Linkovi

Rat u Ukrajini

Rusko zlato i odbrambena industrija mete novih američkih sankcija

ARHIVA - Američki Sekretarijat za finansije (Foto: Olivier DOULIERY / AFP)

Sjedinjene Države u utorak su uvele sankcije protiv više od 100 entiteta i pojedinaca i zabranile novi uvoz ruskog zlata, čime su povećale pritisak na Rusiju zbog invazije na Ukrajinu, u skladu sa obavezama preuzetim na ovonedeljnom samitu G7, prenosi agencija Rojters.

Sekretarijat za finansije je u saopštenju naveo da je sankcionisao 70 entiteta od kojih su mnogi, kako se navodi, ključni za rusku odbrambenu industriju kao i 29 pojedinaca, da bi se poremetili kapaciteti Rusije da razvija i raspoređuje oružje i tehnologiju koji se koriste u ratu u Ukrajini.

Kaznene mere predviđaju zamrzavanje imovine i zabranu poslovanja Amerikanaca sa sankcionisanim entitetima i pojedincima.

"Sankcionisanje ruske odbrambene industrije će umanjiti kapacitete (ruskog predsednika Vladimira) Putina i dodatno zaustaviti njegov rat protiv Ukrajine, koji je već opterećen lošim moralnim stanjem, prekinutim lancima nabavke i logističkim neuspesima", navela je u saopštenju američka sekretarka za finansije Dženet Jelen.

U okviru mera američke vlade, uvedene su nove sankcije Rosteku, ruskom državnom odbrambenom konglomeratu. Iz Sekretarijata za finansije je saopšteno da Rostek upravlja nad "više od 800 entiteta širom velikog broja sektora" i da su blokirani svi entiteti u kojima ta kompanija ima, direktan ili indirektan, udeo od više od 50 odsto.

Sankcionisana je i Ujedinjena vazduhoplovna korporacija, koja proizvodi ruske borbene avione MiG i Suhoj - letelice koje koriste i neki američki saveznici, među kojima su i pojedine članice NATO-a - a čiji je većinski vlasnik Rostek. Američka vlada saopštila je da je cilj da se "oslabi sposobnost Rusije da nastavi vazdušne napade na Ukrajinu".

Kažnjen je i Tupoljev, proizvođač ruskih strateških bombardera i transportnih letelica.

Uvedene su i sankcije protiv oko 20 entiteta koji razvijaju i proizvode vojnu elektronsku opremu, kao i protiv najvećeg ruskog proizvođača kamiona Kamaz, zato što se njegova vozila koriste za prevoz raketa i ruskih vojnika u Ukrajini.

Takođe se zabranjuje uvoz zlata poreklom iz Rusije, sa izuzetkom zlata koje se nalazilo izvan te zemlje pre utorka. Reč je o najvećem ruskom izvozu posle energenata. Zlato je ključni resurs za rusku centralnu banku suočenu sa ograničenim pristupom imovini u inostranstvu zbog zapadnih sankcija.

Među sankcionisanim pojedincima su i osobe koje su bile umešane u izbegavanje sankcija, kao i nekoliko aktuelnih i bivših zvaničnika separatističkih teritorija u Donbasu.

Stejt department takođe uvodi sankcije protiv 45 entiteta i 29 pojedinaca, među kojima su ruske vojne jedinice i obaveštajna agencija FSB (Federalna služba za bezbednost), saopšteno je iz Sekretarijata za finansije. Biće uvedene i restrikcije na izdavanje viza za više od 500 ruskih vojnih oficira, kao i drugih zvaničnika.

Bajdenova administracija je u utorak takođe saopštila da je uvela trgovinske sankcije protiv 36 kompanija, a neke od sankcionisanih kineskih preduzeća je optužila da pružaju podršku ruskoj vojnoj i odbrambenoj industrijskoj bazi, posle ruske invazije na Ukrajinu.

Kažnjene su i kompanije iz Rusije, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Litvanije, Pakistana, Singapura, Velike Britanije, Uzbekistana i Vijetnama.

Ostale vesti dana

Rusija otvara još centara za regrutovanje na svojim granicama

Kolona automobila na granici sa Kazahstanom, Rusi pokušavaju da pobegnu iz zemlje posle najavljene mobilizacije

MOSKVA - Ruske vlasti otvorile su dodatne centre za regrutovanje u blizini graničnih prelaza, kako bi sprečile hiljade Rusa da pobegnu iz zemlje i ne budu mobilisani za rat u Ukrajini.

