Crna Gora naredne godine usvaja Zakon o rodnom identitetu baziran na samoodređenju

Konfrencija "Efekti primjene Strategije za unapređenje kvaliteta života LGBTI osoba u Crnoj Gori 2019-2023 Spisak želja ili mjerljivi rezultati?“ u Podgorici, 20. maja 2022.

Iz Vlade Crne Gore poručuju da su unapređenje ljudskih prava i ljudska prava LGBTI osoba visoko na njihovoj agendi. Nakon prošlogodišnjeg usvajanje Zakona o životnom partnerstvu lica istog pola pred Crnom Gorom je novi zadatak, usvajanje Zakona o pravnom prepoznavanju roda osoba drugačijeg rodnog identiteta na osnovu samoopredjeljenja. Iz Ministarstva za ljudska i manjinska prava kažu da su aktivnosti u vezi sa tim već počele, a usvajanje je planirano za 2023.

Generalna direktorica Direktorata za ljudska prava u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava Mirjana Vlahović-Andrijašević objašnjava da će Zakonom o pravnom prepoznavanju roda osoba drugačijeg rodnog identiteta na osnovu samoopredjeljenja biti omogućena promjena oznake pola i matičnog broja u ličnim dokumentima bez obaveze da se završe medicinski postupci promjene pola, naročito medicinskih intervencija.

Radna grupa je već oformljena, pisanje Nacrta trebalo bi da počne u julu, a očekujemo da bi Zakon trebalo da stupi na snagu krajem 2023. Pisanje zakona je samo polovina priča, a druga polovina je lobiranje, približavanje problema sa kojima se osobe drugačijeg rodnog identiiteta svakodnevno susrijeću. Vjerujem, međutim, da će crnogorskog društvo imati potencijala i kapaciteta da prihvati osobe koje su različitog rodnog identiteta, jer na njih treba gledati kao na dragocjenost. One, na pravi način, mogu da razumiju sve osobe, jer će imati iskustvo i jednog i drugog pola“, kazala je Vlahović-Andrijašević.

Ne propustite: "Ljubav ljudi": Deveta Parada ponosa u Podgorici


Nikola Ilić iz NVO Spektra kaže da je „Crna Gora još uvijek jedna od samo devet zemalja Evrope koje zahtijevaju sterilizaciju transrodnih osoba kako bi ostvarili pravo na lična dokumenta“.

„Ukoliko ste transrodna osoba u Crnoj Gori i želite da pređete graniicu slobodno, ili da koristite svoja dokumenta u svim segmentima života, primorani ste da se prilagođavate i prođete proces sterilizacije bez obzira da li je to vaš izbor, kako bi ste izbjegli ponižavajuće tretmane, diskriminizaciju i nerijetko nasilje“, kazao je Ilić.

Ilić očekuje od institucija da podrže radnu grupu o Zakonu o rodnom identitetu baziranom na samoodređenju i „time obezbijede svima slobodu i autonomiju nad svojim tijelom“.

„Pravo na samoodređenje podrazumijeva pravo građana i građanki Crne Gore da žive živote slobodno i autentično birajući svoj identitet, tijelo i život“, rekao je Ilić.

Vlahović-Andrijašević ukazuje da je čitav proces kroz koji transrodna osoba prolazi, ukoliko želi da promijeni pol, težak sama po sebi.

Sama činjenica da oni moraju da prođu kroz hormonsku terapiju, čitav proces od godinu, psihički i fizički da prihvate sebe u nekom novom tijelu, je jako bolan. Zbog toga smo se mi odlučili da taj proces skratimo, odnosno da to ne zavisi od promjene pola, već prosto da se oni opredijele onako kako se osjećaju“, objasnila je ona. Ona je, takođe, ukazala da je „taj zakon veoma izazovan“, te da ga je „donijelo samo nekoliiko zemalja u Evropi“.

Ovogodišnji Međunarodnog dana borbe protiv homofobije, transfobije i bifobije Crna Gora dočekala je kao osma u Evropi po stepenu ostvarenosti LGBTI prava. Podatak jeste ohrabrujući, ali je pred crnogorskim društvom i državnim institucijama još je puno posla do postizanja potpune jednakosti.

Vlahović-Andrijašević je, govoreći o Zakonu o životnom partnerstvu lica istog pola koji je stupio na snagu u julu prošle godine, kazala da „određeni broj zakona i dalje nije usaglašen“.

