Linkovi

Kafica i ručak nasred ulice


Zatvorena Vudmont avenija pretvorena u baštu tamošnjih restorana

Dok američke države prelaze iz jedne u drugu fazu popuštanja restriktivnih mera uvedenih povodom globalne pandemije koronavirusa – pronalaze se i različiti načini da se povrati makar delić nekadašnje svakodnevice. U pojedinim gradovima zatvorene su čitave saobraćajnice, kako bi se građanima omogućilo da van svojih domova popiju kafu ili ručaju, a ugostiteljskim objektima pružila prilika da pokušaju da prenebregnu tešku ekonomsku krizu koja je pogodila čitavu zemlju.

Policijska blokada ili popravka kolovoza – čest uzrok kilometarskih saobraćajnih gužvi… Pojedine ulice Okruga Montgomeri u državi Merilend nadomak Vašingtona su zatvorene – iz, međutim, potpuno neuobičajenog razloga. Eloaza Zanitamija, meštanina Betezde, zatičemo samog kako sedi za stolom gotovo na sredini zatvorenog kolovoza.

„Opuštam se. Završio sam radni dan, održao sve sastanke od kuće i došao sam ovde – u ovu divnu ulicu gde zaista uživam", kaže Zanitami.

Gradske ulice kao restoranske bašte
please wait

No media source currently available

0:00 0:04:17 0:00

Naš sagovornik, kao i stotine drugih meštana gradića Betezda u američkoj državi Merilend, gosti su bašta ugostiteljskih objekata postavljenih u ulicama zatvorenim za saobraćaj. Svrha je da se gosti bezbedno, ispunjavajući obavezne kriterijume fizičke distance, vrate u restorane i kafiće – u zemlji čiji broj nezaposlenih, zbog krize uzrokovane globalnom pandemijom koronavirusa, premašuje 40 miliona.

„Socijalno distanciranje je veoma važno, kao i nošenje maski, iako se nalazimo na otvorenom. I naravno – imam i dezinficijens za ruke“, kaže nam Zanitami, koji je poslednjih skoro tri meseca od kada su uvedene mere suzbijanja globalne pandemije, retko napuštao svoj dom.

Potrebe za socijalizacijom i obrazovanjem su tokom pandemije dodatno popularizovale društvene mreže i programe za videokonferencijske susrete – činioce virtuelne realnosti koji mnoge roditelje čine nezadovoljnim jer smatraju da mlade sputavaju da budu aktivniji. Međutim, deluje da su se i tu dogodile promene.

„Činjenica je da je moja generacija navikla da ljude upoznaje i sa njima razgovara na društvenim mrežama. Međutim, sada je zaista bilo lepo, ponovo izaći napolje“, kaže nam Džejms Kronik, student koji je sunčan dan i ulicu bez automobilskog saobraćaja iskoristio da svrati sa drugaricom.

To, međutim, nije i jedini razlog.

„Mnoga od ovih mesta su mali biznisi. Ovo je njihov kraj i ovo im je potrebno da prežive. Pogotovo što su restorani bliži Vašingtonu – u ovom trenutku i dalje zatvoreni“, kaže Kronik.

Američka ekonomija je, prema podacima Nacionalnog bira za ekonomska istraživanja, zvanično u recesiji. Istovremeno, stopa nezaposlenosti – kako je ukazao američki Sekretarijat za rad iznosi 13,3 odsto – što ekonomski stručnjaci upoređuju sa periodom Velike ekonomske depresije uoči Drugog svetskog rata. To su okolnosti u kojima se omiljeni lokali građana bore da opstanu.

Bert Simpson i Ervin Broner tokom ispijanja kafice
Bert Simpson i Ervin Broner tokom ispijanja kafice

Bert Simpson, stanovnik zatvorene Vudmont ulice, upozorava da je na tom području iznajmljivanje lokala veoma skupo.

"Takođe, ima i drugih troškova. Računi, plate za osoblje. Ne mislim da će ovo biti dovoljna pomoć. Nesumnjivo je dobrodošla, ali mislim da će biti potrebno nešto više", ukazuje Simpson - na šta se Ervin Broner, prijatelj sa kojim je došao na kafu, nadovezao sumnjom da je trenutno poslovanje lokala održivo.

„Biće im izuzetno teško da nastave i plate kiriju. Jer novac koji zarade od prometa mislim da je nedovoljan da opstanu", rekao je Broner - po zanimanju investiror u nekretnine.

Ova dvojica prijatelja prvi put su izašla da popiju kafu u novopečenoj bašti svog omiljenog restorana. Mesto, koje je kao i većina lokala prvo bilo primorano da obustavi poslovanje – da bi se onda preorijentisalo na pripremu obroka za poneti. Sada im se, međutim, ukazala prilika za dodatna poboljšanja.

„Stolovi pred našim restoranom gostima daju mogućnost da dobiju potpunu uslugu. Naravno, ukoliko to ne žele, mogu samostalno da pokupe hranu – i jednostavno sednu za svaki od ovih stolova. Tako da mogu da uživaju čak i u slučaju da ne žele potpunu uslugu koja podrazumeva angažovanje servera i drugog osoblja“, objašnjava nam Šivani Miglani – šefica kuhinje indijskog restorana Tandurske noći.

Šivani Miglani – šefica kuhinje restorana Tandurske noći
Šivani Miglani – šefica kuhinje restorana Tandurske noći

Kako kaže, zbog krize je u tom restoranu izgubljeno jedno stalno radno mesto – dok je deo osoblja radio skraćeno. Sada se, međutim, stvara ambijent u kome bi posledice krize mogle ostati iza njih – naravno uz neizbežne mere predostrožnosti.

„Kada dođu moraju da nose maske. Naravno, ne mogu jesti sa njima, tako da ih tada mogu skinuti. Čistimo sve ono sa čime gosti mogu doći u kontakt. Jelovnike, olovke – sve što su upotrebili stavimo na jedno mesto i onda kreće sterilizacija. Imamo takođe i jednokratne papirne jelovnike koji ne idu iz ruke u ruku različitih gostiju“, ukazuje Miglani.

Saobraćajnice pretvorene u restoranske bašte - nova su realnost ili svakodnevica koja, koliko-toliko, pruža mogućnost građanima i ekonomiji da se, makar u tragovima, prisete života bez virusa. Bez, za sada, jasnih naznaka kada će pandemija prestati i početi nadoknada ekonomske štete za šta stručnjaci procenjuju da će biti potrebne decenije.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG