Linkovi

Bajden u Evropi na klimatskom i samitu G-20


Predsednik SAD i prva dama na aerodromu Fjumićino u Rimu

Predsednik SAD Džo Bajden sleteo je u Rim, na evropsku turneju tokom koje će se sastati sa liderima najbogatijih nacija sveta i učestvovati na važnom klimatskom samitu na kojem je ulog ogroman, a moguće posledice dalekosežne.

U Rimu se tokom vikenda (30.i 31. oktobar) održava samit Grupe 20, na kojem će lideri najbogatijih zemalja sveta razgovarati o pandemiji, klimatskim promenama, i pitanjima koja utiču na globalnu ekonomiju. Bajden odatle nastavlja za Glazgov, u Škotskoj, gde 1. novembra počinje dvodnevna konferencija Ujednjenih nacija o klimi - COP26.

Ali pre svega, sastaće se sa papom Franjom, poglavarom Rimokatoličke crkve, čiji je Bajden vernik.

Biden Heads to G-20, COP26
please wait

No media source currently available

0:00 0:02:32 0:00

Bajdenov savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Saliven rekao je novinarima ove nedelje da će, s obzirom da ni kineski predsednik Ši Đinping, niti njegov ruski kolega Vladimir Putin neće lično prisustvovati tim skupovima , Bajden preuzeti vodeću ulogu na ta dva foruma.

“SAD i Evropa će biti tamo, ujedinjeni, kako na samitu G-20, tako i na COP26, i biti pokretači”, rekao je Saliven.

Međutim, Bajdenu neće biti lako, jer treba da poboljša kredibilitet SAD posle haotičnog povlačenja iz Avganistana i sukoba sa transatlantskim saveznikom Francuskom u vezi sa takozvanim AUKUS (Australija, Velika Britanija i SAD) sporazumom o nuklearnim podmornicama, zbog kojeg je Pariz ostao bez ugovora sa Australijom vrednog više milijardi dolara.

To su neka od pitanja na koja će se Bajden i drugi lideri koncentrisati tokom sastanaka.

Klimatska kriza

Sprovođenje agresivnijih klimatskih poteza biće primarni fokus skupa u Rimu. G-20, koju čini 19 najvećih ekonomija sveta i Evropska unija - obuhvata dve trećine svetskog stanovništva, 80 procenata svetskog BDP-a i odgovorna je za oko tri četvrtine emisije gasova koji izazivaju efekat staklene bašte.

Očekuje se da će države objaviti nova obećanja o smanjenju emisija kako bi ispunile obaveze iz Pariskog klimatskog sporazuma, u okviru kojeg se traži da se globalno zagrevanje ograniči na dva stepena Celzijusa - idealno do 1,5. Kako bi ispunili taj cilj, ispuštanje gasova na globalnom nivou mora da se prepolovi do 2030. i potpuno zaustavi do sredine veka.

ARHIVA - Električno vozilo kompanije Tesla puni bateriju u Topiki, u Kanzasu, raije ove godine
ARHIVA - Električno vozilo kompanije Tesla puni bateriju u Topiki, u Kanzasu, raije ove godine

Očekuje se da će Bajden naglasiti američko obećanje da će smanjiti emisiju štetnih gasova 50 do 52 odsto do 2030. u poređenju sa 2005.

Ugalj je ključni kamen spoticanja kako na samitu G-20, tako i na klimatskom samitu. Ujedinjene nacije pozvale su bogate zemlje da postepeno izbace ugalj iz upotrebe do 2030. godine, ali se ministri životne sredine zemalja G-20 nisu dogovorili o vremenskom okviru.

Očekuje se da Indonezija, koja je i sama veliki zagađivač, a u decembru preuzima predsedništvo nad G-20, izvrši pritisak na razvijene nacije da ispune svoja obećanja da obezbede 100 milijardi dolara godišnje za pomoć zemljama u razvoju, smanjenje emisije štetnih gasova i ublažavanje uticaja klimatskih promena. Dalje odlaganje ispunjenja ovih obaveza moglo bi da prouzrokuje gubitak poverenja tokom ovih sastanaka.

“Investicija još nema. Ne možete da očekujete da se suočite sa ovim problememima bez investicija”, kae Eron Koneli, naučni saradnik i stručnjak za politiku jugoistočne Azije na Međunarodnom institutu za strateške studije.

