Posle više od 20 godina života u raseljeništvu po gradovima u Srbiji Marija Novaković odlučila je da se vrati u Prištinu. Međutim, mesecima preko nadležnih institucija bezuspešno pokušava da svoj stan oslobodi od uzurpatora.
Zahtev da se vrati u Prištinu, u svoj stan, Marija Novaković podnela je jula prošle godine Kancelariji za zajednice i povratak Opštine Priština. Glasu Amerike je u ovoj Kancelariji nezvanično potvrđeno, da je pre nekoliko meseci doneta odluka da Marija Novaković ispunjava uslove za povratak.
Procedure nalažu, da ova Kancelarija tu odluku dostavi Ministarstvu za zajednice i povratak, koje bi preduzelo dalje radnje, ali to još nije učinjeno “zbog kadrovskih promena koje su usledile nakon lokalnih izbora, kao i smanjenog kapaciteta rada zbog pandemije koronavirusa”.
S obzirom da joj je stan uzurpiran, Marija Novaković se septembra prošle godine obratila i Agenciji za upoređivanje i verifikaciju imovine. Tražila je da joj se stan, koji je nasledila od svoje majke Slavice Filipović, vrati u posed. Međutim, i pored - kako kaže - brojnih obećanja, to se do danas nije dogodilo.
“Stalno kad zovemo oni kažu da su ti njihovi izvršitelji na terenu i zbog korone imaju manjak ljudi koji tamo rade, pa nikako da stignu do nekog slučaja. Kad zovemo kažu javićemo vam i ništa se ne dešava”, kaže za Glas Amerike Marija Novaković.
Glas Amerike obratio se 1. februara u vezi sa ovim slučajem kosovskoj Agenciji za upoređivanje i verifikaciju imovine. Mđutim, dva dana kasnije, 3. februara obavešteni smo iz ove Agencije da će odgovori na pitanja Glasu Amerike biti dostavljeni u pisanoj formi, ali ne i kada.
U međuvremenu, dok čeka da joj nadležni oslobode stan, Marija od brojnih ljudi i agencija za nekretnine, mesecima svakodnevno dobija ponude da proda stana.
“Jednostavno neću da prodam, želim da se vratim u svoj stan, želim da se vratim ovde, želim da živim ovde. Ne znam koji je problem, mnogo sam ogorčena. Nijedna institucija, svi su rekli poći će, biće sve u redu, sve papire koje je trebalo da dostavimo ja sam dostavila i odjednom vrata se zatvaraju. Meni da ubiju želju da ostanem ovde stvarno neće uspeti”.
Marija Novaković od jula prošle godine živi u Lapljem selu kod Gordane Đorić, predsednice Udruženja poslovnih žena Avenija, koja joj pomože u naporima da se vrati u svoj stan.
“Svi ovi postupci mi potvrđuju da i međunarodne institucije, i centralne institucije, ali nažalost i naši političari koji su ovde, koji treba da brinu o nama, da jedva čekaju da iznervirani prodamo svoje imanje i odemo odavde i to je katastrofa”, rekla je za Glas Amerke Gordana Đorić.
U Prištini je pre 1999. godine živelo oko 40 hiljada Srba, a danas gotovo da ih nema. Marija, je proteklih meseci nekoliko puta obilazila svoju zgradu u Prištini. Navodi da ne očekuje nikakve probleme kad se vrati u svoj grad i stan koji je napustila pre 23 godine.
“Kad sam bila u Prištini videla sam komšiju, koji me je rado čovek izgrlio ljudski. Ja se nadam da nikome ništa loše nisam uradila, i nisam. Samo želim da se vratim u svoj stan, da živim, pa da jednog po jednog člana svoje porodice dovedem”.
Uporedo sa zahtevom za povratak u Prištinu, Marija je podnela zahtev i predškolskoj ustanovi "Đurđevak" u Gračanici za radno angažovanje, koje joj je prestalo, pošto je napustila Kosovo 1999. godine.
“Počela sam da radim 1998. godine i zaposlena sam kao vaspitačica, bez obzira što imam srednju školu, akušerski smer. Posle rata više nismo radili, i nisam radno angažovana. Kada sam došla ovde tražila sam svoj povratak, da se radno angažujem. Sve to vreme sam na minimalcu od 8.526 dinara”, navodi Marija Novaković.
Ona je od direktorke Đurđevka Radice Parlić dobila odgovor gde se ističe da je njena “personalna dokumentacija ostala u Prištini i da ova ustanova nema nijedan dokument o završenoj školi” ili rešenje o njenom random angažovanju, ali se istovremeno navodi da je “uvidom u dokumentaciju koju poseduje ova ustanova utvrđeno da je Marija bila zaposlena kao medicinska sestra, a ne kao vaspitač”.
U međuvremenu Marija je - kako tvrdi - svu dokumentaciju, kao i dokaz da je bila zaposlena kao vaspitač, dostavila Đurđevku, ali odgovor još nije dobila.
Glas Amerike pokušao je proteklih dana dva puta da u vezi sa ovim slučajem razgovara sa direktorkom predškolske ustanove “Đurđevak”. Pre tri dana je bila na terenu, a danas je zatražila pitanja, na koje će, kako je rekla, Glasu Amerike moći da odgovori tokom sledeće nedelje.
