Prošlonedeljna zbivanja u Crnoj Gori praćena su sa velikom pažnjom i u Srbiji, a sukobi na Cetinju izazvali su niz reakcija. Ni sam predsednik Srbije Aleksandar Vučić nije zaobišao događaje u Crnoj Gori, a pitanje je kako će njegova poruka da Crnogorci više neće vladati Srbijom uticati na odavno poljuljane odnose dve zemlje i hoće li doprineti smirivanju strasti.
U razgovoru za Glas Amerike profesor na Fakultetu političkih nauka u Beogradu Miloš Bešić kaže da je potpuno prirodno da će Beograd, bez obzira ko bio na vlasti podržavati “srpske strukture” i Srpsku pravoslavnu crkvu u Crnoj Gori.
Po njegovoj oceni u događajima u Crnoj Gori nema nevinih, a i “oni koji su se trudili da budu nevini na neki način su morali nužno da budu upleteni u ovu stvar”.
“Jedan od problema jeste taj da kada se igra ekstremna igra – onda su u najvećem problemu oni koji žele i čine sve da ostanu razumni. Prosto vas svaka ekstremna igra primorava da se vi svrstate u jedan ili drugi tabor. I u ovom slučaju je bilo tako, tako da su najviše stradali oni koji nisu elstremni, oni koji su bili razumni. I u političkom smilu, dakle mislim da na političke aktere, a mislim i na građane”, kaže Bešić.
U takvoj situaciji i sama Srpska pravoslava crkva, kao jedan od ključnih aktera prolonedeljnih događaja je, po rečima Bešića, poslednjih godina i decenija mnogo više od same crkve i teško je da izbegne neku vrstu političkog delovanja:
“SPC za srpski narod je tamo gotovo sve, verujte mi. Ako pogledate stepen sa kojim se oni koji se etnički izjašnjavaju i osećaju kao Srbi, stepen sa kojim se identifikuju sa državom Srbijom, on je mnogo niži nego sa SPC. Stepen sa kojim se identifikuju sa političkim akterima i partijama koje predstavljaju nominalno i oficijeno srpski interes – to je nisko. Oni su vrlo nezadovoljni svojim partijama. Tako da SPC njima jeste temelj i kulturnog, etničkog, političkog i svaog drugog identiteta. I u toj situaciji SPC, koliko god oni pokušavali da izbegnu svoju političku ulogu – to je prosto nemoguće”.
Sličnu ocenu daje i verski analitičar Draško Đenović koji smatra da je i SPC upadala u zamku bavljenja politikom, ali da veliku krivicu za okretanje dela građana Crne Gore Srpskoj pravoslavnoj crkvi nosi i politika predsednika Mila Đukanovića.
“I plašim se da je nakon 30 godina narodu dozlogrdilo i da jedinu drugu opciju koju ima jeste bilo da se okrenu crkvi. Jer je činjenica da što se tiče političkih opcija u Crnoj Gori nema tu nikog ko je tako snažna figura koji bi mogla da okupi narod, već je jednostavna crkva ta koja je, kao i u dijaspori što se dešavalo ranije, bila u prilici i u mogućnosti da okupi narod”, kaže Đenović.
Sa druge strane, ponašanje Mila Đukanovića i DPS-a je politički krajnje logično, ističe Miloš Bešić i ocenjuje da je donošenje Zakona o slobodi veroispovesti u decembru 2019. godine duboko povredila SPC i naterala je da igra političku igru koja je dovela i do pada DPS-a sa vlasti.
“I oni sad nakon pada, nakon što su izgubili vlast prosto nemaju drugu kartu da igraju. Oni igraju prosto istu igru. Oni kažu – mi smo izgubili, ili naša država je u velikoj opasnosti, upozoravali smo vas, ali mi ćemo insistirati na toj odbrani, bez obzira što smo u opoziciji. Dakle na istoj karti na kojoj su gradili svoj integitet i političku snagu i zbog koje su na koncu konca izgubili vlast, oni na istu kartu igraju ne bi li tu vlast povratili. To je jedno, sa racionalne tačke gledišta, vrlo logično ponašanje jednog političkog aktera, koji na koncu konca nema izbora”.
Na pitanje da li je moguće uporediti preminulog mitropolita Amfilohija Radovića i novopostavljenog Joakinija, Draško Đenović ističe da biti mitropolit crnogorsko-primorski nije čast, već krst i teret.
“Ne znam da li ih uopšte treba upoređivati. Njih dvojica su potpuno različiti. Ali ja bih pre rekao da je Joanikije meni sličniji u ovom trenutku sa mitropolitom Danilom, koji je bio pre Amfilohija, koji kad je došao na cetinjski manastir – našao ga je zaključanim jer su komunističke vlasti dan ranije igumana uhapsile i odvele u zatvor”, kaže u razgovoru za Glas Amerike Đenović i ističe da ne treba povezivati ministra policije Aleksandra Vulina i njegove izjave o "srpskom svetu" sa Srpskom pravoslavnom crkvom.
“Nemojmo da Vulina mešamo sa SPC. SPC jeste jedna sveta institucija, za razliku od gospodina Vulina koji je ministar vojni bio sa dve nedelje obuke. Jednostavno ne možemo jednog političkog karijeristu da upoređujemo sa crkvom koja traje dve hiljade godina. Pravoslavna crkva nema nikakve pretenzije nad drugim zemljama. Ona okuplja pravoslavne vernike i ona nije nacionalna u smislu da su svi njeni pripadnici srpske nacionalnosti. Biti deo SPC ne znači da ste vi obavezno Srbin. U SPC imamo i pripadnike drugih nacija”.
O tome šta će se dalje dešavati i hoće li se strasti ipak smiriti, Miloš Bešić kaže da to najviše zavisi od samih aktera u Crnoj Gori, njihovoj spremnosti za dogovor i izbegavanje onoga što je već viđeno kroz istoriju.
“Srbi iz Crne Gore neće nestati. Prosto neće nestati. Znači Crnogorci koji se osećaju Crnogorcima ili ne-Srbima neće nikad da pocrnogorče Srbe koji žive u Crnoj Gori. Ali se neće desiti ni obrnuto. Dakle ne mogu Srbi u Crnoj Gori da ubede Crnogorce da su oni Srbi. Znači ta dva identiteta koji su etnički isto tkivo, ali evo politički, kulturološki, nacionalno i već na koji način su odvojeni, su postojali i postojaće i u narednom periodu. I pitanje je samo trenutka ili političke konstelacije kad koja od tih struktura prevlada istorijski pa drži vlast na neko vreme. A istorija nas uči da se oni smenjuju periodično, evo sad se desila jedna smena. Po toj logici pre ili kasnije desiće se ponovo smena, ali poenta je – ko god bio trenutno na vlasti ovi drugi neće nestati", zaključuje Bešić.