Odgovor na pandemiju

Ministri finansija i zdravlja zemalja G-20 pripremaju novi mehanizam za borbu protiv budućih pandemija. U pismu svojim kolegama, američka sekretarka za finansije Dženet Jelen i njena indonežanska koleginica Sri Muljani Indravati, navele su da bi taj mehanizam olakšao koordinaciju na globalnom nivou u sledećoj pandemiji i uspostavio novu finansijsku ustanovu kako bi se držao korak sa pretnjama koje se pojavljuju.

G-20 se suočava sa pritiskom da se suoči sa nejednakim pristupom vakcinama protiv kovida.

"I dalje nedostaje 500 miliona doza kako bi se dostigao cilj Svetske zdravstvene organizacije (SZO) od 40 odsto vakcinisanih u svim zemljama sveta do kraja 2021, dok 240 miliona doza čuči na Zapadu", izjavio je Gordon Braun, bivši premijer Velike Britanije, koji je sad ambasador SZO za finansiranje globalnog zdravlja.

ARHIVA - Pošiljka vakcina protiv kovida 10 u Obali Slonovače, u februaru ove godine
ARHIVA - Pošiljka vakcina protiv kovida 10 u Obali Slonovače, u februaru ove godine

Humanitarne organizacije tvrde da bogate zemlje nisu ispunile obećanja data na prošlogodišnjem virtuelnom samitu G-20 da će osigurati globalni pristup vakcinama, a ne da gomilaju doze za svoje stanovništvo.

“Čista sebičnost i pohlepa, koje su uzrok ovih smrti je neshvatljiva”, kaže Anjes Kalamar, generalna sekretarka Amnesti internešnala i dodaje:

“Dok zemlje G-20 uživaju stope vakcinisanih od oko 63 odsto, svega 10 odsto populacije zemalja sa niskim i niskim do srednjim primanjima uspelo je da se vakciniše”.

Lanac snabdevanja i cene energenata

Pandemija je izazvala haos u globalnom lancu snabdevanja. Smanjena industrijska aktivnost izazvala je nestašice materijala, zagušenje luka, povećanje cena transporta i teškoće u predviđanju potražnje zbog promene potrošačkog raspoloženja. Ranije ovog meseca, navodeći te opterećujuće faktore, Međunarodni monetarni fond (MMF) snizio je svoju godišnju procenu rasta na 5,9 odsto, u odnosu na 6, koliko je predvideo u julu.

ARHIVA - Kontejneri na brodovima u luci u Los Anđelesu, 20. oktobra 2021.
ARHIVA - Kontejneri na brodovima u luci u Los Anđelesu, 20. oktobra 2021.

U međuvremenu, cene nafte su na najvišem nivou od 2014. zbog problema u globalnom lancu snabdevanja i velike potražnje, posebno u SAD, koje su najveći potrošač benzina u svetu.

Bajden će biti “posebno fokusiran na lance snabdevanja i cene energenata, jer zna da ta pitanja utiču na radničke porodice ovde u Americi", rekao je Saliven.

Međutim, moguće je da neće biti baš lako ostvariti opipljive rezultate na samitu G-20.

“Svi će davati prave pozitivne izjave o svemu ovome, ali nisam siguran da će biti nekih novih ili značajnih poteza”, smatra Metju Gudmen, potpredsednik za ekonomiju u centru za strateške i međunardone studije.

Restrukturiranje duga

Očekuje se da G-20 ponovo podrži ublažavanje dužničkih problema u zemljama sa nižim primanjima kroz različite postojeće međunardne mehanizme, ali takođe su male žanse da se napravi neki revolucionarni napredak u tom smislu.

“Restrukturiranje dugova je zaista vrlo važno u svemu ovome, u kontekstu tekuće pandemije koronavirusa”, kaže Lezli Vindžamuri, direktorka programa za SAD i američke države u Čatam hausu.

G-20 je razvila zajednički okvir kojim se omogućava smanjenje dugova u vezi sa neodrživim pozajmicama zemljama sa niskim primanjima. On tek treba da bude primenjen, delom zbog oklevanja Pekinga, koji je često strana koja daje te zajmove.

Minimalni globalni porez

Očekuje se da članice G-20 potvrde sporazum koji je postiglo 136 zemalja, a ranije ovog meseca objavila Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), da se osigura da velike kompanije plate minimalnu korporativnu poresku stopu od 15 odsto i da im se oteža da izbegavaju oporezivanje. Pitanje je da li zemlje G-20 i koliko brzo mogu da primene sporazum u okviru svojih zakonodavnih okvira.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG