Linkovi

Izgledi za rat u Ukrajini i pitanja o snabdevanju prirodnim gasom u Evropi


Arhiva - Fotografija tankera za prevoz tečnog naftnog gasa, "plinaša", na terminalu za utovar na severu zapadne Australije.

Jedno od mnogih uznemirujućih pitanja koja postavlja mogućnost ruske invazije na Ukrajinu jeste šta bi oružani sukob u Istočnoj Evropi učinio po snabdevanje energijom zemalja Evropske unije, koje postaju sve više zavisne od ruskog prirodnog gasa za proizvodnju električne energije , industrijske primene i za komercijalnu i stambenu upotrebu.

Prema američkoj Upravi za energetske informacije, zemlje Evropske unije i Ujedinjeno Kraljevstvo uvezle su više od 80 odsto prirodnog gasa koji su potrošili 2020. godine, u odnosu na 65 odsto deceniju ranije.

Od gasa koji uvozi, EU većinu, oko 74 odsto, dobija putem gasovoda. Ostatak stiže u tečnom obliku, obično specijalizovanim tankerima "plinašima". Rusija je najveći dobavljač goriva za zemlje EU, sa oko 35 odsto ukupnog uvoza, od čega sve stiže preko više cevovoda, od kojih mnogi prelaze kroz Ukrajinu na putu ka zemljama centralne Evrope.

Naravno, veliki prekid u transportu prirodnog gasa u Evropu bi takođe negativno uticao na Rusiju, koja se oslanja na prodaju energije za veći deo svojih prihoda, rekao je za Glas Amerike Čarli Ridl, izvršni direktor Centra za tečni prirodni gas. On je rekao da ishod koji Rusiju ostavlja bez tog izvora prihoda verovatno nije održiva situacija za ruskog predsednika Vladimira Putina na duži rok.

"To ima dugoročne posledice za ruski gasni biznis — nešto čega je Putin, siguran sam, veoma svestan", rekao je on. "Gubitak tržišnog udela u Evropi je problematičan, s obzirom na to da velika većina gasa proizvedenog u Rusiji završava u Evropi. Dakle, postoje izazovi u vezi sa tim, ako o tome razmišljate sa ruske tačke gledišta, pored sankcija sa kojima će se oni suočiti u širem obimu".

Različiti stepeni poremećaja

Ukoliko Rusija pošalje trupe u Ukrajinu, poremećaji izazvani borbama mogli bi da dovedu do nekih nestašica, posebno u Slovačkoj, Austriji i Italiji, koje većinu svog prirodnog gasa dobijaju gasovodima preko ukrajinske teritorije.

Međutim, Evropa bi se verovatno suočila sa drugim poremećajima, koji nisu direktno izazvani borbama.

Sjedinjene Države i njihovi saveznici iz NATO obećali su da će primeniti niz kaznenih međunarodnih sankcija Rusiji ako pošalje trupe u Ukrajinu. Ako te sankcije uključuju odbijanje kupovine ruskog gasa, ili ako Moskva odluči da isključi dotok u znak odmazde, nedostatak gasa koji teče u Evropu bi se dodatno pogoršao.

Ovo bi moglo da rezultira energetskom krizom koja bi naterala EU da traži alternativne izvore prirodnog gasa, od kojih većina nije pri ruci. Norveška upumpava znatnu količinu gasa u severnu Evropu kroz postojeće gasovode, ali prema zvaničnicima u toj zemlji, sistem radi punim kapacitetom.

Malo je verovatno da će tokovi iz Ujedinjenog Kraljevstva i Danske popuniti prazninu.

Ostali gasovodi koji opslužuju Evropu uključuju Transanadolski gasovod za prirodni gas, koji gas prenosi iz Azerbejdžana kroz Tursku, i mrežu gasovoda u severnoj Africi koji se povezuju sa Španijom i Sicilijom.

Bajden o gasovodu Severni tok 2
please wait

No media source currently available

0:00 0:00:34 0:00

Veliki novi gasovod poznat kao Severni tok 2, koji bi isporučivao ruski gas direktno u Nemačku preko Baltičkog mora, čeka odobrenja pre nego što bude mogao da bude uključen. Američki predsednik Džo Bajden upozorio je da će SAD preduzeti sve što mogu da blokiraju otvaranje novog gasovoda ako Rusija napadne Ukrajinu.

Nekoliko dobrih opcija

"Nažalost, Evropa se našla u poziciji u kojoj nema previše dobrih opcija", rekao je za Glas Amerike Dastin Mejer, potpredsednik za tržišta prirodnog gasa (TNG) u Američkom institutu za naftu.

Jedina prava alternativa postojećim gasovodima je povećanje količine gasa koji Evropa uvozi u tečnom obliku. EU ima veliki broj terminala za uvoz tečnog prirodnog gasa koji se nalaze duž obale Sredozemnog mora, severnog Atlantika i Severnog i Baltičkog mora.

Međutim, rekao je Majer, "mnogi od tih terminala se u potpunosti koriste po prvi put nakon nekog vremena. To pomaže da loša situacija bude malo bolja. Ali oni rade prilično punim kapacitetom, a glavne pretnje — ili prekid gasovoda kroz Ukrajinu ili potpuno prekid gasovoda — još se nisu dogodile. Dakle, iako je taj uvozni kapacitet značajan, mislim da niko zaista ne očekuje da bi sa svojom postojećom infrastrukturom Evropa sada mogla da se potpuno okrene od Rusije i da se umesto toga u potpunosti osloni na, recimo TNG".

Pitanje godina

Stručnjaci kažu da će izgledi za gubitak pristupa ruskom gasu verovatno dovesti do toga da vlade širom Evrope stvore više kapaciteta za uvoz TNG iz Sjedinjenih Država i drugih zemalja, ali su upozorili da će stvaranje tih novih kapaciteta - kako na strani potražnje, tako i na strani ponude - potrebno vreme.

Čak i sa većinom svetskih brodova za transport TNG koji trenutno isporučuju svoj teret Evropu, rekao je Ridl iz Centra za tečni prirodni gas za Glas Amerike, "nema dovoljno TNG-a na vodi, bez obzira da li dolazi iz Sjedinjenih Država ili bilo gde u okolini svetu, da ublaži (nestašicu) ako Rusija prekine sve isporuke".

I to nije problem koji se može brzo rešiti. Čak i ako se poveća izvozni kapacitet u SAD i drugim zemljama koje izvoze TNG, rekao je Ridl, potrebno je vreme da se razvije sposobnost Evrope da se nosi sa povećanim uvozom.

"Ako bi počeli danas, za to bi bilo (potrebno) više godina - vremenski okvir od pet do sedam godina - i to bi bio najbolji scenario", rekao je on.

XS
SM
MD
LG