Linkovi

Bajden potpisao uredbu o sankcijama posle ruskog priznanja otcepljenih ukrajinskih regiona


Američki predsednik potpisuje uredbu (Foto: Twitter/@POTUS)
Američki predsednik potpisuje uredbu (Foto: Twitter/@POTUS)

Američki predsednik Džozef Bajden potpisao je uredbu kojom se zabranjuje ulaganje, trgovina i finansiranje koje bi obavljali građani Sjedinjenih Država sa otcepljenim regionima istočne Ukrajine - čiji ukaz o nezavisnosti je u ponedeljak doneo ruski predsednik Vladimir Putin.

Zelenski: Ne plašimo se nikoga i ničega

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski obratio se javnosti nakon ruskog priznavanja dva ukrajinska regiona sa istoka zemlje, rekavši da se Ukrajina ne plaši nikoga i ničega.

Zelenski se obratio nakon ruskog poteza koji deluje da je iskorak invaziji na Ukrajinu, nakon priznaje nezavisnosti i upućivanja ruskih trupa na područje Luganska i Donjecka, koja su pre jednostranog priznavanja bila pod kontrolom proruskih pobunjenika od 2014. godine. Tada je Rusija sebi nelegalno pripojila ukrajinsko poluostrvo Krim.

"Potpisao sam uredbu kako bih sprečio Rusiju da profitira od oštrog kršenja međunarodnog prava. Nastavljamo konsultacije sa saveznicima, partnerima i Ukrajinom o narednim potezima", napisao je američki predsednik na društvenoj mreži Tviter.

Tom odlukom u Sjedinjene Države zabranjen je neposredan ili posredan uvoz dobara, usluga ili tehnologije iz područja na koje se odluka odnosi.

Zabranjeno je ulaganje u regione Ukrajine pod nazivom Donjecka i Luganska Narodna Republika. Sekretarijat unutrašnje bezbednosti primenjivaće uredbu na nedržavljane, prilikom ulaska u zemlju, koji su obuhvaćeni ovom procedurom” navedeno je u saopštenju Bele kuće.

Inače tokom dana je portparolka Bele kuće Džen Psaki izjavila da će, uz pomenutu, biti doneto još mera nezavisno od sankcija koje su Sjedinjene Države i saveznici pripremali ukoliko Rusija izvrši invaziju na Ukrajinu.

Prethodno je Bajden osudio odluku ruskog predsednika Vladimira Putina o priznavanju nezavisnosti dva otcepljena ukrajinska regiona Donjecka i Luganska.

Džonson: Ruska invazija moguća u narednim satima ili danima

Britanski premijer Boris Džonson preneo je ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom da je ruska izvazija na Ukrajinu moguća u narednim satima ili danima.

"Britanija će razmatrati načine za slanje podrške za odbranu Ukrajine i najaviti uvođenje sankcija Rusiji", objavio je Džonsonov kabinet povodom razgovora koji su dvojica zvaničnika održala pošto je ruski predsednik Vladimir Putin potpisao priznanje nezavisnosti ukrajinskih regiona Luganska i Donjecka.

"Džonson je predsedniku Zelenskom preneo da je Ujedinjeno Kraljevstvo već pripremilo set sankcija koje se odnose na aktere narušavanja ukrajinskog teritorijalnog integriteta i te mere će stupiti na snagu u utorak", navedeno je u saopštenju.

Prethodno je britanski premijer poručio da je priznanje otcepljenih regiona istočne Ukrajine koje je potpisao ruski predsednik predstavlja kršenje međunarodnog prava.

Radi se o flagrantnom kršenju suvereniteta i integriteta Ukrajine. Radi se o odbacivanju procesa i sporazuma iz Minska i mislim da je to veoma mračan znak”, poručio je Džonson.

Područja Luganska i Donjecka došla su pod kontrolu proruskih pobunjenika kada je 2014, nakon protest pala proruska ukrajinska vlada, a Rusija anektirala ukrajinsko poluostrvo Krim – sedište ruske Crnomorske flote.

Bajden je oštro osudio odluku o priznavanju takozvane Donjecke i Luganske Narodne Republike tokom razgovora sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim”, saopštila je Bela kuća.

U odvojenom saopštenju Bele kuće navedeno je i da je predsednik Bajden, sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom i nemačkim kancelarom Olafom Šolcom, razgovarao o načinima usaglašavanja narednih poteza u vezi odlukom Rusije.

Portparol nemačkog kancelara saopštio je da su se Nemačka, Francuska i Sjedinjene Države saglasile da će reagovati povodom priznanja otcepljenih regiona istočne Ukrajine.

Nije, međutim, precizirano da li su se zapadni saveznici odlučili na uvođenje sankcija Rusiji.

