Iako je državni vrh Irana demantovao umešanost zemlje u rat koji tutnji u Izraelu i pozdravio napade Hamasa, ovo je tema kojom će se svi zainteresovani još dugo baviti po okončanju sukoba u Gazi. Po mišljenju Mijata Kostića, saradnika organizacije Novi treći novi put iz Beograda, Iran godinama unazad pomaže i finansira Hamas, obučava njihove borce kako da rukuju raketama, bespilotnim letilicama.
“Čak je nekoliko hiljada raketa koje su ispaljene na Izrael iz Gaze u prethodne dve-tri godine iranske”, kaže Kostić u razgovoru za Glas Amerike i dodaje:
“Možemo reći da je ovo nastavak tog regionalnog sukoba, borbe za prevlast u regionu između igrača kao što su Izrael, tu imamo i Tursku, Saudijsku Arabiju, tako da neki ovaj naizgled lokalizovan konflikt po meni može da ima neke dalekosežnije regionalne posledice. Pogotovo što, kao što su i iz Stejt departmenta rekli da se još uvek utvrđuje na koji način je Iran bio uključen u ovo - da li je to bilo samo priprema, logistika, da li samo neka moralna podrška ili tu zaista postoje neke operativne snage Irana koje su učestvovale u ovom napadu”, kaže Kostić.
On objašnjava da bi u tom slučaju ovaj sukob u Izraelu možda nekako eskalirao na regionalni, možda i globalni nivo. Po njegovim rečima postoji dugotrajna politika muslimanske prevlasti na Bliskom istoku, što opet ima veze sa Iranom:
“I sam Hamas koji je nastao kao ogranak Muslimaskog bratstva za jedan od svojih ciljeva ima potpuno uništenje države Izrael, tako da taj neki savez svih tih zaraćenih međusobno sukobljenih muslimanskih frakcija, sunita, šiita – na neki način ovo može biti jedan ujedinjujući faktor, gde će Izrael kao zajednički neprijatelj svih tih različitih frakcija možda ponovo biti u nekom centru pažnje i ponovo dati snagu tom nekom panarapskom, muslimanskom, antisemitskom, anticionističkom pokretu da možda pokuša i neke još jače akcije”, ističe Mijat Kostić.
On smatra da je najveća žrtva ovog rata sam palestinski narod i kako kaže ne vidi kako su kako su lideri Hamasa mislili da jedan ovakav akt terorizma može doprineti dugoročnoj bezbednosti građana i uopšte interesu Palestine. Da li je taktika “što gore to bolje” u ovom slučaju bila strategija Hamasa, pita se Mijat Kostić:
“To postoji kao velika mogućnost, pogotovo što samoviktimizacija je generalno sredstvo na političkoj globalnoj sceni kroz istoriju, tako da radikalizovanje sopstvene strane i intenziviranjem ovog sukoba i narod se skuplja oko podrške lideru, što verovatno će se u slučaju Hamasa sad pokazati kao možda ispravna taktika da će podrška toj vladi biti veća nego što bi bila da se ovaj napad nije desio”.
Kostić smatra da palestinski narod koji ništa neće dobiti ovakvim aktom i da će odmazda biti upravo na tom narodu:
“Smatram da akcije Hamasa u krajnjoj meri niti su etički ispravne, niti su možda u nekom kalkulantskom razmišljanju i ostvarivanju ciljeva za stranu Palestine. Tako da teško je utvrditi krajnji interes, ali svakako mislim da je destabilizacija regiona i na neki način ubrzavanje tog sukoba između Izraela i muslimanskog sveta nešto što verovatno ide u korist obema stranama jer će svako sada pokušati da ostvari svoje interese do maksimuma”.
Kao autor knjige “Antisemitizam u modernim teorijama zavere” Mijat Kostić objašnjava da je antisemitizam star hiljadama godina, ali da se kroz vekove menjala osnova za antisemitizam. Po njegovim rečima narativ o velikom, zlom Jevrejinu je duboku ukorenjen u u svakodnevni život ljudi, pogotovo Palestinaca od kada je formiran Izrael kao država:
“I onda je vrlo lako liderima liderima u Hamasu ili drugim islamističkim organizacijama da ponovo te narative upotrebe u nekom novom kontekstu kako bi dodatnu podršku među narodima i među svojim saveznicima imali i protiv Izraela”, kaže Kostić i objašnjava da ne treba mešati antisemitizam i anticionizam, ali da se to na Bliskom istoku posmatra kao jedna te ista stvar:
“U slučaju Bliskog istoka, pogotovo Palestine mislim da je taj spoj antisemitizma i anticionizma nekako duboko ukorenjen i glavna srž podrške, čak i tim radikalnim ideologijama”, kaže Mijat Kostić na kraju razgovora za Glas Amerike.
