Linkovi

SAD odbacuju najave talibana da će Kina investirati u Avganistan


Arhiva - Kineski specijalni izaslaik za Avganistan, Ju Šiajong (centar) stiže u hotel u glavnom gradu Katara, Dohi, na međunarodni sastanak o eskalaciji konflikta u Avganistanu, 10. avgusta 2021.

Američki zvaničnici i nezavisni analitičari izrazili su skepsu u petak po pitanju tvrdnji Talibana da je Kina spremna da uloži milijarde dolara u Avganistan.

Sekretarka za štampu Bele kuće Džen Psaki ukazala je da su Sjedinjene Države više zabrinute za pomoć afganistanskom narodu u kolapsu nacionalne ekonomije nego za suprotstavljanje bilo kakvom budućem širenju kineskog uticaja u zemlji.

"Naš fokus je rad sa velikom većinom međunarodne zajednice na isporuci humanitarne pomoći i njenoj isporuci pravim ljudima u Avganistanu kako bi bili sigurni da imaju ono što im je potrebno", rekla je ona odgovarajući na pitanje Glasa Amerike.

U intervjuu u Kabulu ranije ove nedelje, portparol Talibana Zabihulah Mudžahid rekao je da su se novi vladari Avganistana obavezali da će osigurati bezbednost kineskih radnika i imovine u zamenu za milijarde dolara kineskih investicija.

"Oni su zainteresovani za ulaganja u neke sektore u Avganistanu i žele da pregovaraju o detaljima", rekao je Mudžahid za Glas Amerike.

"Jedan od projekata je Mes Ainak (mesto jednog od najvećih avganistanskih rudnika bakra i drevnih budističkih ruševina), što je jedno od važnih područja u koje žele uložiti milijarde dolara, a ovo je potrebno i Avganistanu", rekao je Mudžahid.

"Puštanje mašti na volju"

Kina je investirala u susedne zemlje, uključujući Pakistan i Iran, i pozvala je Kabul da se pridruži kinesko-pakistanskom ekonomskom koridoru, vodećem projektu pekinške inicijative Pojas i put.

World Donors Seek Ways to Help Afghans, Not Taliban
please wait

No media source currently available

0:00 0:03:23 0:00

Ali ideja da je Kina spremna da investira u Avganistan je "želja", rekao je Husain Hakani, direktor za južnu i centralnu Aziju u Institutu Hadson, istraživačkom centru sa sedištem u Vašingtonu koji je usredsređen na američku politiku. Ulaganje od milijarde dolara znači očekivanje stotina miliona dolara godišnje zauzvrat, a avganistanska ekonomija trenutno jednostavno ne pruža tu mogućnost.

Hakani napominje da su Kinezi do sada talibanima dali samo 31 milion dolara humanitarne pomoći.

"To svakako nije pokazatelj nekoga ko je spreman da uloži milijarde", rekao je on.

Velika ulaganja u Avganistan takođe nisu verovatna pre nego što talibani dobiju međunarodno priznanje. Nijedna država nije priznala Islamski Emirat - što je ime koje grupa zvanično koristi - za zvaničnu vladu Avganistana, uključujući Kinu i Rusiju, još jednog američkog rivala.

"Svesni smo da sa njima treba sarađivati, ali nema mesta žurbi", rekao je ruski predsednik Vladimir Putin liderima bivših sovjetskih republika na samitu Zajednice nezavisnih država u petak.

Nestabilno i opasno

Dok su se talibani obavezali da će uspostaviti mir, Peking i drugi potencijalni investitori morat će da vide veću političku stabilnost i bolje bezbednosno okruženje.

"Kina će sigurno biti prva zemlja koja će zakucati na vrata, ali trenutno nema zemalja koje kucaju na vrata", rekao je Erol Jejbok, direktor Projekta o krhkosti i mobilnosti u Centru za strateške i međunarodne studije. "Oni zahtevaju određeni nivo stabilnosti."

Bezbednosna situacija je i dalje nestabilna, a mnogi strahuju da će druge militantne grupe jačati pod talibanskom vlašću.

Bombaši samoubice napali su u petak šiitsku džamiju u provinciji Kandahar na jugu Avganistana, ubivši na desetine ljudi tokom molitvi mase ljudi u petak. Odgovornost je preuzela Islamska država Korasan, takođe poznata kao ISIS-K, ista grupa koja je ubila najmanje 45 ljudi i ranila više desetina u prošlonedeljnom samoubilačkom napadu na šiitsku džamiju u severnoj provinciji Kunduz.

Idemo dalje

Osim pružanja humanitarne pomoći i evakuacije Amerikanaca i avganistanskih saveznika, administracija predsednika SAD Džoa Bajdena signalizirala je da ide dalje. Zvaničnici su više puta ponavljali da je vojna komponenta američkog prisustva u Avganistanu završena.

"SAD više nisu u igri u Avganistanu", rekao je Majkl Kuglmen, zamenik direktora programa za Aziju i stariji saradnik za južnu Aziju u Vilson centru.

Rekao je da su SAD mnogo više fokusirane na rivalstva velikih sila drugde u svetu, posebno u azijsko-pacifičkom regionu, uključujući Južnokinesko more, Tajvan i Hong Kong. I do sada, američki rivali nisu žurili da popune vakuum koji su SAD ostavile u Avganistanu.

"Kina i Rusija će želeti da budu vrlo oprezne, bar u bliskoj budućnosti, i posmatraju da vide šta se dešava u Avganistanu", rekao je Kugelman.

Osim bezbednosnih razloga, ni Komunistička partija Kine, ni Kremlj, nisu prirodni partneri Talibana, posebno jer se čini da grupa nije voljna da postane umerenija ili inkluzivnija kako bi stekla veći međunarodni legitimitet.

Međutim, upozorio je Hakani, politička i bezbednosna računica bi se promenila ako Avganistan ponovo postao utočište za međunarodne džihadiste.

"U tom trenutku će se svi ponovo proračunavati, uključujući i Sjedinjene Države", predvideo je on.

XS
SM
MD
LG