Predlog optužnice protiv kosovskog predsednika Hašima Tačija objavljen je u sredu 24. juna, tri dana pred zakazani, pa otkazani sastanak u Vašingtonu. Specijalizovano veće je u saopštenju navelo da je razlog za objavljivanje predloga optužnice, za koju se ne zna ni da li će biti potvrđena, pritisak na njihov rad. Međutim, zbog tajminga se u javnosti postavlja pitanje da li je objava najave optužnice politički potez EU u borbi sa Amerikom za primat u dijalogu Srbije i Kosova.
Oni koji prate globalnu politiku za Glas Amerike kažu da je momenat objavljivanja optužnice protiv Tačija neobičan i pažljivo planiran.
"Ovo se uklopilo u određeni rivalitet koji je postojao između američke administracije u vidu ambasadora Grenela i nekih evropskih centara moći koji su imali drugačiji pristup", smatra diplomata Zoran Milivojević i napominje da će posledice objavljivanja predloga optužnice protiv Tačija biti političke, sve i da odluka nije time motivisana.
"U ovom trenutku čini se da je više nego evidentna utrka između SAD i EU o tome ko će i na koji način preformatirati i ubrzati budući dijalog", ocenjuje Dragan Đukanović sa Fakulteta političkih nauka.
Brisel i Vašington, kažu sagovornici Glasa Amerike, imaju drugačije pristupe kako doći do cilja. Ali ne treba zaboraviti da im je cilj im isti – nezavisno Kosovo.
"EU, pre svega na Nemačku mislim, bila je eksplicitno protiv bilo kakve promene kosovske granice i to je nešto na čemu je prilično insistirala, SAD to nisu podržavale, ali su bile spremne da ako to bude rezultat dogovora, da to priznaju", kaže Đukanović.
Zoran Milivojević kaže da "Amerika nije malo dete kome se može oduzeti igračka", i da je reč o ozbiljnom faktoru bez kojeg se pitanje Kosova ne može rešiti.
"Amerika neće dozvoliti da bude istisnuta na način kako to neko sada ocenjuje, nekom političkom akcijom i da bude isključena iz procesa čiji ishod zavisi do nje i čemu je ona kumovala od samog početka... Sve što se desi, kako god i kad god da se desi, mora biti verifikovano na najvišem nivou, globalnom planu u Savetu bezbednosti UN gde je Amerika nezaobilazna".
Mogu li EU i SAD da usklade metodologiju u dijalogu Srbije i Kosova i da li je ekonomski pristup, na kome insistira specijalni izaslanik Bele kuće za dijalog Ričard Grenel, komplementaran sa političkim koji zastupa EU?
"Ta ekonomija može da odigra određenu ulogu, stvara povoljan ambijent, relaksira odnose i stvara političku situaciju koja dozvoljava da se razgovara o suštinskim stvarima. I taj pragmatizam je ključan u pristupu Amerike", kaže Milivojević.
Đukanović napominje da su na ovim prostorima, ipak, uvek prioritet imale političke teme u odnosu na ekonomiju.
"Naravno da je bitno da se stvori neka vrsta povoljnijeg priverednog ambijenta, međusobne saradnje, videli smo koliko su takse uticale na odnose Beograda i Prištine. Ali, to nisu ključne teme – ključne teme jesu kako će se urediti odnosi Beograda i Prištine, kako će se regulisati status Srba na Kosovu, imovine SPC, dakle to su teme koje su broj jedan".
Osim otvorenih pitanja kada će dijalog biti nastavljen i o čemu će se razgovarati, pitanje je i da li će Hašim Tači ostati na mestu kosovskog pregovarača.
Nisu poznate ni konkretnije platforme za pregovore Srbije i Kosova – kako podseća diplomata Zoran Milivojević – teorije o razgraničenju ili razmeni teritorija mogu biti samo probni baloni.
