U Velikoj Britaniji je u utorak izmerena najveća ikada temperatura, a meteorolozi upozoravaju da će visoke temperature postati uobičajene u zemlji koja za to nije pripremljena, prenosi agencija Asošijeted pres.
Britanija je samo jedna od evropskih zemalja koje je zahvatio talas vrućina, koji je izazvao požare od Portugala do Balkana i uzrokovao stotine smrtnih slučajeva povezanih sa visokim temperaturama. Prizori plamena koji se približava jednoj plaži u Francuskoj i Britanaca koji pokušavaju da se izbore sa vrućinom - čak i u priobalnim mestima - povećali su strahovanja u pogledu posledica klimatskih promena.
U Koningsbiju, na istoku Engleske, izmerena je temperatura od 40,3 stepena Celzijusa - čime je oboren rekord postavljen samo nekoliko sati ranije. Pre utorka, najveća izmerena temperatura u zemlji bila je 38,7 stepeni - zabeležena 2019. godine. Do kasnog podneva, rekord je oboren u 29 mesta u Britaniji.
Glavni naučnik meteorološke agencije Stiven Belčer rekao je da su takve temperature u Britaniji "gotovo nemoguće" bez klimatskih promena koje uzrokuje ljudski faktor.
Belčer je upozorio da bi "slične temperature mogle da budu prisutne svake tri godine" ako se ne preduzme ozbiljna akcija na suzbijanju emisije ugljen dioksida.
Vrućina je poremetila saobraćaj, zdravstvenu zaštitu i rad škola. Veliki deo Engleske, od Londona na jugu do Mančestera i Lidsa na severu, i dalje je pod prvim ikada "crvenim"alarmom za ekstremnu vrućinu, što znači da postoji opasnost od smrti čak i među zdravim ljudima.
London je bio suočen i sa, kako je naveo gradonačelnik Sadik Kan, "ogromnim naletom" požara zbog vrućine. Londonska vatrogasna služba saopštila je da pokušava da ugasi 10 velikih požara širom grada.
Na ulicama u Londonu bilo je manje saobraćaja, s obzirom na to da su mnogi poslušali upozorenje da ne izlaze napolje, dok su vozovi putovali smanjenom brzinom zbog strahovanja od iskrivljenja šina, ili nisu saobraćali.
Britanski muzej planirao je ranije zatvaranje, a Vrhovni sud je zatvoren za posetioce nakon što su pretresi održani virtuelnim putem zbog problema sa klima uređajima.
Mnoge javne zgrade, među kojima su i bolnice, nemaju klima uređaje, što pokazuje koliko je ekstremna vrućina neobičajena u zemlji poznatijoj po kiši i umerenim temperaturama.
Hajd park u Londonu, u kojem je obično veliki broj građana, bio je primetno pust - osim dugih redova za kupanje u lokalnom jezeru.
"Idem u kancelariju jer je tamo lepo i hladno. Vozim bicikl, umesto odlaska podzemnom železnicom", kaže geolog Tim Eliot.
Jedna od naprometnijih železničkih stanica u zemlji, Kings kros u Londonu, u utorak je bila prazna, bez vozova na istočnoj i zapadnoj liniji. Londonski aerodrom Luton je u ponedeljak na nekoliko sati zatvorio pistu zbog štete koju su pričinile ekstremno visoke temperature.
Ministar saobraćaja Grent Šaps rekao je da britanska saobraćajna infrastuktura, a neka potiče još iz viktorijanskog doba, "jednostavno nije izgrađena da izdrži ovu vrstu temperatura - i proteći će mnogo godina pre nego što možemo da je zamenimo onom koja može".
Opasnost od ekstremne vućine bila je vidljiva u Britaniji i širom Evrope. Najmanje 6 osoba se utopilo širom Velike Britanije, u rekama, jezerima i rezervoarima, dok su pokušavale da se rashlade. U međuvremenu, više od 1.000 smrtnih slučajeva povezuje se sa talasom vrućina u Španiji i Portugalu.
Generalni sekretar Svetske meteorološke organizacije Peteri Talas izrazio je nadu da će talas vrućina podstaći vlade i birače da urade više na suzbijanju klimatskih promena. Talas je upozorio da se očekuje da će temperature samo nastaviti da rastu.
Eksperti za klimu ističu da je globalno zagrejavanje povećalo učestalost ekstremnih vremenskih prilika, a istraživanja pokazuju da je verovatnoća da temperature u Britaniji dostignu 40 stepeni Celzijusa sada 10 puta veća nego u predindustrijsko doba.
Ekstremno visoke temperature izmerene su i u drugim delovima Evrope. U najstarijoj meteorološkoj stanici u Parizu - otvorenoj 1873. godine - temperatura je premašila 40 stepeni Celzijusa samo treći put u istoriji.
Zbog suše i talasa vrućina, povezanih sa klimatskim promenama, teže je suzbijati i šumske požare. Na jugozapadu Francuske, i dalje bukte požari koje pokušava da ugasi više od 2.000 vatrogasaca. Desetine hiljada ljudi evakuisane su iz svojih domova i letovališta od izbijanja požara 12. jula, a izgorelo je 190 kvadratnih kilometara šuma i vegetacije.
U Grčkoj, veliki požar izbio je severoistočno od Atine, a rasplamsava ga snažan vetar. Vatrogasci pokušavaju da spreče da stigne do naseljenih područja na padinama planine Penteli, oko 25 kilometara severoistično od prestonice. Dim od požara prekrio je delove Atine.
