Šanse predsednka Donalda Trampa da pred sudovima ospori pobedu demokrate Džoa Bajdena na predsedničkim izborima 3. novembra su dodatno umanjene posle odluke nekoliko sudova da odbace prigovore Trampove kampanje o nelegalnosti izbora i prevari.
Sudija u Mičigenu odbacio je zahtev pristalica Republikanske stranke da se u toj državi ne potvrdi izborni rezultat u delovima u kojima je pobedio Bajden, a isto se dogodilo i sa zahtevom Trampove kampanje.
U Pensilvaniji je sudija odbacio nekoliko tužbi o validnosti glasova pristiglih poštom, dok je u Arizoni Trampova kampanja sama odustala od tužbe budući da je Bajdenovo vođstvo u toj državi preveliko da bi tužba mogla nešto da promeni.
Trampova kampanja podnela je tužbe u još nekoliko država, iako je Bajden dobio više od potrebnih 270 elektorskih glasova.
Tramp i dalje nije priznao izborni poraz i tvrdi, bez dokaza, da su izbori pokradeni. Kako se stvari razvijaju, male su šanse da Tramp preokrene ishod izbora, kažu eksperti.
"Mislim da se ove tužbe mogu čitati kao poruka predsednika njegovoj bazi, da osporava rezultate izbora i trudi se da ih preokrene", kaže Luis Kaldera, profesor prava na Američkom univerzitetu i dodaje da nije reč o "ozbiljnom naporu da se zapravo preokrene ishod izbora i dobiju potrebni elektorski glasovi".
Jedina pobeda koju su republikanci ostvarili je u Pensilvaniji, gde je sud odlučio da državna sekretarka Keti Bukvar nije imala ovlašćenje da naredi da se rok za validiranje glasova produži do 9. novembra. Iako je reč o malom broju glasova, republikanci ocenjuju da je reč o "velikoj pobedi" kada je reč o integritetu izbora.
U većini slučajeva, međutim, sudovi odbace tužbe ili konstatuju nedostatke dokaza.
"Brzina kojom je sudija u Mičigenu odbacio tužbu Trampove kampanje govori o tome koliko su im tanki argumenti", kaže Kaldera i ističe da sudije nerado ulaze u sporove o ishodu izbora, pa te slučajeve brzo rešavaju kako bi proces mogao da napreduje.
Tužbe Trampove kampanje mogu da obuhvate mali broj birača u šest država.
"Sve i da su uspešne, neće promeniti ishod izbora niti glasanja Elektorskog koledža", zaključuje Kaledera.
Pojedini konzervativni aktivisti bliski predsedniku propagiraju ideju da će elektori u državama koje vode republikanci glasati suprotno biračima i da će glasove dati Trampu.
Voditelj Foks njuza Mark Levin pozvao je republikance na čelu saveznih država da "ispune svoju dužnost u skladu sa ustavom" i podsetio da im drugi član ustava daje "konačnu reč" u izboru elektora.
Član 2. ustava zakododavnim vlastima u saveznim državama daje ovlašćenje da odluče način odabira članova Elektorskog koledža, tela koje formalno bira predsednika. Ukupno ima 538 elektora, koliko i članova Kongresa.
Elektori će se sastati 14. decembra da glasaju u skladu sa time kako su glasali stanovnici države iz koje dolaze. Ako budu glasali tako, Bajden će verovatno imati mnogo više nego minimalnih 270. Tramp za sada ima 232.
Pravnici međutim kažu da nije verovatno da će države preokrenuti ishod izbora na taj način. Jer, iako ustav ne propisuje da se elektori biraju u skladu sa glasovima birača, svih 50 država ih je tako biralo više od jednog veka.
