Odluka Australije da otkaže kupovinu 12 francuskih podmornica na dizel-električni pogon, u vrednosti od 66 milijardi dolara, i umesto toga kupi najmanje osam tehnološki naprednijih, nuklearnih podmornica od Britanije i Amerike, i dalje ima veliki odjek u Evropi, gde su francuski zvaničnici uzrujani zbog poteza koji su doživeli kao izdaju od strane Londona i Vašingtona.
Nema mnogo nagoveštaja da će se spor skoro stišati.
Lideri Evropske unije podržali su Francusku u sporu zbog odluke Kanbere da odustane od dogovora sa Francuzima i potpiše trilateralni Azijsko-pacifički bezbednosni pakt, poznat kao AUKUS, sa Sjedinjenim Državama i Britanijom - što je savez koji upadljivo isključuje Pariz.
Govoreći posle sastanka šefova diplomatije EU u Njujorku na marginama zasedanja Generalne skupštine UN, evropski komesar za spoljnu politiku Žozep Borelj izjavio je da su ministri spoljnih poslova izrazili "jasnu solidarnost sa Francuskom."
Borelj je kritikovao Vašington i London, navodeći da je "više saradnje, više koordinacije a manje fragmentacije" potrebno među zapadnim silama u indijsko-pacifičkom regionu, gde je Kina velika sila u usponu i izaziva zabrinutost svojih suseda. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je za američku kablovsku mrežu CNN: "Jedna od naših članica je tretirana na neprihvatljiv način. Želimo da saznamo šta se dogodilo i zašto."
Bes Francuza
Prošle nedelje, Francuska je opozvala svoje ambasadore u Kanberi i Vašingtonu - što je bila dramatična demonstracija gneva Pariza. Francuski ministar spoljnih poslova Žan-Iv Le Drijan, koji je optužio američkog predsednika Džoa Bajdena da nastavlja "unilateralizam, nepredvidljivost i brutalnost" svog prethodnika Donalda Trampa, i dodao da nema nameru da se sastane sa američkim kolegom Entonijem Blinkenom u Njujorku.
“Lično, ne nameravam da se sastajem sa državnim sekretarom Blinkenom", rekao je novinarima Le Drijan. Francuzi takođe izbegavaju da preciziraju kada će predsednik Emanuel Makron telefonom razgovarati sa Bajdenom.
Francuska tvrdi da je Australija nije konsultovala o planu da odustane od kupovine koju su Francuzi svojevremeno nazvali "dogovorom veka."
Australija odgovara da je mesecima iznosila svoje primedbe na sporazum sa Parizom, koji je postignut 2016. Australijski političari naglašavaju da su francuski podugovarači značajno kasnili u poslu. "Ovo je od prvog dana bila farsa", rekao je Stiven Konroj, bivši australijski senator, za australijsku stanicu Skaj Njuz. "Ovo je bio dogovor osuđen na propast."
Francuski zvaničnici navode da su tek prošle nedelje informisani u pisanoj formi, samo nekoliko sati pre nego što su Britanija, SAD i Australija objavile sporazum posle koga će Australija postati tek sedma država na svetu sa flotom podmornica na nuklearni pogon.
Pitanje pouzdanosti Francuske
Dok odluka Australije suštinski počiva na vojnoj proceni Kanbere o njenim potrebama u indopacifičkom regionu, isključivanje Francuske iz trilateralnog odbrambenog pakta mnogo toga otkriva o anglo-američkim sumnjama u pouzdanost Francuske kao partnera, kažu neki bivši zapadni ministri spoljnih poslova i odbrane, kao i pojedine diplomate.
U vojnim krugovima u Vašingtonu i Londonu, Francuska se često vidi kao prijatelj/neprijatelj, previše spreman da stekne komercijalnu i diplomatsku prednost u odnosu na SAD i Britaniju, kao i zemlja sa nezavisnim načinom razmišljanja zbog kojeg može da bude nepredvidljiva kao vojni saveznik, što datira još od odluke generala Šarla de Gola iz 1966. da Francusku naglo povuče iz NATO-a.
Bivši britanski ministar spoljnih poslova Džeremi Hant optužio je Francusku u utorak da pokušava da sedi na dve stolice - tako što učestvuje u savezu koji predvode SAD dok se, na drugoj strani, zalaže za alternativnu evropsku odbranu koju bi sama predvodila, i podržava investicioni dogovor EU sa Kinom koji Pekingu pruža bolji pristup jedinstvenom evropskom tržištu od onog koji je dobila Britanija posle Bregzita.
Drugi bivši britanski šef diplomatije Vilijam Hejg, izneo je tvrdnju da "sitničava francuska reakcija na gubitak velikog vojnog ugovora ne izaziva mnogo simpatija", dodajući da "Pariz ne bi oklevao da učini isto da je bio na drugoj strani." Međutim, Hejg je dodao da, kako se inicijativa AUKUS razvija mimo podmornica i prelazi u oblasti kao što je veštačka inteligencija, treba da bude otvorena za druge zemlje kao što je Kanada, ili saveznike iz Evrope kao što je Francuska.
Međutim, analitičar Olivije Gita, direktor GlobalStrat, međunarodne bezbednosne konsultantske firme u Londonu, veruje da je Vašington i London trebalo da budu veće diplomate, i umesto što su iznenadili Pariz, da je trebalo da konsultuju Francuze i ponude im udeo u novom sporazumu.