Mi do sada imamo osam sklopljenih životnih partnerstava, što je dobro i znači da smo na dobrom putu, ali ono što treba da radimo jeste spisak zakona koji nije konačan, jer svaki zakon koji se sada donosi mora da bude antidiskriminacioni , da prihvata životne partnere u svim životnim odnosima, kao i bračne odnosno vanbračne partnere“, navodi Vlahović-Andrijašević.

Ona je, takođe, saopštila da „budžet Crne Gore nije ljudskopravaški nastrojen“.

Ne propustite: Crnogorski parlament usvojio Zakon o životnom partnerstvu lica istog pola

Na konferenciji „Efekti primjene Strategije za unapređenje kvaliteta života LGBTI osoba u Crnoj Gori 2019-2023 Spisak želja ili mjerljivi rezultati?“ , iz organizacije Kvir Montenegro je saopšteno da je „stepen realizacije aktivnosti Akcionog palana za 2021. svega 50 odsto, što je nedovoljnio“.

Govoreći o ključnim izazovima u unapređenju kvaliteta života LGBTI osoba Danijel Kalezić iz organizacije Kvir Montenegro je ukazao da „implementacija Zakona o životnom partnerstvu lica istog pola, te uživanje ljudskih prava garantovanih tim zakonom još nije moguće, jer Skupština i Vlada Crne Gore nijesu obezbijedile neophodne zakonske uslove“ .

On je, takođe, naglasio da je „pristup zdravstvenoj zaštiti za transrodne osobe i dalje otežan, usljed nedostatka hormonske terapije, te neaktivnosti nadležnih institucija u pravcu rješavanja tih problema“.

Kalezić kaže da „nova Vlada pred sobom ima veliki zadatak u smislu unapređenja zakonskog okvira i ukupnog poštovanja ljudskih prava LGBTIQ osoba“.

Nova Vlada mora i prekinuti sa praksom zapošljavanja po partijskoj ili političkoj liniji u resorima koji se tiču ljudskih prava, te kao kriterijum za selekciju koristiti isključivo ekspertizu, znanje i razumijevanje savremenog koncepta ljudskih prava i sloboda, utemeljenog na demokratskim vrijednostima. Mi očekujemo da će svi kadrovi koji imaju ekspertizu, znanje, iskustvo u oblasti ljudskih prava LGBTIQ osoba u ovom slučaju biti zadržani i unaprijeđeni. Prethodna praksa je zapravo usporavala proces“, poručio je Kalezić.

Potpredsjednica Vlade za spoljnu politiku, evropske integracije i regionalnu saradnju i ministarka evropskih poslova Jovana Marović, kazala je da je „potrebno jačati strateški okvir, osnažiti institucije za sprovođenje zakona, ali i unaprijediti saradnju Vlade i civilnog sektora kako bi se poboljšao status LGBTI osoba“.

„Iako značajno, nije dovoljno samo obojiti zgradu Vlade duginim bojama na Dan borbe protiv homofobije, transfobije i bifobije, nego moramo svi da radimo svaki dan na punoj zaštiti prava i sloboda LGBTI osoba. Koristićemo insitucionalnu poziciju Ministarstva evropskih poslova da u kontinuitetu skrećemo pažnju na otvorena pitanja i probleme s kojima se suočava LGBTI zajednica u cilju njihovog prevazilaženja“ navela je Marović.

Izvršna direktorka Centra za građansko obrazovanje Daliborka Uljarević podsjetila je da je „borba za ljudska prava neprestana, a naročito izazovna kad se radi o marginalizovanim grupama“.

Zagovaranje za LGBTIQ prava nije politički profitabilno u Crnoj Gori, odnosno ne donosi popularne glasove, što pojačava obavezu svih progresivnih snaga da uporno i dosljedno stoje uz LGBTIQ osobe. Podsticati kulturu tolerancije i uvažavanja različitosti, ali i praviti jasan otklon i osuđivati one koji koriste jezik mržnje, nije lako u duboko polarizovaom crnogorskom društvu. Ali, to je nasušna potreba ukoliko želimo da se demokratizujemo i evropeizujemo. Ljudska prava su zasnovana na vrijednostima, a nema kompromisa sa vrijednostima, kao što nema manje ili više važnih ljudskih prava“, poručila je Uljarević.