Linkovi

Buđenje malih biznisa u okolini Vašingtona


Otvaranje malih biznisa
please wait

No media source currently available

0:00 0:05:52 0:00

Otvaranje malih biznisa

Svih pedeset američkih država ušlo je u fazu popuštanja restriktivnih mera i delimičnog otvaranja nakon procena da je suzbijanje pandemije koronavirusa rezultiralo smanjenjem broja novoobolelih od Kovida 19. To je doprinelo i delimičnom pokretanju zatvorene ekonomije, oblasti u kojoj je u prethodnih tri meseca skoro 39 miliona američkih građana izgubilo posao, ili se prijavilo za pomoć nezaposlenima. Između ostalih – i mali biznisi počeli su da otvaraju vrata svojim klijentima u uslovima nove svakodnevice i mera koje primenjuju zbog bezbednosti mušterija i zaposlenih.

Norfolk avenija, jedna je od centralnih ulica i stecište raznih poslova i usluga gradića Betezda u američkoj državi Merilend četrdesetak minuta udaljenom od prestonice Vašingtona. Kao i čitave Sjedinjene Države – i ta poslovna četvrt pretrpela je ekonomske posledice restriktivnih mera proglašenih u svrhe suzbijanja globalne pandemije Kovida 19.

Odluka o delimičnom otvaranju čitave zemlje – navela je pojedine vlasnike malih biznisa na tom području da, po pravilima nove realnosti ili sadašnjosti, otvore lokale i obnove ponudu svojih usluga. Bilo je naravno i onih, proizvođača i prodavaca prehrambenih proizvoda, koji nisu ni prekidali poslovanje tokom najžešćeg udara krize.

„Uradio sam sve najbolje što sam mogao. Proširio sam izbor namirnica da bi mušterije imale više opcija. Organizovao sam i besplatnu dostavu proizvoda – kao i mogućnost da ih pokupe izvan radnje. Očekivano poslovanje nam se veoma pogoršalo – trenutno smo na nuli – nema dobiti, ali ni gubitaka. Pokušavamo da doskočimo troškovima i nipošto ne želimo da odustanemo od poslovanja“, rekao nam je Santino Viki, vlasnik trgovine italijanskih prehrambenih proizvoda – koja u kriznoj 2020. obeležava osamnaest godina poslovanja.

Naš sagovornik bio je i pre dva meseca – kada smo zabeležili njegova očekivanja neposredno nakon primene mera za suzbijanje koronavirusa. Iako se ne odriče optimističnih procena u pogledu okončanja krize – brine ga neizvesnost u vezi sa njenim trajanjem.

„Imajući u vidu posledice koje sve ovo ima na posao koji vodim, ali i druge poslove – broj nezaposlenih i psihičke poteškoće koje kriza izaziva – mislim da bi naši životi u budućnosti mogli izgledati potpuno drugačije. Kako na poslovnom, tako i na ličnom planu“, ukazuje Santino Viki.

Amerika u doba koronavirusa
please wait

No media source currently available

0:00 0:05:28 0:00

Novu realnost uzrokovanu Kovidom 19 neposredno je iskusilo i osoblje jednog od betezdanskih restorana. Uprkos tome što i za njih zatvaranje nije bila opcija i opredelili su se za isporuke specijaliteta azijske kuhinje – usled prinudnih okolnosti broj zaposlenih je sa dvanaest smanjen na ukupno pet. Trenutno ostvaruju manje od pedeset procenata prometa – u poređenju sa periodom pre krize.

„Niko od nas nije bio spreman – nismo znali šta da radimo. Jasno, imali smo razvijen sistem dostave i pre krize – ali to je bio samo dodatak na promet koji smo ostvarivali dolaskom u lokal redovnih mušterija“, objašnjava za Glas Amerike Deni Sin, menadžer restorana Momo.

Kako kaže - potpuna pažnja usmerena je na to da kvalitet hrane bude bolji od najboljeg – jer je to jedini način da se nose sa konkurencijom.