Novi punkt je otvoren na prelazu Ozinki, na granici sa Kazahstanom, gde su proteklih dana odlazile desetine hiljada ljudi. Na granici sa Kazahstanom biće otvoren još jedan centar, u regionu Astrakan.

Centri za regrutaciju otvoreni su ranije ove nedelje i na granici sa Gruzijom i Finskom. Svim muškarcima koji su u godinama da mogu da ratuju, a žele da napuste zemlju, biće predati pozivi za učešće u ratu. Odbijanje mobilizacije kažnjivo je zatvorom.

Oko 194.000 Rusa je do sada uspelo da pobegne u Gruziju, Kazahstan i Finsku - kolima, biciklom ili peške, otkako je ruski predsednik Vladimir Putin objavio mobilizaciju rezervista, a većina muškaraca do 65 godina u Rusiji su registrovani kao rezervisti.

Kremlj je saopštio da će biti regrutovano oko 300.000 ljudi, ali ruski mediji prenose da taj broj može biti i do 1,2 miliona ljudi.

Rusko Ministarstvo odbrane obećalo je da će mobilisati samo one koji već imaju borbeno iskustvo, ali prema medijskim izveštajima i navodima nevladinih organizacija, i oni koji nisu u tom rangu bivaju mobilisani.

Oficijelni dokument o mobilizaciji koji je Putin potpisao ne daje mnogo detalja, pa se zato svi pribojavaju opšte mobilizacije.

U pokušaju da umiri javnost, Putin je u četvrtak rekao Savetu za bezbednost da su "neke greške napravljene u mobilizaciji" i da su pozvani neki ljudi koje bi trebalo vratiti kući, te da samo rezervisti koji su već prošli obuku treba da budu pozvani.

"Ako se pojavila greška, ponavljam, mora biti ispravljena. Ako treba, vratite kući one koji su pozvani bez razloga", rekao je Putin.

Masovni egzodus iz Rusije počeo je 21. septembra, pošto se Putin obratio naciji. Avionske karte su planule i ubrzo dostigle neviđene cene. Oni koji nemaju novca za avion, krenuli su kolima ka granici. Nekim muškarcima nije bilo dozvoljeno da izađu iz zemlje zbog ukaza o mobilizaciji, a potom su otvoreni i centri za regrutaciju.

Finska je objavila da će zabraniti ruskim državljanima sa turističkim vizama da ulaze u zemlju od petka. Finska je, uz Norvešku, jedina zemlja koja je omogućavala Rusima da se domognu evropskog tla i već je primila desetine hiljada ljudi koji su pobegli u prethodnim danima.

Putin potpisao pripajanje četiri ukrajinske oblasti Rusiji

Vladimir Putin na ceremoniji pripajanja četiri ukrajinske oblasti Rusiji

MOSKVA - Ruski predsednik Vladimir Putin potpisao je dokument o aneksiji četiri ukrajinske oblasti koje su okupirale ruske snage i koje su na osporavanim referendumima izglasale pripajanje Rusiji.

"Ovo je volja miliona ljudi", rekao je Putin pred stotinama zvaničnika u Kremlju, dok mu je govor često prekidan aplauzom. Najavio je će Moskva nove teritorije braniti na sve načine i svim sredstvima.

Ceremonija je održana tri dana pošto je završeno glasanje na referendumima koje Zapad smatra lažnim, jer su ih organizovali ljudi koje je Moskva postavila u okupirane ukrajinske oblasti Donjeck, Lugansk, Herson i Zaporožje. Oko 99 glasova bilo je za pripajanje Rusiji.

Putin je apelovao na Ukrajinu da prekine sa vojnim akcijama i vrati se za pregovarački sto. Kijev je najavio da želi da povrati teritorije koje je okupirala Rusija.

U svom govoru u Moskvi, Putin se obavezao da će braniti rusku "otadžbinu i vrednosti" i rekao da se Zapad plaši ruske kulture.

Ruski predsednik je optužio SAD i njene saveznice za "hibrirni rat" protiv Rusije i separatista na istoku Ukrajine. Dodao je da je Zapad prekršio obećanja data Rusiji i da nema moralno pravo da priča o demokratiji, te da se zapadne zemlje ponašaju "imperijalistički" kao i uvek.

