Rusija je izvela probu nuklearnog arsenala koju je nadgledao predsednik Vladimir Putin, dok Vašington i drugi zapadni saveznici optužuju Moskvu da je spremna da krene u napad na Ukrajinu.
Ukrajinska vojska: Dvojica vojnika poginula u granatiranju
Ukrajinska vojska je saopštila da su dvojica njenih pripadnika poginula, a četvorica ranjena u granatiranju proruskih separatista na istoku zemlje.
U saopštenju ukrajinske vojske navedeno je da je u subotu primirje prekršeno 70 puta.
“Separatisti su teškom artiljerijom gađali više od 30 naselja duž linije što je zabranjeno sporazumima čiji je cilj smirivanje sukoba”, navedeno je u saopštenju Vojske Ukrajine.
Kremlj je saopštio da su uspešno lansirane hipersonične i krstareće rakete. Putin je vežbu nadgledao zajedno sa predsednikom Belorusije, Aleksandrom Lukašenkom.
Vežbe se održavaju u trenutku zabrinutosti Zapada od izbijanja konflikta koji procenjuju da bi mogao biti najteži još od vremena Hladnog rata.
Potpredsednica SAD Kamala Haris, koja učestvuje na Bezbednosnom forumu u Minhenu, upozorila je na "značajne i do sad neviđene ekonomske mere" protiv Rusije ukoliko napadne Ukrajinu.
"Granice država ne treba menjati silom. Sa sigurnošću vam tvrdim da će SAD, zajedno sa partnerima, uvesti značajne i do sada neviđene ekonomske mere. Pripremili smo mere koje su ozbiljne i koje gađaju ruske finansijske institucije i ključne grane industrije", kazala je potpredsednica SAD.
Zelenski u razgovoru sa Kamalom Haris: Ukrajina želi mir
Američka potpredsednica Kamala Haris i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski sastali su se u Minhenu.
Zelenski je Kamali Haris preneo da Ukrajina, kako se izrazio, traži mir, izvestila je agencija Rojters.
Predsednik Ukrajine joj je takođe rekao da ta zemlja za svoju vojsku traži konkretnu podršku od Sjedinjenih Država.
Takođe, ukrajinski predsednik je, govoreći na Bezbednosnoj konferenciji u Minhenu poručio da želi da sazove sastanak globalnih sila kako bi obezbedio nove bezbednosne garancije za Ukrajinu jer je, kako tvrdi, trenutni globalni sistem preslab.
Zelenski je, u trenutku dok se Ukrajina suočava sa mogućom invazijom Rusije, pozvao članice Severnoatlantske alijanse (NATO) da pokažu iskrenost u vezi sa članstvom Ukrajine u Alijansi.
Bajden je, međutim, uveren da je Putin odlučio da krene u napad.
Opšta vojna mobilizacija u Donjecku i Lugansku
Proruski separatisti u Donjecku i Lugansku tvrde da je ukrajinska vojska granatirala nekoliko sela i naredili su evakuaciju civila, kao i opštu vojnu mobilizaciju. Kijev tvrdi da nije bilo napada i da separatisti prave izgovor za Rusiju da krene u invaziju - što Moskva negira.
Francuska i Nemačka svoje državljane savetuju da napuste Ukrajinu
Francuska je zatražila od svojih državljana, da bez odlaganja, napuste ukrajinske regione Harkov, Lugansk i Donjeck – usled pojačanih tenzija i raspoređivanja ruskih trupa nadomak Ukrajine.
Takođe, od državljana Francuske zatraženo je i da napuste Ukrajinu – ukoliko u toj zemlji nemaju neodložnih poslova.
Prethodno je nemačko Ministarstvo spoljnih poslova upozorila državljane te zemlje da napuste Ukrajinu.
Lider samoproklamovane Donjecke republike Denis Pušilin potpisao je ukaz o opštoj mobilizaciji i pozvao muškarce da se naoružaju. Sličan ukaz potpisao je i separatistički lider Luganske republike, Leonid Pasečnik.
U severnom delu grada Donjecka u subotu se čulo nekoliko eksplozija, ali nije poznato ko ih je izazvao.
"Jako je strašno. Ponela sam sa sobom sve što mogu", kazala je 30-godišnja Tatjana iz Donjecka koja se sa četvorogodišnjom ćerkom ukrcala u autobus za evakuaciju.
Separatisti na istoku Ukrajine najavili su da je plan da se evakuše oko 700.000 ljudi, zbog pretnje od napada Kijeva - što ukrajinski lideri negiraju. Do sada je evakuisano oko 7.000 ljudi, saopštile su lokalne službe.
Ukrajiska vojska je objavila da je u subotu zabeležila 12 prekršaja prekida vatre od strane proruskih separatista u istočnoj Ukrajini, dok je u petak registrovano 66 prekršaja. Proruski separatisti i ukrajinska vojska se redovno međusobno optužuju za kršenje prekida vatre.
Sukob na istoku Ukrajine traje od 2014. i do sada je poginulo više od 14.000 ljudi.
Uporedo sa rastom tenzija, odvijaju se i pregovori.
U Minhenu se održava globalni Bezbednosni forum. Nemački kancelar Olaf Šolc kazao je, suprotno mišljenju SAD, da se ruski napad na Ukrajinu može izbeći diplomatskim sredstvima i da je Kremlj zainteresovan za pregovore o svojim bezbednosnim zahtevima.
Rusija traži da se Ukrajini ne dozvoli članstvo u NATO-u, kao i da se snage alijanse povuku iz istočnoevropskih zemalja, na pozicije od pre nekoliko decenija.
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg poručio je sa konferencije u Minhenu da je pozvao Rusiju na sastanak u formatu zajedničkog Saveta Rusije i NATO-a, u pismu koje je poslao ruskom šefu diplomatije Sergeju Lavrovu.
"Veoma smo zabrinuti jer vidimo da raspoređuju snage i da se pripremaju. Nikada u Evropi, od kraja Hladnog rata, nismo videli takvu koncentraciju borbenih jedinica".
Stoltenberg je rekao i da Rusija nastavlja da insistira na zahtevima za koje zna da NATO ne može da ispuni.
