate u potpunosti prihvate sve strane. To podrazumeva detaljno praćenje bilo kakvih nepravilnosti, a posebno relevantnih zaključaka OEBS-a i izveštaja koji se očekuje u narednim nedeljama. Mislim da će to predstavljati dobru osnovu za diskusiju zasnovanu na činjenicama o daljim koracima. U tom smislu, šta god drugo bih rekao bila bi spekulacija. Sačekajmo izveštaj.
Bez mešanja Evropske unije u izbore
Glas Amerike: Vlasti Srbije iznele su tvrdnje da ih je ruska obaveštajna služba upozorila na postizborne proteste i navodne nemire u Srbiji. Predsednik Srbije govorio je o mešanju jedne, i dalje neimenovane zapadne zemlje, u izbore u Srbiji. Kakav je vaš stav u vezi sa tim?
Bilčik: Mislim da je u vezi sa tim potrebno da budemo veoma jasni. Niko iz Evropske unije se nije mešao u izbore u Srbiji. Ukoliko postoje takvi izveštaji – potrebno je da budu veoma ozbiljno razmotreni. Koliko ja i drugi zvaničnici u ovom gradu koji su posmatrali proces znamo, nije bilo mešanja sa strane Evropske unije. Međutim, postavljaju se brojna pitanja o mogućem mešanju Rusije. Posebno pošto su izbori održani. To je jedna od tema razgovora u Evropskom parlamentu i Briselu, širom institucija Evropske unije. I to izaziva zabrinutost, jer smatram da je u interesu građana Srbije, u Republici Srbiji, da se očuva integritet izbornog procesa i da nema spoljneg mešanja bilo kakve vrste. Pogotovo ne Rusije, koja nastavlja brutalnu agresiju na Ukrajinu, i poznata je po mešanju u izbore u drugim zemljama. To je zabeleženo širom Evropske unije i Sjedinjenih Država. Svesni smo da se u prošlosti Rusija mešala u izborne procese, uključujući i zapadne demokratije. Tako da ovo ne bi bio prvi put. Trebalo bi istražiti načine da se spreči bilo kakav vid mešanja u izbore, pogotovo zemlje koja ima dugogodišnje iskustvo u tome. I može vršiti pritisak.
Glas Amerike: Takođe, zvaničnici Srbije tvrde da postizborne proteste podržava Zapad i da sve to liči na ukrajinski Majdan. Uprkos tome što je Majdan simbolisao bunt i nezadovojstvo protiv predsednika koji je želeo da obustavi proces evrointegracija i zemlju okrene ka Rusiji. Kakav je vaš stav o tome?
Bilčik: Ponavljam da nemam saznanja ni o kakvom spoljnom mešanju Evropske unije. Shvatam da je jedan broj ljudi u Srbiji protestovao, posebno zbog ishoda lokalnih izbora. Građani treba da imaju mogućnost okupljanja i protestovanja. I to treba da čine u miru. Bilo šta drugo je nesrećna spekulacija.
Usklađenost Srbije sa EU istorijski niska
Glas Amerike: Srbija se i dalje ne pridružuje sankcijama uvedenim Ruskoj Federaciji. Da li bi tako trebalo da se ponaša država u pristupnom procesu i pouzdan partner Unije?
Bilčik: Uvek smo govorili da postoje tri suštinska uslova za ozbiljan napredak na putu ka Evropskoj uniji. Reforme, napredak u dijalogu Beograda i Prištine i usklađivanje sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU. Nažalost, stopa usklađivanja niska je već nekoliko godina i nalazi se na istorijski niskom nivou, posebno nakon ruske invazije na Ukrajinu. Srbija je jedina kandidatkinja za članstvo u Evropskoj uniji na Zapadnom Balkanu, koja nije usklađena sa restriktivnim merama prema Rusiji, ali i odlukama u vezi sa drugim državama – poput Irana. To, naravno, otežava napredak ka članstvu u Evropskoj uniji. Bez promena u usklađivanju - biće teško napredovati u procesu pridruživanja EU. Mislim da je to vrlo jasna poruka koja je ponavljana. Nadam se da će sa novom parlamentarnom većinom biti napretka na tom planu. Nalazimo se u periodi rata koji se nastavlja treću godinu. Tu se postavlja pitanje gde je ko svrstan, a želimo da Srbija bude uz nas.