Znak u centru Moskve na kojem piše "Herson, Zaporožje, Donjeck, Lugansk - Rusija"
Znak u centru Moskve na kojem piše "Herson, Zaporožje, Donjeck, Lugansk - Rusija"

Putinov plan da anektira Donjeck, Lugansk, Herson i Zaporožje osuđivan je na Zapadu. Generalni sekretar UN Antionio Gutereš ocenio je to kao "opasnu eksalaciju" koja ugrožava izglede za mir.

"I dalje se može zaustaviti. Ali, da bi se zaustavilo, prvo moramo zaustaviti onu osobu u Rusiji koja rat želi više od života. Želi vaše živote, građani Rusije", rekao je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski.

Četiri oblasti zauzimaju oko 90.000 kvadratnih kilometara i čine oko 15 odsto ukrajinske teritorije.

Zvaničnici ruske vlade saopštili su da će četiri oblasti biti pod ruskom upravom kada se i formalno priključe. Putin je ranije pripretio da će braniti rusku teritoriju i nuklearnim oružjem ako zatreba.

Desetine mrtvih civila na jugu Ukrajine

Dok se u Kremlju odvijala svečana ceremonija prolašenja aneksije ukrajinskih teritorija Rusiji, na terenu su nastavljene borbe.

Kako su saopštili ukrajinski zvaničnici, u ruskom napadu na konvoj automobila na jugu Ukrajine, poginulo je najmanje 23 ljudi.

"Za sada je 23 mrtvih i 28 ranjenih, svi civili. Ovo je još jedan teritoristički napad od strane terorističke zemlje", napisao je na Telegramu Oleksandr Staruk, guverner oblasti Zaporožje koju Rusija hoće da anektira.

Ruski vojni zvaničnici za napad krive ukrajinske snage.

Ukrajina najavljuje da će tražiti nazad svoju teritoriju.

"Referendumi nemaju nikakvu vrednost po međunarodnom pravu, ostaju deo Ukrajine koja je spremna da uradi sve kako bi ih vratila nazad", kaže savetnik predsednika Mikailo Podoljak.

Predsednik Ukrajine zakazao je za petak sastanak sa vojnim i obaveštajnim šefovima i najavio da će biti donete neke suštinske odluke.

Predsednik SAD Džo Bajden rekao je da Amerika nikada neće priznati četiri oblasti kao ruske.

"Rezultati glasanja su proizvedeni u Moskvi", rekao je Bajden.

Tuski predsednik Redžep Tajip Erdogan apelovao je na Putina da smanji tenzije u Ukrajini.

SAD i EU su spremne da Rusiji uvedu još sankcija zbog aneksije četiri oblasti, a čak i saveznice Rusije poput Srbije i Kazahstana, najavljuju da neće priznati rezultate referenduma.

update

Putin priznao nezavisnost dva okupirana ukrajinska regiona, Bajden i Gutereš kritikuju plan o aneksiji

Predsednik Rusije Vladimir Putin (Foto: Sputnik/Reuters)

Predsednik Rusije Vladimir Putin potpisao je dekrete kojima se ukrajinski regioni Herson i Zaporožje priznaju kao nezavisne teritorije.

Kako je izvestila agencija Rojters, radi se o potezu nephodnom da bi ruski predsednik mogao da nastavi sa planovima, prema kojima bi u petak trebalo da objavi, da su ti okupirani ukrajinski regioni formalno pripojeni Rusiji.

Ruska državna novinska agencija RIA novosti objavila je da su prethodnih dana u Hersonu i Zaporožju, inače okupiranim ukrajinskim područjima, održani referendumi - kojima je velikom većinom izglasano otcepljenje od Ukrajine i priključenje Ruskoj Federaciji.

Međunarodno nepriznate i samoproglašene, Donjecka i Luganska narodna republika, takođe su održale referendum o pridruživanju Rusiji - kojima je podržano pripajanje.

Ukrajina i veliki deo međunarodne zajednice odbacio je rezultate glasanja - označivši ih nelegalnim i sprovedenim pod prinudom Rusije koja pod vojnom okupacijom drži ukrajinske regione.

Gutereš: Ruski plan o aneksiji - opasna eskalacija

Pre objave iz Kremlja - generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš upozorio da ruski plan o aneksiji četiri ukrajinska regiona predstavlja, kako se izrazio, opasnu eskalaciju koja bi ugrozila mogućnosti za postizanje mira u tom regionu.

