Zastajući tokom rane jutarnje šetnje severoistočnim Parizom, Patrik Strit je procenio posledice napada Hamasa na Izrael, hiljadama milja daleko, koji je uništio kraj proslave jevrejskog praznika Sukota sa njegovom porodicom.
„Ne postoji granica okrutnosti“, rekao je Strit, koji ima porodicu u Izraelu, za napade Hamasa u kojima je ubijeno više od hiljadu stotine Izraelaca - čak i kada se prisetio prethodnih antisemitskih napada u Francuskoj. „To je samo neopravdana mržnja“, rekao je. "Ubij samo da bi ubio."
Dok lideri širom Evrope osuđuju napad Hamasa i izražavaju solidarnost sa Izraelom, Jevreji poput Strita brinu o potencijalnoj reakciji kod kuće - u regionu kome islamistički napadi nisu novina. Isto čine i neki francuski muslimani, dok se broj žrtava povećava i u Izraelu i u Gazi, a izraelska vlada pokreće zastrašujući kontranapad na palestinskoj teritoriji.
U zemljama poput Italije, Španije, Nemačke i Britanije, vlade pooštravaju mere obezbeđivanja jevrejskih institucija, zabranjujući propalestinske demonstracije iz straha od nasilja i pozivajući na nultu toleranciju antisemitizma. U evropskim gradovima su takođe održani mitinzi za mir i izraelske žrtve u subotnjem napadu Hamasa.
A strahovi su sve veći da bi sukob koji se širi na Bliskom istoku mogao da utiče na evropski kontinent. „Bez nasilja, bez nereda i mržnje na nemačkim ulicama“, napisao je Centralni savet Jevreja u Nemačkoj, čija jevrejska populacija broji oko 100.000. Savet je saopštio da je u „intenzivnom kontaktu“ sa nemačkim vlastima. Zabrinutost zbog potencijalnog porasta nasilja posebno je velika u Francuskoj, gde živi najveća populacija Jevreja i muslimana u zapadnoj Evropi - i gde je niz antisemitskih napada u poslednje dve decenije naterao hiljade Jevreja da se presele u Izrael.
„Strah je stvaran“, rekao je Mišel Serfati, francuski rabin koji je na čelu jevrejsko-muslimanskog udruženja prijateljstva, ističući posebno dugogodišnju borbu zemlje protiv radikalnog islama. "Pokušavamo da ostanemo spokojni."
Za sada, vlasti umanjuju te zabrinutosti. Francuski ministar unutrašnjih poslova Žerald Darmanin rekao je za lokalnu radio stanicu u ponedeljak, „ne postoji očigledna pretnja“ francuskoj jevrejskoj zajednici. Ipak, on je opisao otprilike desetak antisemitskih dela koja su registrovana tokom vikenda. Policija je poslata da čuva jevrejske škole i sinagoge širom zemlje.
Jonatan Arfi, predsednik Predstavničkog saveta jevrejskih institucija Francuske (CRIF), slično je rekao da nije „preterano zabrinut” zbog napada na otprilike pola miliona Jevreja u zemlji. Uprkos tome, „budni smo“, rekao je Arfi radiju Frans info, o potencijalnom porastu nasilja od strane terorista ili drugih napadača. „U njihovim očima“, dodao je on, „napad na francuske Jevreje je način da daju svoj udeo borbi protiv Izraela“.
U ponedeljak, hiljade ljudi okupilo se u Parizu u znak podrške Izraelu, dok su ostali održani na drugim mestima u Francuskoj. Skupu je prisustvovao niz francuskih političara koji su u velikoj meri osudili udare Hamasa. Retki zagovornik, krajnje levičarska Francuska Nepokorena partija, kritikovana je zato što je napade Hamasa kvalifikovala kao dešavanja u okviru „intenziviranja izraelske okupacione politike“. Francuska premijerka Elizabet Born nazvala je odgovor stranke „odvratnom dvosmislenošću“.
Političko opterećenje
Napetosti na Bliskom istoku dugo su imale odjeke u Francuskoj, gde mnogi od oko 500.000 Jevreja u zemlji i oko šest miliona muslimana ima severnoafričke korene. Zemlja je doživela bujicu antisemitskih incidenata poslednjih decenija, kao i porast radikalnog islama, posebno tokom širenja Islamske države u Iraku i Siriji.
Islamistički ekstremista u južnom gradu Tuluzu ubio je 2012. tri studenta i rabina. Početkom 2015. drugi militant, Amedi Kulibali, ubio je četiri kupca u jevrejskom supermarketu u Parizu. Tokom protekle decenije, otprilike 30.000 Jevreja je navodno obavilo aliju - imigraciju u Izrael, iako je manje odlazaka ove godine.
Muslimani kažu da su i oni žrtve uvreda i napada, iako su ti incidenti manji po broju i intenzitetu. Patrik Strit, koji je slavio jevrejske praznike sa porodicom u Parizu, rekao je da se u svom rodnom gradu Lionu držao povučeno. „Ne bih hodao okolo sa kipom na glavi“, rekao je. „Stavio sam bejzbol kapu. Diskretan sam.”
Pre nekoliko godina, mnogi vodeći francuski muslimani i Jevreji okupili su se u demonstracijama nakon niza islamističkih terorističkih napada u Parizu i drugde u kojima su poginule stotine ljudi svih vera. Muslimansko stanovništvo Francuske nudi prigušeniji i mešovitiji odgovor na napade Hamasa na jevrejsku državu, s obzirom na široku podršku koju Palestinci još imaju u arapskom i muslimanskom svetu.
Na pijaci hrane na otvorenom u 19. pariskom arondismanu, prodavac voća Hičem Gafef iz Kaira rekao je da je jednostavno tužan zbog brutalnosti. „Mi Egipćani smo sklopili mir sa Izraelom 1979. godine“, rekao je on. „Ako ima problema, moraju da ih rešavaju političari".
Abdalah Zekri, potpredsednik francuskog Saveta muslimanske veroispovesti, osudio je smrt „nevinih ljudi sa obe strane“, misleći na izraelske žrtve, ali i na Palestince ubijene u uzvratnim izraelskim vazdušnim napadima na Gazu. Ali je odbio da izričito osudi Hamas. „Ono što se dešava je uznemirujuće“, rekao je Zekri u intervjuu. „Potreban nam je trajni mir sa palestinskom i izraelskom državom koje žive jedna pored druge".
Tarek Oubrou, rektor džamije u Bordou, na sličan način je osudio „svaku terorističku i divljačku akciju protiv mirnih, nevinih i slabih". U odgovoru SMS porukom nije izdvojio počinioca.
Jedna muslimanka koja živi izvan Pariza i koja je dugo radila na izgradnji veza sa jevrejskim kolegama rekla je da se mnogi poput nje plaše da progovore. Ona je odbila da bude identifikovana iz straha od odmazde.
„Nismo slobodni“, rekla je ona, opisujući zabrinutost da će biti na meti sunarodnika muslimana koji su bili sumnjičavi prema francuskim Jevrejima i koji su imali čvrste, antiizraelske stavove. „Ne mogu da pričam slobodno, jer su kazne zaista teške. Plašimo se za naše porodice.”
Serfati, rabin iz Udruženja jevrejsko-muslimanskog prijateljstva, rekao je da je jedini muslimanski vođa koji mu se obratio od napada Hamasa bio imam u francuskom predgrađu u kojem živi. „Došao je da mi kaže o svojoj solidarnosti i privrženosti jevrejskoj zajednici“, rekao je Serfati. "Nisam čuo vesti od drugih."