Glas Amerike: Vidite li kao realan scenario prema kom bi Srbija odustala od procesa pristupanja Evropskoj uniji i okrenula se Rusiji i Evroaziji?
Bilčik: Izrazito se nadam da će Srbija nastaviti da bude posvećena procesu pristupanja EU. Ne vidim drugu smisleniju i kredibilniju budućnost za Srbiju – osim pristupanja Uniji. Najveći investitor u Srbiji je Evropska unija. Građani bi želeli da im država bude uređena po uzoru na zemlje EU. U te zemlje najviše putuju, u njima najčešće rade. U pogledu geopolitike – Srbija je sused sa Unijom. Nalazimo se u istorijskom trenutku kada je reč o proširenju, što je jedna od posledica ruske invazije na Ukrajinu. Pregovori su, osim sa zemljama Zapadnog Balkana, otvoreni i sa Ukrajinom i Moldavijom. Dakle, Evropska unija je spremna da prigrli Srbiju. I nadam se da Srbija to može da iskoristi i napreduje u dijalogu sa Prištinom, unutrašnjim reformama i usklađivanju spoljne politike. U tom smislu bilo je nekih postignuća. U dijalogu je došlo do priznavanja registarskih tablica - to je uvek dobrodošla vest. Bilo je i nekih koraka u pravom smeru kada je reč o reformama u oblasti vladavine prava, posebno u pravosuđu. Dobro je što su usvojeni neki od novih medijskih zakona ali, pitanje je kada će biti primenjeni. Napretka ima, ali je potrebno da bude mnogo širi. Jer će ta dinamika odrediti tempo pristupnih pregovora u narednim mesecima i godinama. A izbor je, u velikoj meri, u rukama Srbije. Na tom putu nema prečica.
Krenuti ka okončanju dijaloga
Glas Amerike: Evropska unija je saopštila da u 2024. očekuje primenu postignutih sporazuma o normalizaciji odnosa. Imaju li Aljbin Kurti i Aleksandar Vučić političke volje i kapaciteta da to učine?
Bilčik: To treba pitati njih. Šaljemo im jasne poruke i nadamo se da će naći volju za to. Iz svojih iskustava sa predsednikom Vučićem – mislim da postoji razumevanje i spremnost da se ostvari napredak. Uvideli smo to, pogotovo kada je reč o ličnim kartama, registarskim tablicama, energetici, kada se radi o praktičnosti na terenu. I to je važno. Mislim da je na Prištini da reši veliko pitanje od značaja za Srbiju i zaštitu svih Srba koji žive na Kosovu - a to je osnivanje Zajednice opština sa srpskom većinom. Krajnje je vreme da se to ispuni. Mislim da će to zaista omogućiti napredak i nadam se da će Priština imati moć i odgovornost da narednih dana i nedelja deluje u dobroj veri. Važno je da se stišaju napetosti u regionu. Apsolutni je imperativ da se napadi, poput onog u Banjskoj, ne ponavljaju. Kao i da se ne događaju napadi na NATO i vojnike KFOR-a. Prošle događaje je potrebno temeljno istražiti kako nijedna od strana ne bi imala razloga da podiže tenzije. Ohrabrujuće je što je Beograd pokazao spremnost da ohrabri Srbe da izađu na izbore. Nadam se da će se izbori na severu Kosova održati i da će postojati politički dogovor kako sve to ostvariti. Dnevni red je jasan i složen. Ove godine zaista treba krenuti ka okončanju dijaloga.
Glas Amerike: Pomenuli ste dobru volju predsednika Vučića. Kako tumačite stav Srbije da bi proširivanje pregovaračkog okvira za Srbiju Ohridskim sporazumom i njegovim Aneksom značilo da Evropska unija zatvara vrata Srbiji – što je rekao upravo predsednik Vučić?