Bajden: Potez Rusije žestoko kršenje Povelje UN

Američki predsednik Džozef Bajden izjavio je da SAD nikada neće priznati ruske pretenzije na suverenu ukrajinsku teritoriju.

Potez Rusije predstavlja žestoko kršenje Povelje Ujedinjenih nacija”, poručio je Bajden.

Prethodno je zvanični Kremlj je saopštio da će Rusija u petak održati ceremoniju zvaničnog uključivanja četiri oblasti Ukrajine u sastav Rusije, što je proces koji su Ukrajina i njeni saveznici odbacili kao nelegitiman, dok stižu najave odmazde u vidu novih sankcija.

"Bilo kakva odluka o nastavku procesa anektiranja ukrajinskih regiona Donjeck, Lugansk, Herson i Zaporožje nema nikakvu pravnu snagu i zaslužuje da bude osuđena", rekao je Gutereš.

Generalni sekretar svetske organizacije istakao je da Rusija aneksijom delova ukrajinske teritorije krši Povelju UN i međunarodno pravo.

"Svaka aneksija teritorije neke države od strane druge države, koja je posledica pretnje ili upotrebe sile, predstavlja kršenje principa Povelje i međunarodnog prava", precizirao je generalni sekretar Ujedinjenih nacija.

Prethodno je zvanični Kremlj je saopštio da će Rusija u petak održati ceremoniju zvaničnog uključivanja četiri oblasti Ukrajine u sastav Rusije, što je proces koji su Ukrajina i njeni saveznici odbacili kao nelegitiman, dok stižu najave odmazde u vidu novih sankcija.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je novinarima u četvrtak da će na ceremoniji učestvovati ruski predsednik Vladimir Putin, zajedno sa šefovima četiri regiona u kojima je Rusija organizovala referendume koji su završeni ranije ove nedelje.

Nemački kancelar Olaf Šolc objavio je u četvrtak na Tviteru da je uverio ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog da Nemačka nikada neće priznati "takozvane rezultate" referenduma.

"Lažni referendumi koje je Putin sproveo u ilegalno okupiranim oblastima Ukrajine su bezvredni", rekao je Šolc.

Sekretarka za štampu Bele kuće Karin Žan-Pjer rekla je novinarima u sredu da Sjedinjene Države očekuju da će Rusija "iskoristiti ove lažne referendume kao lažni izgovor da pokuša da anektira ukrajinsku teritoriju uz flagrantno kršenje međunarodnog prava i Povelje Ujedinjenih nacija".

Žan-Pjer je rekla da bez obzira na to šta Rusija tvrdi, te oblasti ostaju ukrajinska teritorija.

"Kao odgovor, radićemo sa našim saveznicima i partnerima na nametanju dodatnih ekonomskih troškova Rusiji i pojedincima i entitetima unutar i van Rusije koji pružaju podršku ovoj akciji", rekla je ona.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen rekla je u sredu da EU planira da odgovori "oštrim novim zabranama uvoza ruskih proizvoda" i da proširi zabranu izvoza "kako bi se vojni kompleks Kremlja lišio ključnih tehnologija".

"Ovo će zadržati ruske proizvode van evropskog tržišta i uskratiti Rusiji dodatnih sedam milijardi evra prihoda", rekla je fon der Lajen novinarima u Briselu. 27 zemalja članica EU moralo bi da odobre sankcije da bi one stupile na snagu, a blok je imao poteškoća u postizanju sporazuma o nekim prethodnim sankcijama.

"Odlučni smo da nateramo Kremlj da plati ovu dalju eskalaciju", rekla je ona.

Ukrajinska teritorija koju Rusija planira da pripoji obuhvata Donjecku, Hersonsku, Lugansku i Zaporošku oblast, što predstavlja oko 15 odsto zemlje.

Curenje iz gasovoda

NATO je u četvrtak saopštio da sve dostupne informacije ukazuju na to da su višestruka curenja u podvodnim gasovodima koji prenose gas iz Rusije u Evropu rezultat "namernih, nepromišljenih i neodgovornih dela sabotaže".

U saopštenju NATO navodi se da curenje podataka izaziva duboku zabrinutost i da alijansa podržava istrage o uzroku.

"Mi, kao saveznici, obavezali smo se da ćemo se pripremiti, odvraćati i braniti od zloupotrebe energije i drugih hibridnih taktika od strane državnih i nedržavnih aktera", saopštio je NATO. "Svaki namerni napad na kritičnu infrastrukturu saveznika naišao bi na ujedinjen i odlučan odgovor".

