Američka ekonomija je prošle godine rasla najbržim tempom od predsedničkog mandata Ronalda Regana, i oporavila se od kratke ali katastrofalne recesije 2020. izazvane pandemijom koronavirusa, prenosi agencija Asošijeted pres.
Bruto društveni proizvod porastao je za 5,7 odsto 2021. godine što je najsnažniji godišnji rast od 1984. kada je zabilježen skok od 7,2 procenta posle prethodne recesije. Sekretarijat za ekonomiju u četvrtak je saopštio da je ekonomija rasla po godišnjoj stopi od 6,9 odsto od oktobra do decembra, nakon što su kompanije obnovile svoje zalihe.
"To samo pokazuje da se američka privreda adaptirala na nove varijante i da nastavlja da bude produktivna", ocenila je Bet En Bovino, ekonomista u kompaniji "Standard & Poor’s"
Međutim, očekuje se da će američka ekonomija usporiti ove godine zbog inflacije i velikog broja zaraženih od Kovida 19. Mnogi ekonomisti snižavaju procene rasta za aktuelni prvi kvartal, od januara do marta, uzimajući u obzir posledice širenja omikron soja koronavirusa. Međunarodni monetarni fond (MMF) procenio je da će rast BDP-a za celu 2022. godinu usporiti na 4 odsto.
Mnogi američki biznisi, naročito restorani, barovi i hoteli, i dalje trpe posledice omikrona, zbog kojeg milioni ljudi nerade izlaze napolje da bi izbegli gužve. Potrošnja, koja je glavni pokretač ekonomije, mogla bi da bude manja ove godine zbog ukidanja vladine pomoći, koja je podsticala privednu aktivnost 2020. i 2021. godine.
Federalne rezerve (američka centralna banka) u sredu su takođe saopštile da planiraju da povećaju kamatne stope više puta ove godine da bi suzbile najveći rast inflacije za gotovo četiri decenije. Zbog tog poteza, krediti će biti skuplji što će možda usporiti ekonomski rast ove godine.
Prošlogodišnji rast podstaknut je skokom potrošnje od 7,9 odsto i privatnih ulaganja od 9,5 procenata. Potrošnja je u poslednja tri meseca 2021. međutim rasla po umerenijoj godišnjoj stopi od 3,3 odsto. Privatne investicije skočile su za 32 odsto, kako su kompanije obnavljale zalihe da bi zadovoljile potražnju.
Rast američke privrede prošle godine usledio je nakon pada BDP-a od 3,4 odsto 2020. godine - najvećeg od 1946. godine. Zbog mera za suzbijanje koronavirusa, izgubljeno je 22 miliona poslova, a ekonomija upala u duboku recesiju.
Međutim, veoma niske kamatne stope, vladina pomoć, te kampanja imunizacije protiv kovia oživeli su ekonomiju, a mnogi građani su počeli ponovo da izlaze i troše.
Skok potražnje je međutim iznenadio kompanije, od kojih su mnoge bile suočene sa nedovoljnim zalihama i malim brojem radnika.
Fabrike i luke su postale preopterećene, a lanac nabavke poremećen. Počela je da se ubzrava inflacija, pa su tokom proteklih 12 meseci potrošačke cene skočile za 7 odsto - najviše od 1982. godine. Najviše su skočile cene hrane, energenata i automobila.
Krajem prošle godine, ekonomija je počela da usporava. Maloprodaja je pala za 1,9 odsto u decembru, a proizvodnja je istog meseca pala na najniži nivo za 11 meseci.