Bilčik: Dozvolite mi da budem vrlo jasan: potrebna je istinska posvećenost svim sporazumima – uključujući i one postignute pre više od decenije. Potrebna je posvećenost obe strane. Postoji saglasnost o potrebi napredovanja i primene. Mislim da to svi priznaju. Ovo nije pitanje potpisa – već uzajamnog razumevanja koje je potvrđeno. Takođe, raspolažemo jasnim zaključcima iz decembra prošle godine koji se odnose na zaključke u vezi sa poglavljem 35. Za to postoji vremenski rok i očekujemo da institucije Evropske unije razjasne šta je neophodno učiniti. Atmosfera koja prati dijalog je puna emocija i jakih izjava sa obe strane. Ali, potrebno je usredsrediti se na praktične pregovore. Za to je potrebna dobra volja. Imamo jasnu mapu puta o tome šta treba da urade obe strane.
Glas Amerike: Od marta prošle godine nema pomaka u dijalogu, osim dogovora o tablicama krajem 2023. Dogodio se i napad na severu Kosova u Banjskoj. Da li zaista vidite dobru volju i posvećenost obe strane?
Bilčik: Pregovori su u toku. Od marta je bilo više sastanaka, čak i na najvišem nivou. Činjenica da od marta nema dokumenata koji su predstavljeni javnosti - ne znači da se ne razgovara. Oni traju i učestalost kontakata je visoka. To je ono što je važno.
Glas Amerike: Smatrate li da je to zadovoljavajuće, da je dovoljno dobro?
Bilčik: Smatraću da je zadovoljavajuće kada se bude uspostavila blaga normalizacija odnosa Beograda i Prištine. I mislim da će svi ostali biti zadovoljni. Treba da radimo na ostvarenju rezultata. Trenutno smo u procesu koji funkcioniše, ali taj proces će se smatrati uspešnim samo kada bude urodio plodom. Zadovoljavajući rezultat je normalizacija odnosa – a to će zahtevati da obe strane donesu važne odluke i korake kojim će napredovati.
Evropa ne želi nova krvoprolića
Glas Amerike: Brojni zvaničnici Vlade Srbije prisustvovali su neustavnoj proslavi osnivanja Republike Srpske. EU i SAD oštro su kritikovale gestove i tvrdnje Milorada Dodika koji se zalaže za tu ceremoniju, ali i raspad Bosne i Hercegovine. Kako vidite poziciju Srbije u vezi sa tim?
Bilčik: Rekao bih dve stvari u vezi sa tim. Uvek sam bio pristalica otvaranja pristupnih pregovora sa Bosnom i Hercegovinom – čim za to budu ispunjeni uslovi. Ali, to znači da svaki entitet i veliki politički akter u Bosni i Hercegovini radi na ostvarenju tog cilja. U tom smislu, upravo su upitne ovakve proslave. Što institucijama Evropske unije pokazuje ozbiljnost i spremnost za otvaranje pristupnih pregovora. To je žalosno i nije od pomoći. Druga stvar je više generalne prirode. Veoma sam angažovan u radu sa srpskim partnerima i prijateljima. Sebe smatram prijateljem Srbije, posebno evropske Srbije. Često osećam da politička energija koja se ulaže u borbu za prošlost – ne odgovara uloženoj u borbu za budućnost Srbije. Voleo bih da vidim što više srpskih političara koji su spremni da se bore za evropsku budućnost Srbije.
Glas Amerike: Deluje kao da vlasti Srbije podržavaju namere i agendu Milorada Dodika?
Bilčik: Mislim da sam bio vrlo jasan. Agenda bi trebalo da bude borba za Evropu u Srbiji, za evropsku Bosnu i Hercegovinu. Za budućnost zasnovanu na evropskim principima u regionu. Ne boriti se za prošlost koja je bila tragična, ubilačka, i koja je izazvala mnogo krvoprolića. Niko u Evropi ne želi to ponovo da vidi. To je poruka koju želim da pošaljem.