Švedska obalska straža saopštila je u četvrtak da je otkriveno četvrto curenje, sa ukupno dva u blizini Švedske, a druga dva u blizini Danske.

Curenja su u međunarodnim vodama.

Cevovodi trenutno nisu u funkciji, ali sadrže gas koji je iscurio u Baltičko more.

U izveštaju su korišćene neke informacije agencija Asošijeted pres, Frans pres i Rojters.

Pentagon najavljuje dodatnu vojnu pomoć Ukrajini od 1,1 milijarde dolara

Visoko-mobilni artiljerijski raketni sistem (HIMARS) u akciji tokom vojnih vežbi na aerodromu Spilve, u Rigi, Letonija, 26. septembra 2022.

Pentagon pruža dodatnih 1,1 milijardu dolara pomoći Ukrajini, čime je ukupna američka vojna pomoć dostigla skoro 17 milijardi dolara od kada je administracija predsednika Džoa Bajdena stupila na dužnost.

Najnoviji paket uključuje finansiranje još 18 artiljerijskih raketnih sistema visoke pokretljivosti (HIMARS) i municije za njih, oružja za koje američki odbrambeni zvaničnici kažu da se pokazalo veoma efikasnim u pomoći Ukrajini da odbrani svoju teritoriju otkako je Rusija napala tu zemlju u februaru.

SAD su Ukrajini već dostavile 16 HIMARS-a, a visoki zvaničnik odbrane rekao je novinarima u sredu da Bajdenova administracija počinje proces nabavke za narednih 18, jer će im biti potrebne "godine" da se nabave, izgrade i isporuče.

Najnoviji paket finansira nabavku naoružanja i opreme u okviru Inicijative za bezbednosnu pomoć Ukrajini, koja obezbeđuje sredstva za ugovore fokusirane na dugoročne potrebe Ukrajine za odbranu i bezbednost.

Za ostalo oružje i opremu iz paketa vrednog 1,1 milijardu dolara biće potrebno od dva meseca do dve godine da se isporuče Ukrajini, rekao je visoki zvaničnik odbrane. To uključuje sisteme za suzbijanje bespilotnih letelica koje Rusija koristi protiv ukrajinskih trupa, 22 radara, oko 150 terenskih vozila "hamvi", oko 150 taktičkih vozila za vuču oružja, desetine kamiona i prikolica, pancire i opremu za komunikaciju, nadzor i uklanjanje eksploziva.

Održavanje i obuka se takođe finansiraju iz ovog paketa.

Ruske snage koriste bespilotne letelice iranske proizvodnje da gađaju ukrajinske snage, navodi Pentagon, što je izazvalo potrebu da se suprotstave ovom oružju.

Pentagon je iskoristio ovlašćenja data od predsednika da brže obezbedi oružje, a zvaničnici kažu da se uskoro očekuje još jedna najava pomoći Sekretarijata za obranu.

Takođe u sredu, visoki vojni zvaničnik rekao je da su SAD videle da se "mali broj" prvih rezervista iz najnovije ruske mobilizacije preselio u Ukrajinu. Rusija je objavila planove da pozove oko 300.000 ljudi u borbu u Ukrajini zbog velikih gubitaka na bojnom polju.

Desetine hiljada ruskih muškaraca pobeglo je iz zemlje u pogranične zemlje otkako je objavljena mobilizacija.

Ukrajina traži izolaciju Rusije i dodatnu vojnu pomoć za svoje snage

Ukrajinske spasilačke ekipe odnose telo žene posle ruskog napada na školu u oblasti Luganska, 28. septembar 2022.

Ukrajina je pozvala svoje saveznike da jasno stave do znanja Rusiji da će "njeni pokušaji da anektira, ucenjuje i postavlja ultimatume" samo doprineti većoj podršci ukrajinskoj strani u konfliktu, koji je počeo februarskom invazijom ruskih snaga na Ukrajinu.

"Ukrajina poziva EU, NATO i Grupu 7 da momentalno i značajno povećaju pritisak na Rusiju, uključujući i uvođenje novih strožih sankcija i da značajno povećaju svoju vojnu pomoć Ukrajini, uključujući i da nam obezbede tenkove, borbene letelice, oklopna vozila, artiljeriju dugog dometa i opremu za protivavionsku i protivraketnu odbranu", saopštilo je ministarstvo spoljnih poslova Ukrajine.

