Prošlo je više od trideset sedam godina od katastrofe nuklearne elektrane u Černobilu. Decenijama, američki volonteri su pomagali ljudima i životinjama u zoni isključenja zagađenoj radijacijom.
To nije bio izuzetak ni u periodu dok je Černobil bio pod okupacijom ruskih trupa.
Američki volonteri vode program za zdravlje pasa koji žive u zoni isključenja, području koje je kontaminirano radijacijom posle katastrofe nuklearne elektrane iz 1986. Sledeći korak je pregled veterinara - i ako već nisu, psi će biti sterilisani.
Tu inicijativu pokrenuo je američki vatrogasac i volonter Erik Kamberian, koji je 2016. godine osnovao Fond za čistu budućnost, organizaciju koja podržava zajednice pogođene industrijskim nesrećama. Kamberian je prvi put otputovao u Černobil 2013. godine, kao deo grupe profesionalaca koji imaju iskustvo sa hitnim reakcijama u vezi sa nuklearnom energijom.
“Ako neko poseti, uvek ima sećanje na pse iz Černobila. Ponudili smo da napravimo humanu sterilizaciju i kliniku za vakcinaciju. Pitali smo se da li će pristati - i jesu", kaže Kamberian.
Lokalne vlasti su se složile i tako je nastao Fond za čistu budućnost. Kamberian je čak odveo jednog psa kući u Illinois. On je nazvao mladunče Pravuk – u čast Volodimira Pravuka, jednog od vatrogasaca elektrane koji je bio među prvima koji su reagovali na katastrofu. Kasnije je umro od radijacije.
Do sada, volonteri Fonda za čistu budućnost su sterilisali više od 750 životinja u toj zoni. Kada su ruske trupe okupirale Černobil u martu 2022. godine, volonteri iz fonda nastavili su da rade.
Endru Sajmon, iz Fonda priseća se da je "posle ruske okupacije, jedva bilo ljudi u zoni, tako da su psi koje su hranili lokalni stanovnici prestali da dobijaju hranu."
“Sada nosimo oko 800 kilograma pseće hrane nedeljno. To se isporučuje u elektranu, u oblasti oko elektrane", ističe Dženifer Bec, veterinarka Fonda za čistu budućnost.
Pored hranjenja životinja, volonteri paze na njihovo opšte zdravlje. Biolog Timoti Muso sa Univerziteta Južne Karoline dolazi u Černobil sa volonterima. On veruje da su mnogi psi o kojima se danas brine, potomci životinja koje su preživele nuklearnu katastrofu 1986.
“To je značilo da bi onda mogli vrlo pažljivo da pogledamo njihovu DNK i pokušamo da utvrdimo kako se njihova DNK promenila u poslednjih 37 godina", kaže Muso.
Naučnici koji proučavaju zonu isključenja oko Černobila nadaju se da će ih ona naučiti kako se život prilagođava radijaciji i obezbediti subjekte za istraživanje narednih decenija.