„Najiskrenije, govoreći kao radnik i menadžer restorana, sve to ne pomaže mnogo. Budućnost je neizvesna ukoliko u budućnosti ne budemo u mogućnosti potpuno da otvorimo. Takođe, korisni bi bili novi državni podsticaji, kao i pregovori sa poslodavcima i vlasnicima lokala, koji bi rezultirali dodatnim olakšicama za radnike“, ukazuje Deni Sin.

Jelovnik restorana Momo
Jelovnik restorana Momo

Nešto nekonvencionalniji biznis, čija vlasnica je sa nestrpljenjem dočekala najave o popuštanju mera u državi Merilend, nalazi se na Delrej aveniji. Bojazni zbog gubitaka, usled prelaska na novu lokaciju, uzrokovale su ponovno otvaranje centra za staranje o životinjama – sa trideset četvorogodišnjom tradicijom.

„Zaposleni su bili na privremenom odsustvu – ali nikoga nismo otpustili. Tako da se sada, kako smo počeli da radimo, vraćaju. Za sve nas je ovo bio šok. Nikada nam se ništa slično nije dogodilo. Ranije smo bili primorani da zatvaramo zbog snežnih oluja – ali znali smo da će se sneg otopiti. Ali ovo je sada situacija – za koju ne znamo kada će se otopiti“, ukazuje Beki Pju – vlasnica Centra za negu kućnih ljubimaca "Bonžur".

Poput mnogih vlasnika malih biznisa – ukazuje da se prijavila za program državne pomoći za uplatu zarade zaposlenima (PPP, Paycheck Protection Program) za koji kaže da je mnogo značio u odluci da se ne odrekne nijednog zaposlenog.

„Nadam se da će u našem slučaju biti sve u redu. Naravno biće čudno, mi trenutno razgovaramo na otvorenom, u redovnim okonostima naši klijenti bi ušli unutra. Kupili bi nešto, proveli malo vremena. Sada je to svedeno na – dođeš, završiš posao i odeš. Nedostaju mi vremena kada bismo proćaskali sa ljudima“, kaže nam Beki Pju.

Jedan od negovanih ljubimaca u centru "Bonžur"
Jedan od negovanih ljubimaca u centru "Bonžur"

Bez mušterija gotovo da je ostao Edvard Kompton – vlasnik časovničarskog biznisa poslednjih četrdeset godina. Vreme prekraćuje boravkom u lokalu sa svojim ljubimcem Doktorom Peperom – čekajući na pozive klijenata.

„Klijenti su dolazili ili su me zvali na svakih nekoliko minuta. Sada je to dvoje-troje dnevno, ako i toliko. I to ne podrazumeva nikakav angažman – već podizanje nečega što je već urađeno. I to je sve“, kaže nam Kompton.

Za državnu pomoć nije konkurisao, kako kaže, s obzirom na to da je jedini zaposleni – tumačeći i da verovatno ne bi ispunio potrebne uslove. Očekuje da će se kriza, u najvećoj meri smiriti do juna, kada očekuje da će ljudima tačnost njihovih časovnika ponovo postati važna.

„Svi su kod kuće – satovi im nisu potrebni. Gledaju televizijske programe koji ih učestalo informišu o tačnom vremenu. Međutim, kada počnu da izlaze počeće ponovo da misle o svojim časnovnicima“, kaže nam vlasnik „Ekerove časovničarske radnje“ u gradiću Betezda.

Edvard Kompton i njegov dvadesetogodišnji papagaj Doktor Peper
Edvard Kompton i njegov dvadesetogodišnji papagaj Doktor Peper

Prema najsvežijim podacima američkog Biroa za statistiku gotovo polovina građana Sjedinjenih Država (ukupan broj stanovnika je oko 330 miliona) navela je da su im prihodi smanjeni ili da žive sa osobom koja nema platu zbog gubitka posla ili smanjenog broja radnih sati. Više od petine građana strahuje da, narednog meseca, neće na vremeplatiti rentu za stan ili ratu kredita.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG