Sjedinjene Države pripremile su prvu tranšu pomoći Izraelu – državi koju u subotu napala ekstremistička islamistička organizacija Hamas, izjavio je za Glas Amerike Džon Kirbi – portparol Saveta za nacionalnu bezbednost Bele kuće.
“Pretpostavljam da će biti i drugih. Svesni smo i situacije sa taocima, koja nije tipična, jer se odvija u ratnoj zoni. To će zakomplikovati napore za njeno razrešenje. Raspolažemo sjajnim stručnjacima za talačke krize i spremni smo na saradnju – ukoliko izraelska strana bude smatrala da je to potrebno” izjavio je Kirbi u intervjuu za ukrajinski servis Glasa Amerike.
Glas Amerike: Administracija je prilično oprezna u vezi sa određivanjem uloge Irana u napadu Hamasa na Izrael. Zašto? Ima li znakova mogućeg uplitanja Rusije?
Kirbi: Da se ne zavaravamo - Iran ima određeni stepen saučesništva. Podržavaju Hamas godinama. Obukama, oružjem i drugim vrstama osposobljavanja. Niko ne odstupa od činjenice da Hamas ne bi mogao da funkcioniše da nema podrške koju dobija od Irana. Mi i naše izraelske kolege smo rekli da nismo videli nikakve direktne dokaze da su umešani u ove konkretne napade. Ali, nastavićemo da pratimo obaveštajne podatke i dokaze - pa ćemo videti kuda će nas to odvesti.
Glas Amerike: A, kada je reč o umešanosti Rusije?
Kirbi: Ne vidimo nikakve indikacije da je Rusija na bilo koji način direktno umešana u ove napade.
Glas Amerike: Postoje izveštaji da predsednik Bajden od premijera Netanjahua nije zatražio da bude uzdržan neposredno posle napada na Hamas. Da li će administracija objaviti neke smrenice pre moguće izraelske kopnene operacije u Gazi?
Kirbi: Nije bilo razgovora o izraelskim vojnim operacijama - to je stvar koja je njima. Imajući u vidu pretnje i nasilje sa kojim su se suočili da su odgovorili agresivno protiv Hamasa. Niko ne želi ubijene ili povređene nevine civile. Nažalost, toga je već bilo previše. Skoro 1.000 Izraelaca je brutalno ubijeno i mučeno pred članovima njihovih porodica. Niko ne želi stradanje nevinih, a toga je već bilo previše. Jedna od dobrih stvari u vezi sa našim odnosom sa Izraelom je da se radi o dve demokratije koje veruju u poštovanje života nevinih ljiudi i vladavine zakona. I uvek smo snažniji zajedno - kada to pokažemo svetu da ne poštujemo samo sve to - već i ratno pravo. Dakle, pružićemo potrebnu podršku Izraelu i zalagaćemo se za suprotno od onoga što Hamas čini: nepoštovanje života i bezobzirno, neeselektivno oduzimanje ljudskih života.
Glas Amerike: Ali hoćete li o tome komunicirati sa premijer Netanjahuom?
Kirbi: To je nešto što očigledno delimo sa Izraelom. Reč je o dve države i partnera koji imaju otvorrene linije komunikacije. To je jedna od sjajnih stvari u našem odnosu.
Glas Amerike: Rekli ste da administracija želi da se postara da ne postoji praznina u pomoći Ukrajini čak ni u trajanju od jednog dana. Hoće li to zaista biti tako – imajući u vidu sve što se događa u Izraelu? Razmišlja li administracija o spajanju zahteva za pomoć Ukrajini i Izraelu – zbog bržeg odobrenja u Kongresu?
Kirbi: Važno je da Ukrajina nastavi da dobija pomoć koja joj je potrebna. Zemlja je još u kontraofanzivi prema ruskoj agresiji koja se odigrava na njenoj teritoriji. U pravu ste, ne želimo u tom smislu da se dogodi bilo kakav propust. Zato ćemo nastaviti da sarađujemo sa Kongresom u nastojanju da budu odobrena dodatna sredstva. Trenutno ih ima dovoljno za neko vreme. Međutim, kao što sam pomenuo ranije, to se ne odnosi na neodoređeno vreme, što je i razlog podnošenja dodatnog zahteva. Kako se odvijaju razgovori sa Kongresom, kako oni izgledaju, u ovom trenutku ne mogu da kažem. Ukrajina i Izrael su važni. Ovema stranama potrebna je američka vojna pomoć. Za našu nacionalnu bezbednost, a kamoli njihovu, važno je da tu pomoć dobiju. Dakle, nastavljamo da radimo sa Kongresom.
Glas Amerike: Da li administracija razmatra da zatraži veća sredstva za Ukrajinu, do sledećih izbora u Sjedinjenim Državama?
Kirbi: Ne želim da ulazim u razgovore koje vodimo sa članovima Kongresa. Ove jeseni već smo predali dopunu za prvi kvartal fiskalne godine. Smatramo da je to adekvatno. Pozivamo Kongres da usvoji dodatno finansiranje, ali kada je reč o drugim razgovorima koji bi se mogli voditi, zaista radije ne bih ulazio u to.
Glas Amerike: Pomenuli ste da Ukrajina pred sobom ima nekoliko nedelja adekvatnih vremenskih uslova koje može iskoristiti za produktivnost u kontraofanzivi. Da li je ovo dobar trenutak da se Ukrajini obezbede taktički projektili ATACMS?
Kirbi: Tako nešto nije odbačeno. Razmatramo šta je Ukrajini potrebno od vojne opreme. Nisam u poziciji da najavljujem bilo šta u vezi sa pomenutim projektilima. Napomenuću da smo, kako se rat razvijao, Ukrajini pružali različite vrste pomoći – i sa time ćemo nastaviti.
Glas Amerike: Pomenuli ste da su sve snage usmerene na pomoć Izraelu da se odbrani. Postoji li mogućnost da Rusija i Kina iskoriste priliku, sada kada svi usredsređeni na sukob Izraela i Hamasa, i okrenu situaciju u svoju korist?
Kirbi: Svakako je moguće da bi druge nacije, ili akteri neprijateljski raspoloženi prema Izraelu, mogli pokušati da iskoriste situaciju. To je jedan od razloga što je predsednik, kao vrhovni komandant, naredio udarnoj grupi nosača u istočnom Mediteranu da pošalje snažan signal svima koji smatraju da se radi o dobroj prilici da prošire taj sukob – da preispitaju taj plan. Ne mogu da govorim ni o čemu konkretnom u vezi sa umešanošću Rusije ili Kine. Ali, smo jasno stavili do znanja da vrlo ozbiljno uzimamo u obzir naše nacionalne bezbednosne interese u regionu.