"Partneri su pokazali jedinstvo da ne smanje posvećenost očuvanju ukrajinskog teritorijalnog integriteta”, saopštio je porparol Olafa Šolca.

Tome je prethodila odluka ruskog predsednika Vladimira Putina o priznavanju nezavisnosti samoproglašenih Donjecke i Luganske Narodne Republike. Putin se time oglušio o upozorenja Zapada da bi takav potez bio nezakonit, i ujedno bi obesmislio dugogodišnje mirovne pregovore između proruskih separatista i ukrajinskih vlasti.

Nakon dekreta ruski predsednik izdao je naređenje Ministarstvu odbrane o slanju, kako je navedeno, mirovnih snaga u otcepljene regione Lugansk i Donjeck u istočnoj Ukrajini.

Uoči odluke o priznavanju nezavisnosti separatističkih regiona sa istoka Ukrajine - Putin je u obraćanju nastojao da ih obrazloži.

Potrebno je da te republike priznamo što pre. Ubeđen sam da će ruski građani podržati tu odluku”, rekao je ruski predsednik tokom obraćanja javnosti, nakon koga je potpisao ukaze o priznanju nezavisnosti teritorija koje pripadaju Ukrajini.

Takođe, ruski predsednik potpis je stavio i na sporazum o saradnji i prijateljstvu sa tim međunarodno nepriznatim i samoproglašenim regionima.

Makron: Rusija treba da bude sankcionisana

Francuski predsednik Emanuel Makron smatra da je ruski predsednik Vladimir Putin prekršio ono na šta se obavezao i da odluka o priznanju nezavisnosti ukrajinskih regiona, koja doprinosi eskalaciji, treba da bude sankcionisana, objavila je Jelisejska palata.

Takođe, ukazano je i da Makron želi da Evropska unija preduzme proporcionalne i ciljane sankcije Rusiji zbog kršenja međunarodnih ugovora.

Predsednik Putin je održao istorijsko-politički govor koji je bio optužujući – pomešavši razna razmatranja rigidne i paranoične prirode“, rekao je novinarima neimenovani zvaničnik francuske administracije – govoreći o obraćanju ruskog predsednika.

Navedeno je da Francuska ostaje pri odluci o susretu francuskog i ruskog ministra spoljnih poslova zakazanog za petak.

Putin je rekao da veruje da će Zapad uvesti sankcije Moskvi bez obzira na poteze koji bi bili povučeni u vezi sa Ukrajinom - kao i da Rusija ima pravo na uzvratne mere.

"Rusija ima pravo da štiti svoju bezbednost i nikada neće odreći svog suvereniteta i nacionalnih vrednosti", rekao je ruski predsednik.

U obraćanju koje je prethodilo potpisivanju dekreta - Putin je poručio je da je Severnoatlantska alijansa (NATO) u potpunosti ignorisala zabrinutosti Rusije.

Naši bezbednosni zahtevi su odbačeni. NATO ne namerava ništa da menja i mi se sa time nikada nećemo saglasiti”, rekao je Putin – iznevši i tvrdnju da Sjedinjene Države razvijaju nove projektile.

Prema njegovim rečima, aktuelne napetosti paravan za raspoređivanje snaga Severnoatlantske alijanse (NATO) na prostoru Ukrajine.

Glavna platforma za udar na Rusiju će biti Ukrajina. Američki dronovi neprekidno špijuniraju Rusiju, a Amerika i NATO su besramno Ukrajinu okrenule ka pozornici rata”, ustvrdio je Putin tokom obraćanja.

Ruski predsednik izneo je i optužbe da su instruktori NATO-a konstantno prisutni na teritoriji Ukrajine.

Ukrajina je tokom poslednjih meseci preplavljena zapadnim oružjem. Takođe, Ukrajina raspolaže znanjem potrebnim za proizvodnju nuklearnog naoružanja. Ukoliko joj bude dostupno oružje za masovno uništenje – situacija na globalnom nivou će se drastično promeniti. To ne bismo smeli da ignorišemo”, istakao je ruski predsednik.

Rusija tvrdi da Ukrajina raspoređuje trupe u blizini Donjecka i Luganska

Ruski ministar odbrane Sergej Šojgu preneo je predsedniku Vladimiru Putinu da je Ukrajina rasporedila znatne vojsne snage u blizini otcepljenih područja na istoku zemlje i da postoji mogućnost da priprema pokušaj da ih povrati silom, javila je agencija Rojters.

Vlasti u Kijevu odbacile su ruske optužbe.

Takođe, Šojgu je izneo tvrdnje da je Ukrajina pojačala intenzitet granatiranja područja Donjecka i Luganska.

Prethodno je zvanični Kijev negirao ruske tvrdnje o granatiranju granične straže u ruskoj oblasti Rostov.

