Demokratska većina u Predstavničkom domu Kongresa otpočela je proces usvajanja predloga zakona o reformi policije pretresom u Odboru za pravosuđe. Predlog za reformu policije usledio je zbog smrti Afroamerikanca Džordža Flojda koji je umro tokom policiijskog privođenja u Mineapolisu 25. maja.
Od Flojdove smrti, širom Amerike održavaju se protesti čiji učesnici zahtevaju da se reši problem rasne diskriminacije, a jedan od predloga je i da se ukine finansiranje policije i da se taj budžet preusmeri drugim službama.
Iako zakonski predlog demokrata ne uključuje ukidanje budžeta policiji, uključuje druge ambiciozne predloge za reformu.
Da bi taj predlog postao zakon, treba da ga usvoji i republikanski Senat, a potom i da ga potpiše predsednik Donald Tramp. Pitanje je da li to može da se desi u Americi u izbornoj godini.
Da li Kongres može da ukine budžet policiji?
Novac koji policija dobija sa federalnog nivoa - koji odobrava Kongres - samo je deo budžeta državnih i lokalnih policija. Većinom se finansiraju iz državnih i lokalnih budžeta, što znači da, sve i da postoji politička volja, Kongres ne može da odlučuje o ukidanju budžeta policiji.
Demokrate su se uglavnom zalagale da se budžet ne ukida, ali da se deo novca preusmeri na socijalne službe.
"Ovo je najsveobuhvatniji predlog Kongresa za suštinsku reformu policije koji se bavi problemima crnaca i drugih manjina u Americi", rekla je pomoćnica sekretara za pravosuđe u Obaminoj administraciji Vanita Gupta.
Kako je objasnio predsedavajući Odbora za pravosuđe u Predstavničkom domu Džerold Nedler, zakonski predlog demokrata podrazumeva da se na lokalnom nivou formiraju policijske radne grupe, da se poboljša obuka i da se policajci obavežu da uključuju kamere koje imaju na uniformama.
"Ovaj predlog znači i da će federalna vlada lakše moći da krivično goni policajce koji krše zakon, biće zabranjeno gušenje, profilisanje po rasnoj i religijskoj osnovi. Takođe se obezbeđuje veća nezavisnost tužilaca od lokalne policije i ukida propis koji policajcima daje imunitet", rekao je Nedler.
Kakva je dalja procedura?
Očekuje se da o ovom zakonskom predlogu Predstavnički dom glasa u narednim nedeljama. Kako je najavio lider demokratske većine Steni Hojer glasanje bi moglo da bude između 22. i 29. juna.
Posle usvajanja u Predstavničkom domu, predlog ide u republikanski Senat. Ipak, ostaje malo vremena da se senatori izjasne o njemu, jer od polovine jula do polovine septembra Senat neće biti u zasedanju.
"Potrebno nam je vreme za raspravu o ovom predlogu zakona, o celom sistemu policije", rekao je lider demokratske manjine u Senatu Čak Šumer i istakao da se boji da neće biti dovoljno vremena.
Kakav je stav republikanaca u Kongresu?
Senator Tim Skot iz Južne Karoline - jedini republikanac Afroamerikanac u Senatu - zalaže se za to da se predloži zakon koji bi potpisao i predsednik Donald Tramp.
"I dalje se borimo sa prvobitnim američkim grehom. Pokušavamo da to ispravimo, ali se jasno vidi da smo daleko od cilja. I mislim da je najbolji način za to da slušamo jednog od naših senatora koji je imao takva iskustva", rekao je lider većine Mič Mekonel, govoreći o predlogu Tima Skota.
Iako republikanci nisu još sastavili svoj predlog zakona, članovi Kongresa su nagovestili da bi se takođe založili za zabranu gušenja i bolju obuku policajaca.
"Mislimo da reforme treba da budu bazirane na tri principa: transparentnosti, treningu i otpuštanju policijaca koji krše zakon i dovode u pitanje naš pravni sistem", rekao je republikanski predstavnik iz Luizijane Majk Džonson.
Ipak, već se naziru prepreke.
Portparolka Bele kuće Kejli Mekeneni rekla je da za predsednika Donalda Trampa nije prihvatljiv predlog da se ukine propis koji policajcima daje imunitet.
Ključno pitanje je da li će Tramp, koji se kandiduje za reizbor 3. novembra, potpisati zakon koji bi potencijalno mogao da odbije njegove glasače.
Istorijski gledano, američki Kongres je retko uspevao da usvoji ambiciozne zakonske predloge u izbornim godinama. Ali, raspoloženje javnosti po pitanju reforme policije se promenilo, pa deluje da je i predstavnicima u Kongresu u interesu da nešto urade.
Prema podacima agencije za istraživanje javnog mnjenja Civiqis podrška pokretu Black Lives Matter je u protekle dve nedelje porasla kao u protekle dve godine.
