Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski postao je izuzetno značajna figura na svetskoj sceni od ruske invazije na Ukrajinu, posebno nakon što je objavio da planira da ostane u Kijevu, čak i dok se desetine hiljada ruskih vojnika kreću ka ukrajinskoj prestonici.
Njegov odgovor na američku ponudu da ga evakuiše sa porodicom nakon što je invazija počela bio je: "Ovdje se vodi borba, potrebna mi je municija, a ne prevoz". Ta poruka postala je simbol žestokog otpora ukrajinskog naroda na invaziju ruskih trupa.
Video obraćanja Zelenskog, sa ulica ugrožene prestonice i njegovi pozivi Evropskoj uniji i drugim međunarodnim organizacijama da podrže otpor njegove zemlje ruskoj invaziji, emitovana su širom sveta. Međutim, do nedavno, bivši glumac i komičar nije bio mnogo poznat izvan svoje zemlje.
Zelenski je preuzeo položaj u proleće 2019. godine, sa 72,3 odsto osvojenih glasova, nakon što je porazio bivšeg predsednika Petra Porošenka. Prethodno je bio najpoznatiji po tome što je u jednoj popularnoj TV seriji tumačio ulogu nastavnika istorije u srednjoj školi koji postaje predsednik Ukrajine.
U seriji, glavni junak postaje izuzetno popularan nakon viralnog video snimka na kojem osuđuje rasprostranjenu korupciju u Ukrajinu. Nova politička stranka, imenovana po popularnoj seriji "Sluga naroda" nominovala je Zelenskog za predsednika, na anti-korupcionoj platformi sličnoj onoj koju je zastupao njegov fiktivni lik.
Biografija Volodimira Zelenskog
Zelenski je rođen u Krivij Rihu, gradu u južno-centralnoj Ukrajini, tada delu bivšeg Sovjetskog saveza, gde se pretežno govorio ruski jezik. Zelenski, Jevrej, rekao je da su članovi njegove šire porodice prošli kroz velike patnje tokom Holokausta. Nacisti su ubili pradedu Zelenskog i njegova tri brata, a deda mu je služio u vojsci tokom rata.
Zelenski je diplomirao pravo na Nacionalnom univerzitetu Krivij Riha, ali se umesto pravne karijere odlučio da bude komičar. Jedan je od osnivača Kvartala 95, uspešne televizijske produkcijske kompanije.
Među njegovim neuobičajenim uspesima je i to što je 2006. godine bio pobednik ukrajinske verzije šou programa "Ples sa zvezdama", u partnerstvu sa profesionalnom plesačicom.
Između 2009. i 2018. godine, Zelenski je bio zvezda brojnih filmova, uglavnom romantičnih komedija.
Oženio se scenaristkinjom Olenom Kjaško 2003. godine, s kojom ima 17. godišnju ćerku i 8.godišnjeg sina. Veruje se da su svo troje sa Zelenskim u Kijevu.
Predsednička karijera
Kada je Zelenski preuzeo položaj predsednika 2019. godine, Ukrajina je već pet godina bila u konfliktu sa separatiskičkim paravojnim snagama u Lugansku i Donjecku, dva regiona koji čine region Donbas. Paravojne snage, uz podršku Rusije, kontrolisale su delove oba regiona i često razmenjivale vatru sa ukrajinskim snagama. Uz to, Rusija je anektirala Krim 2014. godine.
Mnogi Amerikanci saznali su za Zelenskog 2019. godine, kada je bio deo događaja koji su doveli do prvog opoziva bivšeg predsednika Donalda Trampa.
Zbog tekućeg konflikta u Ukrajini, članovi Kongresa su za fiskalnu 2019. godinu bili odobrili 400 miliona dolara vrednu vojnu pomoć toj zemlji. Tokom proleća i leta te godine, Trampova administracija odbijala je da distribuira pomoć, bez jasnog razloga za tu odluku.
Trampov opoziv
Tokom telefonskog razgovora sa Zelenskim u julu 2019. godine, čiji su detalji objavljeni tek više meseci kasnije, Tramp je na zahtev ukrajinskog predsednika da mu se dozvoli da kupi više protiv-tenkovskog oružja odgovorio rečima: "Želeo bih da nam učinite uslugu". Zatim je od Zelenskog tražio da pokrene istragu poslovnih aktivnosti porodice Džoa Bajdena u Ukrajini.
Bajden se u to vreme smatrao verovatnim Trampovim protivkandidatom na predsedničkim izborima 2020. godine. Bajdenov sin Hanter bio je član odbora jedne ukrajinske kompanije za prirodni gas.
Razgovor je bio povod za Trampov opoziv u Predstavničkom domu, a demokratski članovi Kongresa optužili su tadašnjeg predsednika da je zadržavao pomoć Ukrajini da bi izvršio pritisak na Zelenskog da nanese političku štetu Bajdenu.
Zelenski je tada rekao da nije smatrao da je pod pritiskom i stavio do znanja da ne želi da bude deo političkih sporova u SAD.
Niska popularnost
Zbog poteza koje je povukao posle ruske invazije, Zelenski je postao izuzetno popularan u međunarodnoj zajednici i, do nivoa do kojeg to može da se proceni, u Ukrajini. Čak su i opozicioni političari, koji su ga redovno kritikovali pre invazije, hvalili zbog napora da ujedini zemlju.
Međutim, u periodu posle izbora za predsednika, popularnost Zelenskog značajno je opala među Ukrajincima. U zemlji gde je korupcija i dalje bila veliki problem, smatralo se da nije mnogo uradio da ispuni obećanje o vraćanju integriteta u ukrajinsku politiku.
Prema anketama, Zelenski je u januaru imao podršku samo 30 odsto Ukrajinaca.
Odbačena upozorenja o invaziji
Zelenski je takođe bio na udaru kritika zbog nespremnosti da veruje u američke obaveštajne izveštaje da je ruski predsednik Vladimir Putin odlučan da izvrši invaziju na Ukrajinu.
Uoči invazije, ukrajinski predsednik pokušao je da pridobije što veću podršku evropskih i lidera širom sveta, u nadi da će izvršiti pritisak na Putina da povuče trupe. Međutim, često je izražavao nevericu, pa čak se i podsmejavao američkim upozorenjima da je invazija neminovna.
Pojedini smatraju da je njegovo često insistiranje da Putin blefira i da neće ući u Ukrajinu možda dovelo do toga da su građani bili manje pripremljeni za invaziju nego što bio bio slučaj da je američka upozorenja shvatio ozbiljno.