Apel je usledio u trenutku kada je su lideri oblasti Lugansk i Herson, koje je postavila Rusija, pozvali ruskog predsednika Vladimira Putina da anektira te teritorije, na osnovu onog što su nazvali podrškom stanovništva.

Zvaničnici koje je postavila Rusija naveli su da je 93 odsto birača na petodnevniom referendumu u Zaporožju podržalo aneksiju, 87 procenata u Hersonu, 98 u Lugansku i 99 odsto u Donjecku. Zajedno te četiri oblasti čine 15 procenata ukrajinske teritorije.

Ukrajina, SAD i druge zapadne zemlje odbacile su referendume kao nezakonite i malo je verovatno da oni budu međunarodno priznati.

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski rekao je u obraćanju Savetu bezbednosti UN u utorak da Rusija mora da bude međunarodno izlovana zbog svojih lažnih referenduma u Ukrajini.

"Postoji samo jedan način da se sve ovo zaustavi", rekao je Zelenski tokom video obraćanja. "Prvo, to je potpuna izolacija Rusije kao odgovor na sve ono što radi".

Dodatne sankcije bi trebalo da se uvedu Moskvi, rekao je Zelenski, i trebalo bi joj ukinuti pravo veta u Savetu bezbednosti UN i suspendovati joj članstvo u svim međunarodnim institucijama.

"Aneksija zauzetih teritorija… predstavlja najbrutalnije kršenje Povelje UN", naveo je ukrajinski lider. "To je pokušaj da se ukrade teritorija druge zemlje. Radi se o pokušaju da se izbrišu norme međunarodnog prava".

Ukoliko Moskva bude anektirala ove teritorije, rekao je Zelenski, to će "značiti da nema o čemu da se priča sa predsednikom Rusije".

Podsekretarka UN za politička pitanja Rozmari Dikarlo rekla je članovima Saveta bezbednosti da ovi referendumi ne predstavljaju "iskreno izražavanje volje stanovništva".

"Unilateralni potezi s ciljem da se obezbedi privid legitimiteta u pokušaju da jedna država na silu oduzme teritoriju drugoj, dok tvrdi da to predstavlja volju naroda, ne mogu se smatrati zakonitim prema međunarodnom pravu", rekla je Dikarlo.

"Kijev sada odbacuju ne samo građani Krima i Donbasa, nego i oni u oblastima Herson i Zaporožje", rekao je na sednici Saveta bezbednosti UN ambasador Rusije Vasilij Nebenzija i dodao:

"Ovaj proces će se nastaviti ukoliko Kijev ne prepozna svoju grešku i svoje strateške greške i ne počne da sluša interese svog naroda, a ne da slepo izvršava volju onih koji ih koriste".

U Ukrajini i na Zapadu postoji zabrinutost da će - ukoliko teritorije budu anektirane - predsednik Rusije Vladimir Putin tvrditi da je svaki pokušaj Ukrajine da ponovo osvoji te delove u stvari napad na Rusiju.

Diplomatska akcija

SAD i Albanija podelile su članicama Saveta bezbednosti nacrt rezolucije, kojom se osuđuju referendumi, pozivaju zemlje da ne priznaju promenjeni status Ukrajine i vrši pritisak na Rusiju da povuče svoje trupe iz te zemlje.

"Ukoliko Rusija izabere da zaštiti sebe od odgovornosti ovde u Savetu bezbednosti, mi ćemo se onda obratiti Generalnoj skupštini UN kako bi poslalai jasnu poruku Moskvi", rekla je američka ambasadorka pri UN Linda Tomas-Grinfild.

"Svet mora da bude ujedinjen i brani Povelju Ujedinjenih nacija".

Američka ambasadorka rekla je novinarima posle sastanka da se nada da će se glasanje u Savetu bezbednosti obaviti krajem ove ili početkom sledeće nedelje.

"Pozivamo sve članice UN - svakog kome principi suvereniteta, teritorijalnog integriteta i nepromenljivosti granica nešto znače - da se suprotstave potezima Rusije, osude referendume i njihove rezultate, i da nikad ne priznaju bilo koji pokušaj da se Ukrajini ukrade teritorija nasiljem i terorom", rekao je ambasador Albanije Ferit Hodža.

Neke informacije u ovoj priči dobijene su od Asošijeted presa, AFP-a i Rojtersa.

Učitajte još

XS
SM
MD
LG