Linkovi

Šta konkretno znači borba protiv klimatskih promena u Americi?


Predsednik Džo Bajden obilazio je tokom kampanje solarne elektrane, poput ove u Nju Hempširu

Klima nije jedino što se menja. Borba protiv klimatskih promena znači i da će se promeniti način na koji Amerikanci voze, odakle će dobijati struju.

Do sada, "ozelenjavanje" Amerike bilo je suptilno, uglavnom ga je pokretalo tržište, tehonologija i dobra volja. Bajdenova administracija najavljuje da će to promeniti.

Brojnim uredbama koje je potpisao na početku mandata, predsednik se trudi da preusmeri ekonomiju od one koja koristi fosilna goriva na onu koja ne doprinosi globalnom zagrevanju do 2050.

SAD se ponovo priključuju Pariskom klimatskom sporazumu i cilju da se do polovine ovog veka emisija ugljen dioksida svede na nulu. To bi pomoglo i u borbi protiv prirodnih katastrofa kao što su požari, poplave, suše, oluje, vreli talasi.

Put ka ekonomiji koja ne koristi ugalj treba zamisliti kao put od Vašingtona do Kalifornije, koji je počeo pre 15 godina.

"Stigli smo do granice sa Indijanom i do sada je sve išlo glatko. Teži put predstoji", kaže klimatski naučnik Zik Hausfater iz istraživačkog centra Brejktru u Ouklendu, Kaliforniji.

Šta se vidi, a šta ne

Rezultati nekih od Bajdenovih odluka još nisu vidljivi, poput one da bi struju trebalo dobijati iz jeftinijih izvora energije - solarnih i vetro elektrana, umesto iz termoelektrana i gasnih elektrana koje sada čine 59 odsto proizvodnje.

Kompanija Dženeral Motors nada se da će do 2035. uspeti da sve putničke automobile prebaci da budu električni. Eksperti očekuju da se 2030. prodaju uglavnom električna vozila, a Bajdenova administracija obećala je da će napraviti 550 hiljada stanica za punjenje električnih kola.

"Više nećete morati da idete na benzinsku pumpu, ali moći ćete da napunite auto kod kuće ili negde usput", kaže Kejt Larsen iz Rodijum grupe.

Ali, Stiven Pacala sa Prinston univerziteta smatra da velike promene u klimatskoj politici neće biti vidljive na prvi pogled u narednoj deceniji.

"Najveća promena će biti to što ćemo viđati više vetro i solarnih elektrana".

Manje košta, a dobro je i za zdravlje

Studije pokazuju da, pošto padaju cene vetro i solarne energije i baterija, Bajdenov cilj o "nula posto uglljen dioksida" može biti postignut i sa manje novca nego što se mislilo.

"Ove stvari ne koštaju mnogo i ne zahtevaju od ljudi da odmah menjaju svoje automobile ili način na koji se greju, već da ih zamene za električna kola i pumpe za grejanje kada dođe vreme za zamenu", kaže Margaret Tom, naučnica sa Univerzieta Berkli, koji radi studiju o klimatskim promenama.

Rajan Džons, jedan od autora studije, kaže da je problem u tome što su ljudi mislili da u borbi protiv klimatskih promena treba manje da voze ili lete avionom, da smanje grejanje i jedu manje mesa.

"Klimatske promene su pitanje ekonomije i industrije i idu mnogo izvan jednog domaćinstva. Najveća promena će doći u tome kako proizvodimo i konzumiramo energiju, ali ne mora da promeni i svakodnevni život".

Jedan od Bajdenovih ciljeva - da sektor proizvodnje struje ne koristi ugalj i ne zagađuje do 2035. je možda malo ambiciozan, ali je realan rok 2050, kaže Džon Vilijams sa Univerziteta San Franciska.

Bajden je propisao planove da sva federalna vozila budu električna, da se očuva 30 odsto zemlje i izvorišta vode, da se udvostruči proizvodnja energije vetra, a svemu tome se protive republikanci i industrija fosilnih goriva. Oni tvrde da Bajden ukida radna mesta.

Naredna velika promena bi mogla da se desi u skladu sa Pariskim sporazumom - SAD se nadaju da će značajno smanjiti emisije štetnih gasova do 2030. Taj plan je takođe ambiciozan, ali nije neizvodljiv.

XS
SM
MD
LG