Putin je poručio je da je situacija u istočnoj Ukrajini, kako se izrazio, ponovo kritična. Takođe, tokom obraćanja ukazao je da je Ukrajina, kako se izrazio neizostavni deo ruske istorije.

Istočna Ukrajina je drevni deo ruske teritorije. Zasebnu državu stviorila je komunistička Rusija. Boljševički lider Vladimir Lenjin unazadio je Rusiju”, rekao je Putin.

Prema njegovim rečima kolaps istorijske Rusije i nastanak Sovjetskog Saveza ide na dušu komunistima.

Odnos Ukrajine u postsovjetskoj eri nikada nije bio adekvatan. Uvek smo sa Ukrajinom želeli da imamo otvorenu saradnju. Ukrajinski lideri želeli su samo koristi bez obaveza. Ukrajina je od Rusije krala gas i koristila energetska pitanja za ucenu”, rekao je ruski lider.

Kako je ukazao, Ukrajina nikada nije imala tradiciju državnosti.

Ukrajinske vlasti zaražene su virusom nacionalizma I korupcije. Tu zemlju vode strane sile i to je izraženo na svim nivooima vlasti”, rekao je Putin.

Razgovor sa Makronom i Šolcom

Prethodno je ruski predsednik Vladimir Putin predočio je francuskom predsedniku Emanuelu Makronu i nemačkom kancelaru Olafu Šolcu da planira potpisivanje dekreta kojima se priznaje nezavisnosti otcepljenih ukrajinskih regiona Donjecka i Luganska, saopštio je Kremlj.

Nemački i francuski lideri izrazili su nezadovoljstvo zbog odluke ruskog predsednika, naveo je Kremlj u saopštenjima posle razgovora državnika.

Da bi moglo doći do priznanja otcepljenih ukrajinskih Putin je naznačio tokom sednice ruskog Saveta bezbednosti.

Putin je taj stav obelodanio na državnoj televiziji, nakon sednice ruskog Saveta bezbednosti, ubrzo pošto su lideri dve samoproglašene i nepriznate republike u istočnoj Ukrajini apelovali da Rusija to učini.

Reč je o regionima u teritorijalnom sastavu Ukrajine koji se poslednjih godina nalaze pod kontrolom proruskih pobinjenika.

Izvori: Raste zabrinutost Zapada

Zapad je poslednjih dana sve zabrinutiji da ću Rusija izvršiti invaziju na Ukrajinu jer su ruske vojne jedinice spremne za akciju širokih razmera, dok su okolnosti sve mračnije, izjavila su trojica neimenovanih zvaničnika Zapada – objavila je agencija Rojters.

Zapadni zvaničnici, koji su govorili pod uslovom anonimnosti ukazali su da su ruske vojne jedinice raspoređene u blizini granice sa Ukrajinom, koje su se za to pripremale, sada spremne za invaziju.

Ukazali su, međutim, i da im nije poznato da li je ruski predsednik naredio sprovođenje invazije – ali su naveli da su zabrinuti zbog, kako su ih označili, provokacija u ukrajinskim pobunjenim regionima koje podržava Rusija.

Na osnovu onoga što vidimo na terenu naša zabrinutost jača. Ukupna slika može se uporediti sa olujnim oblacima koji se gomilaju na granicama Ukrajine”, rekao je jedan od zapadnih zvaničnika koji je insistirao na anonimnosti.

Drugi je, prenosi agencija Rojters, upozorio da ruske snage jačaju svoje prisustvo – uključujući i raketne sisteme S-400, avione i oklopna vozila. Prema njegovim tvrdnjama Rusija je rasporedila 110 bataljonskih taktičkih grupa u zoni operacija.

Dve trećine tih bataljonskih taktičkih grupa nalazi se 50 km od ukrajinske granice. Od tih grupa, otprilike polovina je sada taktički raspoređena. Ruske trupe su iz rasporeda za vojne operacije prešle u poredak spremnosti za vojne operacije”, rekao je on.

Ruski predsednik preneo je i uverenje da Ukrajina neće primeniti mirovni proces iz Minska – čiji je cilj okončanje sukoba ukrajinskih vladinih snaga i proruskih separatista u kom je tokom poslednjih više osedam godina poginulo 15.000 ljudi.

Prethodno je zvanični Kijev odbacio je optužbe ruske vojske da su ukrajinske snage pokušale da uđu na teritoriju Rusije u vojnim transporterima - tvrdeći da se radi o neistinama.

Moskva je tvrdnje o navodnom pokušaju upada ukrajinskih snaga na rusku teritoriju iznela u trenutku zabrinutosti dela međunarodne javnosti da bi Moskva mogla izvršiti invaziju na Ukraijnu.

Zapadni saveznici i Ukrajina uvereni su da Rusija priprema teren za napad na Ukrajinu – pošto je rasporedila znatan broj vojnih snaga duž granice sa Ukrajinom.

Moskva poriče da planira napad na Ukrajinu, uputivši zahteve za bezbednosnim garancijama, uključujući obećanje da Ukrajina nikada neće postati članica NATO-a.

Bez samita Bajden-Putin o Ukrajini?

Viši neimenovani američki zvaničnik izjavio je nakon odluke ruskog predsednika o priznavanju ukrajinskih regiona da se Sjedinjene Države ne mogu posvetiti samitu sa Rusijom – što je potez koji je bio najavljen na pretpostavci da Rusija neće preduzimati vojne akcije protiv Ukrajine.

Sada deluje da će Moskva preduzeti vojne akcije”, izvestila je agencija Rojters.

Toj objavi prethodila je informacija da se predsednik Sjedinjenih Država Džozef Bajden u načelu saglasio da održi samit o Ukrajini sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom, na predlog Emanuela Makrona, saopštio je francuski predsednik. Bela kuća i Kremlj različito su odgovorili na ovaj predlog.

Makron je u saopštenju naveo da je obojici lidera predložio održavanje samita o "bezbednosti i strateškoj stabilnosti u Evropi", te da je Bela kuća u načelu prihvatila poziv pod uslovom da se "ne dogodi invazija".

"Uvek smo spremni za diplomatiju. Ali, spremni smo i da uvedemo ozbiljne sankcije ako Rusija ipak odabere rat", rekla je portparolka Bele kuće Džen Psaki.

Ukrajina: Novinari i zvaničnici pod minobacačkom vatrom
please wait

No media source currently available

0:00 0:01:48 0:00

Kremlj je saopštio da još nema konkretnih planova za samit, ali da se sastanak ili telefonski poziv Putina i Bajdena može održati u bilo kom trenutku. Tenzije oko Ukrajine rastu, a diplomatski kontakti su aktivni, rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

Šef evropske diplomatije Žozep Borelj pozdravio je ideju o samitu i naglasio da je potrebno hitno održati razgovore kako bi se izbegao rat.

Detalji samita još nisu poznati. Makronova kancelarija i Bela kuća saopštile su da će agendu dogovoriti američki državni sekretar Entoni Blinken i ruski šef diplomatije Sergej Lavrov na sastanku 24. februara.

Tenzije između Rusije i Zapada su povišene zbog ruskog raspoređivanja vojske na granici sa Ukrajinom. Zapad upozorava da je Rusija spremna na invaziju, što Moskva negira.

Rusija je produžila trajanje zajedničkih vojnih vežbi sa Belorusijom, koje je trebalo da se završe 20. februara. U subotu je testirala i svoj nuklearni arsenal. Američki državni sekretar Blinken ocenio je da je produženjem vojnih vežbi Rusija na ivici da napadne Ukrajinu.

Američka kompanija Maksar koja se bavi satelitskim snimcima, objavila je da su ruske vojne jedinice sada u šumama, oko farmi i industrijskih područja na oko 15km od ukrajinske granice.

SAD su u pismu komesaru UN za ljudska prava istakle da će ruska invazija na Ukrajinu uzrokovati humanitarnu katastrofu.

"Imamo verodostojne informacije da ruske snage prave spiskove Ukrajinaca koje treba likvidirati ili poslati u kampove posle vojne okupacije", napisala je američka ambasadorka pri UN u Ženevi, Batšeba Nel Kroker.

Testiranje nuklearnog arsenala Rusije
please wait

No media source currently available

0:00 0:01:00 0:00

Na istoku Ukrajine, gde traje sukob ukrajinskih snaga i proruskih separatista, intenzivira se granatiranje. U ponedeljak su se ponovo čule eksplozije u Donjecku, a uzrok nije poznat.

Separatisti su rekli da je u bombardovanju ukrajinske vojske pogiulo dvoje civila, prenela je RIA Novosti.

Kijev, sa druge strane, optužuje proruske snage za granatiranje.

Obustavljeni letovi za Kijev

Nekoliko aviokompanija obustavilo je saobraćaj sa Ukrajinom.

Protest: Harkov je Ukrajina
please wait

No media source currently available

0:00 0:01:03 0:00

Nemačka kompanija Lufthanza saopštila je da više ne leti u Ukrajinu, kao ni holandski KLM ni skandinavsni SAS. Er Frans je otkazao let Pariz-Kijev planiran za utorak.

Ukrajinski ministar za infrastrukturu Oleksander Kubrakov ocenio je da je otkazivaje letova "rezultat informacija o pogoršanju situacije, a ne istinskih promena u bezbednosti letenja", kao i da se radi na uvođenju zamene za neke letove.

XS
SM
MD
LG